Pravni ugao                                                                                                                       
28. januara 2023. 

                                                                          
Napisao
advokat Luka Jovanović, programski direktor FBD

                                      Pravno divljaštvo
                                     u srpskom Kabulu

Juče, 27. januara 2023. godine – u danu koji će ostati upamćen po bezakonju – u Novom Sadu uhapšen je beogradski advokat Čedomir Kokanović na osnovu poternice koju je Osnovni sud u Novom Sadu izdao zbog određivanja mere pritvora protiv njega u postupku koji pred tim sudom vodi Vladimir Beljanski – predsednik Advokatske komore Vojvodine – po privatnoj tužbi zbog krivičnog dela uvrede počinjenog putem društvenih mreža.

Dok ispisujem ove redove Kokanović se nalazi u tamošnjem okružnom zatvoru i nije poznato do kada će tamo ostati. Nekolicina kolega sinoć je organizovala spontano protestno okupljanje ispred zgrade suda koji je doneo ovu sramotnu odluku i ne treba sumnjati da će se ovaj vid protesta nastaviti ukoliko tamošnji sud ne odustane od ovog pravnog divljaštva.

Zbog čega ovo predstavlja pravno divljaštvo? Zbog čega ovakvo postupanje suda predstavlja bruku od koje postupajuće sudije, pa ni Privatnog Tužioca!, neće sprati ni Dunav ni Sava?

Osnovni razlog je taj što je ova odluka suda suštinski i nepopravljivo nezakonita na način na koji je stručnoj javnosti očigledan.

Rečju, privatni tužilac ne može predlagati određivanje pritvora u krivičnom postupku koji se vodi po privatnoj tužbi!

Član 212 stav 1 Zakona o krivičnom postupku („Odlučivanje o pritvoru“) glasi:

O određivanju pritvora odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti.

Da bi se ispravno razumeo ovaj član, moramo se osvrnuti na čl. 2 stav 1 tačke 5 – 7 istog zakona („Značenje izraza“) koje glase:

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju sledeće značenje:

5) "tužilac" je javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac;

6) "javni tužilac" je Republički javni tužilac, apelacioni javni tužilac, viši javni tužilac, osnovni javni tužilac, javni tužilac posebne nadležnosti, zamenici javnih tužilaca i lica koja su zakonom ovlašćena da ih zamenjuju;

7) "privatni tužilac" je lice koje je podnelo privatnu tužbu zbog krivičnog dela za koje je zakonom propisano krivično gonjenje po privatnoj tužbi;

Dakle kako se u čl. 212 pominje samo javni tužilac, proveravanjem značenja pojmova može se lako zaključiti da je zakonodavac predlaganje pritvora u krivičnom postupku rezervisao isključivo za javnog tužioca, ne i za privatnog tužioca ili oštećenog kao tužioca.

Gledano u ovom svetlu čini se neshvatljivim kako je sud u Novom Sadu došao do tumačenja da Privatni Tužilac ima pravo da predlaže određivanje pritvora?

Prvostepeni sud prvobitno nije bio stao na to stanovište ali Privatni Tužilac je uložio žalbu na tu odluku nakon čega je viša instanca preinačila prvostepenu odluku i donela rešenje o pritvoru. Da li je do ovako grubog kršenja zakona od strane suda došlo usled zloupotrebe službenog položaja, kršenja zakona od strane sudije ili je ono prosto posledica zaprepašćujuće nekompetentnosti sudija koje su odluku donele ostaje tek da se vidi.

Gde se u celoj ovoj priči nalazi Advokatska komora Beograda?

 

Članom 35 Zakona o advokaturi propisano je da je sud dužan da po određivanju pritvora advokatu po hitnom postupku o tome obavesti advokatsku komoru u koju je taj advokat upisan.

Rešenje kojim je određen pritvor doneto je 9. decembra 2022. godine. Pre više od mesec i po dana! Za sve to vreme postupajući sud, naizgled, nije o toj činjenici obavestio Advokatsku komoru Beograda.

Kako je ovo moguće? U ovom trenutku nije poznato da li je „zastoj u komunikaciji“ nastao tako što je neko blokirao odlazak ove informacije iz suda u Novom Sadu ili je problem bio kod „prijema“ obaveštenja u AKB, ali za očekivati je da će se ova nedoumica razjasniti u najkraćem roku.

Na kraju, ali nikako na poslednjem mestu, dolazimo i do Privatnog Tužioca i njegove odgovornosti za ovu situaciju.

Malo je reći da je velika bruka za celu profesiju činjenica da je ova drama inicirana od strane predsednika druge najveće advokatske komore u zemlji koji je po svojoj poziciji morao da pokaže daleko veći prag tolerancije za kritiku, ma koliko se ona činila neumesnom i degutantnom.

Advokatura je po svojoj prirodi i pozivu pozvana da štiti slobode svakog pojedinca i za svoj osnovni zadatak ima ispravnu primenu zakona upravo u cilju zaštite ljudskih i građanskih prava svih građana ove zemlje – uključujući tu naše neistomišljenike i kritičare.

Koliko je stavljanjem Čedomira Kokanovića u pritvorsku jedinicu Tužilac doprineo širenju slobode i prava sviju – a posebno javnom ugledu vlastite profesije – u ovom trenutku najbolje govore preneraženost celokupne stručne javnosti predstavom koja nam je zahvaljujući toj tužbi priređena a koja je već sada nezaboravna i koja će se prepričavati u godinama pred nama kao tačka posle koje ništa više nije nemoguće da se menja na gore. U Novom Sadu i šire.