Deputinizacija Bugara

„Ovde smo da dokažemo da u Bugarskoj nema samo Putinofila“, rekao je za AFP stručnjak za IT Stanimir Ganev (43) na nedavnom proukrajinskom maršu u prestonici Sofiji, misleći na pristalice ruskog predsednika Vladimira Putina.

Njegova koleginica  Marija Kostadinova, 23-godišnja doktorantkinja, rekla je da je "odbrana Ukrajine izbor civilizacije" koji Bugarsku svrstava u red drugih zapadnih zemalja.

Za razliku od većine drugih evropskih zemalja, u Bugarskoj se održavaju  redovni proruski mitinzi
Marš u Sofiji privukao je hiljade učesnika dok se Bugarska - članica EU i NATO-a sa istorijski bliskim vezama sa Rusijom -- bori sa svojim identitetom.



                                                 Policija je razdvajala sukobljene proevropske i proruske učesnike demonstracija u Sofiji

'Mitologija bratstva'

Za razliku od većine drugih evropskih zemalja, redovni proruski mitinzi održavaju se uporedo sa proukrajinskim okupljanjima, što je rezultiralo sukobima u blizini spomenika Sovjetskoj armiji iz komunističkog doba u Sofiji, jer oba tabora jedni druge nazivaju „fašistima“.

Došlo je do sukoba u blizini spomenika sovjetskoj vojsci iz komunističke ere u Sofiji
Na jednom takvom proruskom mitingu, učiteljica Galina Stojanova rekla je da su slike zločina u Ukrajini „holivudska produkcija“.

Ova 54-godišnjakinja opisala je Ruse kao „dvostruke oslobodioce“ koji su se „žrtvovali 1878.“ da bi okončali osmansku dominaciju, a zatim „oslobodili Bugarsku od fašizma 1944. godine“.

I na društvenim mrežama, desetine hiljada korisnika interneta entuzijastično prate proruske grupe i naloge.

Aktivnosti u ovim grupama su procvetale su posle ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, navodi AFP-ova služba Fact Check, koja je od tada posvetila 85 posto svojih članaka razotkrivanju lažnih informacija koje opravdavaju rat ili omalovažavaju ukrajinske izbeglice.

Rat u Ukrajini je kod nekih izazvao promenu stavova.


                                                                                               Rat u Ukrajini ''otreznio'' je brojne Bugare

Studija YouGov-a  sprovedena u 16 ​​zemalja EU i UK u aprilu 2022-  pokazala je da 44 odsto Bugara smatra da je NATO odgovoran za rat u Ukrajini -- što je najveći procenat među svim ispitanim nacijama.

„Bugarska se razlikuje od drugih zemalja bivšeg komunističkog bloka“ u kojima je sovjetsko doba ostavilo gorka sećanja, rekao je naučnik i politikolog Univerziteta Oksford Dimitar Bečev.

„Bugarske istorijske knjige se fokusiraju na oslobodilački rat 1877-78 i hrane mitologiju bratstva“ sa Rusijom, dodao je on.

Čak i nakon pada komunističkog režima 1989. godine, "kulturne, političke i društvene veze" između dve zemlje su nastavljene, rekao je on.

Većina sredovečnih Bugara je učila ruski u školi, razumeju jezik, a neki redovno prate vesti u ruskim medijima.

Prorusko raspoloženje je takođe snažno u delu političke klase ove balkanske nacije.

Socijalistička partija, koja održava bliske veze sa Moskvom, zapretila je da će napustiti vladajuću koaliciju ako odobri slanje bilo kakve vojne pomoći Ukrajini.

Predsednik Rumen Radev takođe se izjasnio protiv takvog poteza, koji je zagovarao izrazito proevropski premijer Kiril Petkov, izabran prošle godine na antikorupcijskoj platformi.

„Deputinizovati Bugarsku“

Rat u Ukrajini je kod nekih izazvao promenu stavova.

Rat "poremeti neke ravnoteže u javnom mnjenju", utvrdio je bugarski institut Alpha Research u nedavnoj anketi.

Mnogi od onih koji još uvek vole Rusiju sada izražavaju negativan stav prema predsedniku Vladimiru Putinu“, navodi se u saopštenju.

Putinova popularnost pala je na 32 odsto u prvim danima rata u februaru a bila je na samo 25 odsto u aprilu -- što je pad sa 58 odsto u martu 2020.

Desničarska stranka Demokratska Bugarska insistirala je u prošlonedeljnoj deklaraciji u parlamentu da Bugarska mora da se "deputinizuje".

Petkov je ove nedelje obećao da će ograničiti "strani uticaj na Bugarsku, tačnije -- uticaj Rusije".

Najsiromašnija nacija Evropske unije dugo je računala na ruski uvoz i investicije, posebno na gas, koji je Moskva prekinula prošlog meseca.

Dokumentarni film iz 2021. o okupaciji Bugarske od strane sovjetske vojske posle Drugog svetskog rata takođe je postao popularan.

Javne televizije i bioskopi su ga prikazali, a desetine hiljada ga je pogledalo onlajn poslednjih nedelja.

„Rat u Ukrajini je pružio sumorni publicitet našem filmu“, rekao je reditelj Svetoslav Ovčarov na projekciji.

Dokumentarac je zasnovan na arhivama koje su bile otvorene za javnost i prikazuju zločine koje je Crvena armija počinila u Bugarskoj.

Akademik Todor Gabarov rekao je za AFP na projekciji da je dokumentarni film "otvaranje očiju".

Troškovi održavanja vojske "upropastili" su Bugarsku u godinama posle 1944. godine, dodala je scenaristkinja dokumentarca i istoričarka Evelina Kelbečeva.

Kelbečeva je godinama pokušavala da dekonstruiše neke „uporne mitove“ o ulozi Rusije u prošlosti Bugarske i želi reformu školskih nastavnih planova i programa istorije.