Generalni štrajk
kao poslednja linija odbrane
Šta građanima preostaje da čine ako i poslednje zaštitne funkcije i institucije u državi zakažu?
GEORGE A. POLINSNER
osnivač ocd civ.works koja promoviše obnovu poverenja u digitalni građanski angažman
u situaciji kad ni predsednik ni stranka kojoj pripada ne poštuju Ustav
podseća građane SAD na generalni štrajk, kao poslednje legalno sredstvo odbrane države, a i njih samih.
Njegov tekst 1.februara 2026. objavljen je na američkom portalu LA PROGRESSIVE pod originalnim naslovom
> Ustav je pakt i on se testitra <
George A. Polisner
Ustav nije zastava ili slogan. To je trajan okvir koji strukturira vladu i definiše ko je zaštićen pravima koja su preneta pojedincima i društvu.
Ustav Sjedinjenih Država je bio manjkav od samog početka, prihvatao je ropstvo i isključivao žene. Uskraćivao je čitavim narodima njihova prava. Pa ipak, prilagodio se i opstao skoro 250 godina zato što su ga građani primorali da evoluira i ispuni svoje obećanje.
Ustav, sa svojim amandmanima, je obavezujući sporazum između Sjedinjenih Država i „nas, naroda“.
Svaki federalni službenik polaže zakletvu da će podržavati i braniti Ustav, i ta zakletva ne predstavlja izuzetak.
Ne postoji zvezdica koja kaže „Podržavaću i braniću osim kada je Ustav u suprotnosti sa hirovima moje političke stranke ili mojih milijardera donatora“.
Zakletva se ne raskida kada predsednik, čak i onaj koji je osuđen za teška krivična dela, zahteva vernost iznad zakona.
Ustav ne daje ovlašćenje za ukidanje pravosuđa, upotrebu vansudske sile, sankcionisanje otmica od strane države, zastrašivanje štampe, nepoštovanje zakonskog postupka, narušavanje zaštite od nezakonitih pretresa i zaplena ili manipulisanje izborima.
Zakletva postoji upravo da bi obuzdala moć u trenucima kada moć pokušava da prekorači svoje granice.
Kada zvaničnici ignorišu svoju zakletvu, to nije ništa manje nego izdaja poverenja, oni potkopavaju sam izvor svog legitimiteta da vladaju.
Kontrole i ravnoteže su ugrađene u Ustav kako bi se ljudska pohlepa za bogatstvom i moći suprotstavila institucionalnim ogradama.
Predsednik uspostavlja politiku, Kongres nadgleda i donosi zakone, sudovi vrše proveru, države potvrđuju autoritet kada nije u suprotnosti sa Ustavom SAD, štampa razotkriva nezakonito ponašanje, a građani na kraju odlučuju putem izbora. Sistem pretpostavlja napetost. Ne pretpostavlja prećutni pristanak ili poslušnost.
Kada jedna grana vlasti odbije da proveri drugu zarad stranačke odanosti, institucionalne ograde otkazuju.
Trampova administracija je više puta ignorisala ustavna ograničenja, a Kongres, kojim kontrolišu Republikanci, nije bio voljan da sprovede svoja nadzorna ovlašćenja. Kongres je napustio svoju ulogu ravnopravnog čuvara Ustava.
Odbijanje da se izvršna vlast pozove na odgovornost nije pasivno. To je izbor. A izbori imaju distopijske posledice po naciju.
Obrazac ustavne napetosti
Pojedinačno, kontroverzne izvršne mere mogu biti predmet rasprave. Uzete zajedno, one otkrivaju obrazac bezakonja, zloupotrebe moći, ometanja pravde i korupcije.
Ubistva Kita Portera, Rene Gud i Aleksa Pretija od strane federalnih agenata
Rastući broj smrtnih slučajeva pritvorenika u pritvorskim centrima ICE-a
Prošireni kapaciteti za pritvor i agresivne imigracione operacije
Navodi o kršenju postupka u postupcima sprovođenja zakona
Hapšenje i pritvaranje novinara
Subverzija misije Ministarstva pravde
Zaplena materijala izbornih komisija u DŽordžiji
Nezakoniti zahtev za državnim spiskovima birača
Zaplena novinarskog materijala
Vojni napadi na Venecuelu doveli do žrtava civila
Eskalatorne pretnje protiv Irana
Javne pretnje koje uključuju partnere NATO-a
Tarifne pretnje protiv saveznika
Traženje 10 milijardi dolara od Poreske uprave SAD
Pomilovanja i zamene kazne povezane sa osudama od 6. januara, velikim dilerima droge i osudama za prevaru
Ponovljena kršenja klauzule o naknadama iz Hečovog zakona
Nepoštovanje brojnih sudskih naloga
Neobjavljivanje dosijea Epštajn-Tramp-Maksvel kako je zakonski propisano
Svaka akcija može biti branivana od strane njenih zagovornika. Zajedno, one pokazuju obrazac namernog nepoštovanja vladavine prava i Ustava.
Generalni štrajk - kada i kako
Dugotrajni generalni štrajk nije pobuna. To je zakonita ekonomska nesaradnja.
To su građani koji povlače rad, potrošnju i poslušnost koji održavaju vladu koja je kontinuirano prelazila ustavne granice i izdala svoj zavet.
Pre nekoliko meseci, kada je postalo jasno da Kongres i Robertsov sud neće obuzdati kriminalno korumpiranu Trampovu administraciju, pisao sam o potrebi za generalnim štrajkom. Od tada se situacija nastavlja pogoršavati.
Nacija straha
Kroz istoriju, ekonomski pritisak je više puta primoravao institucije da se vrate principima.
Bojkoti su dovodili u pitanje skandalozno korporativno ponašanje.
Štrajkovi radnika su obezbeđivali osnovne zaštite. Kampanje za građanska prava su vršile kontinuirani pritisak bez odustajanja od nenasilja.
Sve je to zahtevalo hrabrost i žrtvu.
Nema sumnje da generalni štrajk remeti svakodnevni život.
On opterećuje pojedince i porodice.
Zahteva pripremu i međusobnu podršku. Ta cena je stvarna.
Ali postoji veća cena - slobodni pad u korumpirani, fašistički, autoritarizam dok se pretvaramo da je sve normalno.
Dugotrajni generalni štrajk koji vodi do impičmenta i smene sadašnje administracije i, posledično, formiranja nove ustavne vlade mora zaštititi sve one koji su snosili njen ekonomski teret.
Privremene obustave iseljenja i zaplene, po uzoru na vanredne mere korišćene tokom COVID-19 i drugih nacionalnih kriza, bile bi opravdane.
Građansku žrtvu moraju pratiti hrana, komunalne usluge, prevoz i stabilnost stanovanja. Nijedna osoba ili porodica ne bi trebalo da izgubi dom zbog odbrane ustavnog poretka.
Odgovornost takođe mora da se pomeri naviše.
Tamo gde se zločini dokažu na sudu, imovina treba da bude zakonito vraćena.
Kada korupcija obogati pojedince ili korporacije na račun demokratskih institucija, restitucija treba da sledi zakonit postupak.
Ovo nije osveta. To je obnavljanje zakona.
Vlada crpi svoj legitimitet iz saglasnosti onih kojima se vlada.
Ta saglasnost je uslovljena time da vlada poštuje Ustav i nesporni zavet između nacije i njenog naroda.
Kada vlada namerno i više puta izda taj zavet, moramo povući svoj saglasnost putem svakog pravnog mehanizma koji nam je još uvek na raspolaganju.
Mineapolis je pokazao kako može izgledati disciplinovana građanska mobilizacija.
Priprema za održivu, zakonitu nacionalnu akciju mora početi sada.
To znači jačanje mreža zajednice, izgradnju kapaciteta za uzajamnu pomoć, koordinaciju sa radničkim i građanskim institucijama i osiguravanje da je svaka kolektivna akcija organizovana, transparentna i nenasilna.
Generalni štrajk ne može biti impulsivan. Mora biti strukturiran, principijelan i utemeljen u ustavnoj svrsi.
Istorija i tradicija ne brane ustavni poredak same po sebi. To zahteva građane spremne da izvrše pritisak kada zaštitne ograde i institucije zakažu.
Zajedno moramo zaštititi one koji su najranjiviji na bezakonje i zloupotrebu moći administracije Trampa/Vensa.
Organizujte se.
Pripremite se.
Branite Ustav.
Jer niko neće doći da nas spase.
* Mišljenja izneta ovde su isključivo autorova i ne odražavaju mišljenja ili uverenja LA Progressive pokreta.
** Layout FBD
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
