Kasnije, 1970-ih, kada je Leonid Brežnjev promicao sovjetski model „ razvijenog socijalizma “, oko 300.000 sovjetskih građana je prebeglo na Zapad. Ipak, koliko god se taj broj u to vreme činio velikim, on bledi u odnosu na današnje brojke. Masovni egzodus nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. više podsjeća na onaj koji je pokrenula boljševička revolucija 1917. godine.

Između 1917. i 1922. godine, do 3 miliona aristokrata, zemljoposednika, lekara, inženjera, sveštenika i drugih profesionalaca pobeglo je od nove diktature proletarijata.

Danas čak i skromne procjene govore da je samo 2022. godine Rusiju napustilo oko 800.000 ljudi – IT stručnjaka, novinara, pisaca, naučnika, glumaca, reditelja, intelektualaca. Kao i u prošlosti, ovi profesionalci su mogli da vide natpise na zidu. Otišli su da pobegnu od sve represivnijeg bezbednosnog aparata Vladimira Putina.

Država u Rusiji je oduvek težila apsolutizmu,
a njena prinudna i kaznena oruđa retko da su ikad imali toliku moć kao sada.

Naravno, Putin svoj autoritarni mandat duguje samim Rusima.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusi su - pokolebani brzim, dubokim ekonomskim promenama i novom kulturom konzumentskog individualizma - postali nostalgični za "jakom" državom. Njihov status supersile, istorijski proboji u svemir i velike pobede na bojnom polju su odavno nestale.

Oni koji danas žive u Rusiji svako jutro se bude u novom poglavlju 1984. godine .
„Ovo mora da je noćna mora“, kažu sebi; ipak je sve to previše stvarno.

Uzmite u obzir nedavne optužbe protiv Olega Orlova, kopredsjedavajućeg Nobelove organizacije za ljudska prava Memorial, zbog “diskreditacije ruskih oružanih snaga”.
Tokom ročišta u sudnici 11. oktobra, tužioci, zaprepašteni Orlovljevom spremnošću da se izbori za svoje osude, optužili su optuženog da ima „pojačan osećaj za pravdu i potpuni nedostatak instinkta samoodržanja“.
Tužioci su takođe pribegli „ kaznenoj psihijatriji “ pozivajući Orlova da se podvrgne evaluaciji koja je sprovedena 1970-ih. Oni tvrde da ga je njegova duga karijera advokata (uključujući protestovanje protiv sovjetske invazije u Avganistanu 1979.) sigurno učinila mentalno "neadekvatnim".

Ova bizarna epizoda za mene je bila trenutak istine.
Svedočenje tako drske inverzije dobra i zla pretvorilo je moj očaj u nešto bliže užasu.
Razum, logika i ljudskost su sistematski isisavani iz ruskog života,
vukući nas nazad u doba Staljina i njegovih gulaga.

Nakon Staljina, jedini put kada se država tako otvoreno uključila u tako nasilnu represiju bilo je pod Jurijem Andropovim, koji je bio na čelu KGB-a 1970-ih pre nego što je nakratko postao generalni sekretar Komunističke partije 1982. (umro je 1984.).

Smatrajući Andropova ličnim herojem Putin vraća na snagu „disciplinske kontrole“ kulturnih institucija iz doba Andropova. Moja prijateljica koja radi u Ruskom muzeju u St. Petersburgu je nedavno kažnjena jer nije bila za svojim stolom do 9 ujutro, iako je imala opravdanje za nedolazak i iako njena ustanova nikada nije radila 9-5 radnih sati.

Takva represija u početku uvek izgleda kao izolovana i lokalna.

Jurij Dmitrijev iz Memoriala je 2020. godine osuđen na 15 godina zatvora zbog lažnih optužbi za distribuciju dečje pornografije, iako je bio oslobođen 2018.Njegov stvarni „zločin“ nije bio tajna: kao šef regionalnog ogranka Memorijala u Kareliji na severozapadu Rusije, otkrio je Staljinova „polja smrti“, masovne grobnice iz Velike čistke 1938.

Ovo je bilo važno jer je 1940. Andropov postao mladi komunistički aparatčik u Kareliji, i stoga je možda tamo bio umešan u zataškavanje. Nije se dakle mogla dozvoliti straga koja bi mogla da ukalja zaostavštinu Putinovog heroja.

Upravo je ovaj naizgled slučajan slučaj postavio scenu da Kremlj potpuno zatvori Memorijal 31. decembra 2021.

Putinova novogodišnja poruka ruskom civilnom društvu 2021. bila je jasna:
Sa vama je završeno!
Samo nepuna dva meseca kasnije, narediće invaziju na Ukrajinu.

Kao što mi je nedavno ukazala beloruska književnica, dobitnica Nobelove nagrade , Svetlana Aleksijevič ,
rat, suđenje Orlovu i druge slične epizode potvrđuju da su reči važne baš na način na koji je Orvel sugerisao.

Putin se godinama bunio protiv zapadnih vrednosti i evropske „civilizacije“,
naglašavajući „samodovoljnost i jedinstvenost“ Rusije
„ne samo kao zemlje, već kao posebne civilizacije
zahvaljujući njenoj  bogatoj tradiciji… brojnim kulturama i vjerama“.
”Sada je ta civilizacija otišla dalje od retorike i odbacila sve kulturne norme civiliziranog ponašanja.
Putin osvaja „prvu nagradu u apsurdu“, napominje Aleksijevič. On “želi da bude najgori varvarin na evropskom kontinentu”.

„ Sveto trojstvo “ Andreja Rubljova , naslikano 1425. godine, prepoznato je kao umetničko delo koje bi trebalo čuvati pod posebnom pažnjom u moskovskoj Tretjakovskoj galeriji.
Ipak, Putin ga je poklonio pravoslavnoj crkvi, nadajući se da će možda Bog pomoći ruskim snagama u Ukrajini. I sad, remek delo koje bi trebalo da uzdiže vašu dušu čuvaju dva kamuflirana vojnika čeličnih očiju s  AK-47. (kalašnjikom prim.prev.)

Putinova želja da ugodi crkvi
sugeriše da Putin sebe smatra inkarnacijom ruskog nacionalnog duha.
Kao što je rekao u odgovoru na kritike američkog predsjednika Joea Bidena, “Ovde se ne radi o meni lično. Ovde se radi o interesima zemlje. I nemoguće je suzbiti interese Rusije.”

„Ovo su mračne sile“, upozorava Orlov .
Imamo posla sa ljudima koji žele „potpunu osvetu za pad sovjetskog carstva“.
Imperija koju žele da izgrade uključivaće kontrolu u Andropovljevom stilu nad svakim aspektom ruskog života, kao i veliku tvrdnju da ih je pogledao Bog.

Kao i Orwellova jednadžba „2+2=5“, to je priča kojoj biste poverovali samo ako ste ludi – ili brutalno prisiljeni na to!

*  autorka je profesor medjunarodnog prava na Princeton univerzitetu, rodjena je u Rusiji gde je diplomirala na Državnom univerzitetu u Moskvi i usvojena je praunuka nekadašnjeg lidera SSSRa Nikite Hruščova.

** radni prevod i bold FBD