Uskršnja poslanica Vladimira Zelenskog
Ruski portal MEDUZA na Uskrs 24. aprila 2022. objavio je izvode iz govora koji je predsednik Ukrajine VLADIMIR ZELENSKI održao o uskršnjem bdenju kakvog nikad nije bilo u hodnicima metroa u Kijevu.
A govoru kakav nikad nije održan u hrićanskom svetu koji Uskrs obeležava po julijanskom kalendaru ovaj ruski portal dao je sledeći naslov:
“Život u Ruskoj Federaciji je kompjuterska igra. Ljudi se moraju vratiti u stvarnost”
O raketnom napadu na Odesu
Ovo su naši uskršnji dani. Danas je ka Odesi poletelo sedam raketa, dve smo oborili. Raketa je pogodila višespratnicu. Osam ljudi je poginulo, 18 ili 20 je povređeno. Ubijeno je tromesečno dete. Rat je počeo kada je ovo dete imalo mesec dana!
Smradovi smrdljivi! Kako ih drugačije nazvati? Nema drugih reči. I u uskršnjim danima!
O čemu pričaju, o kakvim vrednostima, kakav ruski svet, kakav hrišćanski svet? Ovo je srednji vek.
Sedam raketa u njihovu voljenu Odesu, "Odesu-majku", u koju su rado dolazili.
O ratu i njegovim izgledima
Ovaj rat se ne može porediti ni sa jednim ratom u 21. veku ili 1990-im.
Takvog razaranja nije bilo ni u jednom od ratova koje je Rusija vodila na teritoriji drugih nezavisnih država.
Nikada nije bilo toliko upotrebe teške opreme i takvog vojnog bezobrazluka – mučenja, nasilja, silovanja.
I ne daj Bože da nema budućnosti.
Ukrajina je čestvovala da to zaustavi - nažalost, po cenu života Ukrajinaca.
I vaše bi zemlje trebalo da više pomognu. Jer - kada završe sa nama, pobrinuće se za vas.
Moj stav kao predsednika je: sve što oni, ne daj Bože, zauzmu, mi ćemo vratiti. I neće biti u pitanju 10-20 godina.
Čim budemo imali potrebno oružje, vratićemo ono što je zauzeto.
Nadam se da ćemo uspeti da oslobodimo zarobljene gradove.
Ali sada nismo spremni da to uradimo. I momci koji štite Azovstal u Mariupolju, njihovi komandanti, to razumiju.
Ukrajinu je nemoguće pobediti silom i takvom nečovečnošću!
Šta će oni sa nama?
Šta su mogli da urade u Kijevskoj oblasti?
Svi ih mrze.
Nacisti su nekada okupirali Evropu. Šta su postigli? Da li su ih ljudi voleli? Jesu li se obogatili? Ne, iako su opljačkali cielu Evropu.
Jedno su postigli: da sve naredne generacije Nemaca koje nisu bile umešane u zločine osećaju svoju istorijsku krivicu.
Ne razumem zasto Rusiji treba koridor za Pridnjestrovlje .
Uzeli su Pridnjestrovlje, uzeli su Abhaziju, uzeli su Donbas.
A šta je sa Hong Kongom?
Sirijom?
Kakva je to civilizacija?
Ko je sretan tamo?
O međunarodnom tribunalu
Verujem da će svi koji su naređivali uništavanje ljudi i dece biti izvedeni pred Tribunal.
Može to potrajati godinama, ali sačekaćemo.
A ako ljudi poput mene to ne dočekaju, onda će to dočekati naša deca.
Nije važno kako će se taj tribunal zvati.
Glavno je koliko će ljudi dobiti veliki broj godina iza rešetaka.
O Ukrajini i Ukrajincima
Mislim da je većina Ukrajinaca spremna da živi u državi [sličnoj Izraelu u smislu odbrane]. Nemamo drugog izbora. Mi smo već takva država. To znači da ćemo se boriti – imaćemo najmoćniju i najiskusniju vojsku.
Nekada smo bakama i dekama želeli dug život i zdravlje. Nisam mislio da će se i deci morati želeti dug život i zdravlje.
Svima želim da što više brinu o svojoj deci. I dielim bol sa svima koji su decu izgubili.
Mislim da je Ukrajina već učinila sve [da dobije rat].
Jedinstveni smo, a najvažnije je da to treba sačuvati do kraja rata i posle rata.
Reč "moć" u društvu ne izaziva geg refleks. I ponosan sam na to. Ujedinjenje je naše glavno oružje. Objedinjavanje vojske, narodne garde, granične straže, vlasti različitih nivoa. Objedinjavanje medijskog resursa, mediji danas su druga sila.
I u Evropi mi kažu da nikada nisu bili tako ujedinjeni.
O posetama stranih lidera Kijevu i Moskvi
Mi nismo zemlja za tragične selfije. Mi smo u ratu.
Dođite, ali dođite s pomoći koju tražimo od vas. Ne tražimo od nikoga nešto što nema. Kažemo Nemačkoj: imate ono što vam sada ne treba, a nama je potrebno jer smo u ratu.
Smatram greškom da se prvo ode u Rusiju, a zatim u Ukrajinu [kao generalni sekretar UN-a Antonio Guterres].
Zašto? Da nam šaljete signale iz Rusije? Šta ima tamo da se pogleda? Na Kutuzovskom prospektu nema leševa!
Čini mi se da bi bilo logično prvo doći u Ukrajinu, videti, pa onda otići u Rusiju.
Ako govorimo o pomoći, a ne o političkom turizmu.
O pregovorima sa Rusijom
Zalažem se za pregovore sa Vladimirom Putinom, jer verujem da onaj ko ih je započeo može okončati rat. Želim da okončam rat. Postoji diplomatski i vojni put. Svaka zdrava osoba izabraće diplomatski put, jer on može spasiti živote hiljadama, ako ne i milionima ljudi. Lider nema pravo da dobrovoljno napusti diplomatski put.
Ako naš narod u Mariupolju bude uništen, ako se proglasi pseudoreferendum u pseudo-republikama, Ukrajina će se povući iz pregovora. To će značiti da su svi ti sastanci pregovarača fikcija i samo pozorište sa jako lošim glumcima.
Imaću pitanja za Putina samo kao predsednik Ukrajine. To su pitanja teritorijalnog integriteta. Kako će nastaviti da živi naš ukrajinski Donbas, naš Krim. Razgovor bi bio sadržajan, jedva emotivan, iako me vidite - svašta se može dogoditi.
O Rusiji
Naša nezavisnost od samog početka bila je važna samo za nas - i za civilizovani svet.
U Rusiji nas nisu poštovali na nivou vlasti, a veliki procenat društva nas ne smatra nezavisnom državom, ne veruje da imamo pravo na nezavisnost, a samim tim i na život.
U istorijskim knjigama pojaviće se nova reč - "rašizam"(''rusizam''). Reč je nova, ali sadržaj je isti kao pre 80 godina [tokom Drugog svjetskog rata]. Tokom ovih 80 godina takvih varvarstava na našem kontinentu nije bilo. U školama će mala deca ustati i odgovariti nastavnicima o rusizmu i o tome ko je pobedio u borbi za slobodu protiv ovog strašnog pojma.
Rusija je u početku pozitivno reagovala na saopštenje nakon pregovora u Turskoj, ali su potom čuli visok nivo kritika iz Rusije. Ispostavilo se da su tamošnje vlasti ljudima toliko isprale mozak da ni sami nisu očekivali to što su uradili.
Mislim da su i sami bili iznenađeni nivoom mržnje prema Ukrajini koji su stvorili.
Život u Ruskoj Federaciji je kompjuterska igra, to je virtuelna stvarnost.
Ljudi koji žele da znaju šta se dešava treba da se izvuku iz toga, skinu 3D naočare, vrate se u stvarnost, u prelepi civilizovani svet. Nije neophodno biti lider u oblasti nuklearnog oružja - možete biti lider među zemljama po broju IT ljudi. Možete pronaći lek za rak. Imaju gde da potroše ovaj novac i svoj potencijal. Tamo ima talentovanih ljudi.
U Rusiji, nažalost, nema toliko ljudi koji protestuju.
Ali oni doprinose tome da ćemo jednog dana probiti ovaj informativni zid. Gledamo njihove korake. Njihove riječi su bitne - uostalom reči najviše pogađaju, pa ih se vlast plaši. Mogu samo da im poželim dobro zdravlje, jer mogu da zamislim šta rade sa njima iza rešetaka. Oni doprinose spasenju Rusije!
*radni prevod FBD
