Rusija pod sankcijama i Kina 

Zavisnost Rusije pod sankcijama od Nebeskog carstva, Kine,  počeće da raste vrtoglavom brzinom. O tome je za ruski dnevnik NOVA GAZETA pitala je  IRINA TUMAKOVA  a odgovarao sinolog Vasilij Kašin. orijentalista i direktor HSE Centra za sveobuhvatne evropske i mešunarodne studije. Razgovor je objavljen 3. marta 2022. pod originalnim naslovom '' Trenutni dogašaji garantuju povedu Kini''

Irina Tumakova i Vasilij Kašin

– Kina, po pravilu, podržava Rusiju prilikom glasanja u UN, a sada je već dva puta bila uzdržana. Šta ovo govori o njegovom položaju?

Kinezi se obično solidarišu sa Rusijom, ali u nekim slučajevima, kada je ruski stav previše kontradiktoran, kada će podrška direktno uvući Kinu u neku vrstu dubokog sukoba, gde ona ne želi da se meša, onda se uzdržava. Primer je kinesko glasanje tokom jednog od sastanaka Saveta bezbednosti UN tokom zaoštravanja krize oko sirijskog grada Alepa 2016. godine. Bio je juriš na grad, svi su strašno osuđivali Rusiju, ali je Kina bila uzdržana.

Kada je reč o teritorijalnim pitanjima, uzdržana je i Kina, na primer, kada je Rusija anektirala Krim. Stoga je bilo predvidljivo da će se Kina uzdržati od glasanja o osudi Rusije po pitanju teritorijalnog sukoba u Ukrajini. Glasanje za nanelo bi direktnu spoljnopolitičku štetu Kinezima.

Oni nikada neće podržati narušavanje teritorijalnog integriteta na osnovu referenduma. Zato nisu mogli da podrže ni Krim ni priznanje „narodnih republika“ Donbasa.

„Imaju Tajvan odmah pored sebe.

„Tako je: referendum je omiljeno oruđe tajvanskih separatista. I Kinezi neće odobriti takav presedan, neće se pretplatiti na njega. Međutim, to ne odražava njihov odnos prema akcijama Rusije. U pitanju istog tog Krima, Kinezi su pružili izvesnu praktičnu podršku Rusiji.

- Praktično - šta je to?

— Dve godine, 2014-2015, davali su Rusiji kredite za refinansiranje dugova kompanija za više od 30 milijardi dolara. I izgradili su energetski most do Krima, pošto se specijalni podmorski kabl takve snage proizvodi samo u jednoj od evropskih zemalja i u Kini. Šta su mogli da urade. Ali, naravno, oni sebi neće pucati u nogu iz ljubavi prema Rusiji.

– Ali ljubav prema samoj Rusiji – postoji li? Ako bi, recimo, Kina morala da bira koga će više „voleti“ — Rusiju ili Sjedinjene Države — koga bi izabrala?

Imamo zajedničke interese sa Kinom. Obe zemlje su umešane u konfrontaciju sa SAD. U Kini je to počelo 2018. godine, a 2020. godine, na pozadini kovida, došlo je i do naglog pogoršanja odnosa. U nekom trenutku, čak i pre početka neprijateljstava u Ukrajini, Kina je bila bliska Rusiji po neprijateljstvu prema Sjedinjenim Državama. Kada je počeo rat u Ukrajini, samo smo prekinuli veze, a Kina i dalje ima samo loše odnose.

U isto vreme, Amerikanci imaju razumevanje: Rusija, šta god da uradi, ne predstavlja sistemsku pretnju američkoj dominaciji u svetskoj ekonomiji i ne može da pretenduje na svetsko liderstvo. A Kina je zaista egzistencijalna pretnja za SAD. NJihovi ekonomski modeli su nekompatibilni. Stoga će se borba između SAD i Kine nastaviti sve dok jedna od strana ne izgubi i ne povuče se.

Za sada imamo zajednički interes sa Kinom: da se suprotstavimo i nanesemo štetu Sjedinjenim Državama.

Može li Kina ovo iskoristiti kao oruđe protiv SAD? Hoće li pomoći Rusiji u inat Americi?

— Pomogli su nam, kao što sam već rekao, 2014‒2015. Sada se naša stabilnost zasniva na činjenici da smo, sudeći po poslednjim podacima, značajan deo naših zlatnih i deviznih rezervi prebacili u kineske hartije od vrednosti. Sada imamo oko 130 milijardi dolara u imovini u juanima. Zbog toga su akcije SAD i EU dovele do hapšenja samo polovine ruskih zlatnih i deviznih rezervi. A s obzirom da su rezerve u početku bile prevelike, situacija nije tužna koliko bi mogla biti.

Pored toga, Kina poslednjih godina veoma aktivno zamenjuje Evropu u nizu tržišnih segmenata koji se odnose na snabdevanje komponentama, industrijskom opremom i tako dalje. Postepeno smo videli smanjenje udela Evrope i povećanje udela Kine u trgovini, prošle godine je Kina već bila oko polovine evropskog nivoa. Očekivao sam da će Kina sustići Evropu po pitanju trgovine sa Rusijom u roku od 10 godina. Ali sada imamo praktično blokadu iz Evrope, postoje isporuke energenata i određene robe i nije jasno šta će dalje biti sa njima.

I sada, mislim da će Kina biti naš glavni trgovinski partner ove ili sledeće godine.

I dalje, zavisnost Rusije od trgovine sa Kinom počeće da raste gigantskim tempom.

Koliko je koristan prenos rezervi u juanima, ako je u pitanju nekonvertibilna valuta?

- Juan je uvršten u korpu rezervnih valuta MMF-a, iako zaista postoje određena ograničenja, nije tako zgodan za međunarodna plaćanja kao dolar i evro. Ali udeo juana u naseljima je stalno rastao i u principu je moguće obavljati međunarodnu trgovinu u juanima, ali uz nešto veće transakcione troškove.

A sa Kinom možete jednostavno trgovati u juanima, mi imamo zakonski okvir za ovo već duže vreme. I postoji trgovina valutnim parom juan-rublja, odnosno nema potrebe da ih pretvarate u dolar, postoji infrastruktura za ovo.

I možete, koliko sam razumeo, pokušati da koristite juan u naseljima sa trećim zemljama. Kina generalno ima cilj – da promoviše juan kao instrument međunarodnih poravnanja. Mislim da će ovo što se danas dešava dati potencijal za snažan iskorak u ovom pravcu. Za Kinu bi ovo mogao biti dobar trenutak.

– Šta možemo da dobijemo od Kine kada se poveća obim trgovine? Na primer, proizvođači automobila zaustavljaju isporuke automobila i rezervnih delova u Rusiju. Može li ih Kina zameniti?

Kina je najveći svetski proizvođač industrijskih proizvoda svih vrsta. Verujem da će kineski proizvođači automobila zauzeti mesto korejskih i evropskih. Oni, očigledno, mogu nekako da dođu do proizvodnih sredstava.

– Sve ove fabrike u Lenjingradskoj oblasti, u Kalugi i druge će otići Kinezima?

- Mislim da. Već imamo fabrike za sklapanje kineskih proizvođača automobila, na primer, Haval. U ranijoj fazi, Kinezi su pokušali da uđu u Rusiju, ali nisu bili baš konkurentni. Sada će se vratiti ovamo – I ovo će biti snažan izvozni iskorak za kinesku auto-industriju, na kraju krajeva, Rusija nije najmanje tržište, a Kinezi će ovde, pretpostavljam, postati dominantna snaga.

Imaju loša kola.

- To više nije tako. Mnogo su uložili u poboljšanje kvaliteta, išli su putem Korejaca. A sada reputacija kineskih automobila kao "kante oraha" nije tačna, kvalitet je prihvatljiv. Na neki način, naravno, mogu izgubiti, ali na neki način su uporedivi sa budžetskim modelima evropskih automobila. Plus, nemaju konkurenciju u Rusiji. Odnosno, Kinezi ovde imaju dva pravca. Prvi je zauzimanje ruskog tržišta automobila odakle će otići evropski uvoz, drugi je postepena zamena Evropljana u snabdevanju autokomponentama.

Jednom sam nehotice kupila kineske farove za Folksvagen, onda sam se baš pokajao.

- Koja je to godina bila?

- Pre oko osam godina.

– Bila je druga realnost, tada je bio drugačiji ugled kineske auto industrije.

– U Rusiji je vozni park pretežno evropski i korejski, u narednim godinama biće potrebni rezervni delovi upravo za njega.

— Mislim da će Kinezi moći da ih snabdevaju. Isti automobili se prodaju na kineskom tržištu, gde imaju mnogo veću lokalizaciju, a sve će to najverovatnije ići u Rusiju. Čak i ako Evropljani pokušaju da to spreče, onda će se, s obzirom na kineske realnosti, odmah pojaviti ogroman broj preprodavaca koji će obezbediti bilo kakav protok rezervnih delova. Iako je ovde, naravno, potrebno razgovarati sa stručnjacima iz automobilske industrije.

– Mnogo ozbiljniji problem čeka nas sa flotom, kada zapadne kompanije povuku iznajmljene letelice, prestanu da opslužuju one koje ostaju u Rusiji, a neće ni da prodaju rezervne delove. Ostaćemo kod Superdžeta, a godišnje ih se proizvede desetak i po.

— „Superdžetove“ možemo da proizvedemo više…

- Samo njihovi motori se sastoje od francuskih komponenti, kojih neće biti.

- Istina je. Ali u tom pogledu, Kina nam ne može pomoći. Kinezima je još gore od nas jer su njihovi programi civilne avijacije još više zavisni od stranih komponenti nego naš Superdžet. A ako imamo mogućnost bar ograničene proizvodnje starih i potpuno ruskih modela – Tu-204 ili Il-96, onda Kinezi ne vide takve perspektive.

Najverovatnije neće moći da nam pomognu u vazduhoplovnoj industriji.

— Kako će Kina pomoći našem industrijskom kompleksu „specijalne operacije“? Zavisi i od snabdevanja sa Zapada, zar ne?

- Sa našim vojno-industrijskim kompleksom je jednostavno lakše. I za nas i za Kineze, ona je veoma dugo pod gotovo sveobuhvatnim zapadnim sankcijama. Kinezi poslednjih godina jačaju, sa njima smo sarađivali u vojno-industrijskoj sferi. Po svemu sudeći, saradnja će rasti, verujem da će sankcije najmanje uticati na to. Jedino, zbog potpune nemogućnosti kupovine zapadne industrijske opreme, kupovaćemo više kineske.

„Od Zapada smo dobili ne samo opremu, već i tehnologije i softver. I ovde možemo da računamo na Kinu?

- Nemoguće je, naravno, govoriti o svim tehnologijama odjednom, ovu oblast čini hiljadu različitih pravaca. Po nekima od njih, Kina je već postala jedan od svetskih lidera, a prema drugima, može samo nešto tužno da kopira. Postoji grupa industrija u kojima možemo da razvijemo moćnu sinergiju sa Kinom, možemo da radimo zajedno.

Biće zainteresovani za korišćenje ruskih programera, matematičara.

Postoje oblasti u kojima mogu biti zainteresovani za industrijsku saradnju, postoje oblasti u kojima su u mogućnosti da zadovolje naše potrebe za opremom. A već imaju preduzeća koja su, u okviru ekonomskog rata sa SAD, pod američkim sankcijama. Uključujući proizvođače elektronike i određenih vrsta industrijske opreme. Takva preduzeća je jednostavno sam Bog naredio da odu na rusko tržište. Iako je jasno da će postojati niz oblasti u kojima kineska oprema neće moći da zameni evropsku opremu, a Rusija će ipak pokušati da je nabavi u Evropi nekim kanalima.

– Da li će Kina moći da zameni opremu za naftni i gasni sektor?

- Neke vrste mogu. Kina veoma dobro stoji sa opremom za elektroprivredu, kao i sa transportnim inženjeringom. Ako naši prijatelji počnu da odbijaju da nas servisiraju, recimo, „Sapsanov“ ili u rezervnim delovima, onda je Kina odavno kopirala, unapredila i proizvodi slične vozove. Iako ima oblasti u kojima neće moći da nam pomognu.

Na primer, medicinska oprema?

– U stvari, Kinezi su samo veliki proizvođači medicinske opreme. To se ispoljilo i tokom Covid krize, kada su upravo oni povećali izvoz, na primer, respiratora.

- A kvalitet?

– Da, generalno, ceo svet je kupovao njihovu opremu, uključujući i Amerikance, niko se posebno nije bunio. Iako je medicinska oprema delikatna stvar, ovde ne mogu da govorim sa poverenjem, morate pitati uže specijaliste.

– Rusija će, po svemu sudeći, morati negde da traži ne samo uvoz, već i da plasira svoj izvoz. Da li je Kini potrebno toliko gasa, nafte, metala i svega što Rusija isporučuje Evropi?

- Potencijalno, da. Kina 80% zavisi od uvoza rude gvožđa i 70% zavisi od uvoza nafte. I znatno će povećati potrošnju gasa, jer je postavio ambiciozan cilj smanjenja emisije CO2. Istovremeno, odnosi Kine sa Sjedinjenim Državama su zaoštreni, a to se izražava u ekonomskim ratovima u koje su uključeni saveznici Amerike – Kanada, Australija i Novi Zeland. A to su naši direktni konkurenti kao dobavljači drveta, gasa, nafte i drugih sirovina za Kinu. Stoga će Kina imati interes za preorijentaciju.

Odakle će doći infrastruktura za ovo? Stručnjaci se smeju Snaga Sibira: gasa nema na jednom kraju, a potrošača na drugom.

— Naglo povećanje isporuka Kini zaista zahteva novu izvoznu infrastrukturu — izgradnju novih cevovoda, proširenje železničke mreže, izgradnju lučkih objekata. Ovo će zahtevati vreme i ulaganja. Odnosno, nemoguće je trenutno povećati izvoz u Kinu. Osim toga,

kada Kina postane monopolski kupac za mnoge naše proizvode, moći će da diktira cene. I sa tim moraš da živiš.

To će omogućiti našoj industriji da opstane i obezbedi zaposlenje, ali ćemo gubiti novac dok ne dođe do smanjenja spoljnopolitičkih tenzija oko Rusije.

– Odnosno, dok ne možemo da se vratimo trgovini sa Zapadom?

- Uopšteno govoreći, da. Ovo će biti veoma visok stepen zavisnosti.

— Kinezi ne daju investicije tek tako, oni postavljaju veoma stroge uslove za svoj deo profita.

- Nisu tako čvrsti, ponašaju se kao normalni investitori: ako vide priliku da vas negde stisnu, uradiće to.

– Kao rezultat toga, Rusija će imati ogromnu zavisnost od Kine, mnogo više nego sada od Zapada. Šta nam ovo preti, osim da će Kinezi početi da diktiraju cene?

– Ako ekonomska zavisnost dostigne veoma visok nivo, onda će Kina imati priliku da polugama ekonomske diplomatije utiče na naše političke pozicije.

Da li je Kina generalno sklona političkom pritisku na one koji od nje zavise?

— Kina u poslednje vreme razvija politiku sankcionog pritiska i ekonomske prinude.

U slučajevima kada smatraju da je neko povredio njihove temeljne interese, oni to čine veoma oštro.

To može biti za bilo koji pogrešan stav po pitanju Tajvana, za podršku bilo kom opozicionom pokretu unutar Kine. Oni vode sankcioni rat protiv Australije od 2020. godine. Nisu to uradili sa Rusijom.

- Zdravo.

„Samo imajte na umu da i oni to mogu. Pre nego što je počela „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini, verovalo se da će Kina u trgovini sa nama još deset godina dostići nivo Evropske unije, a da ćemo u međuvremenu razvijati veze sa drugim azijskim zemljama. A dok Evropa smanji svoj značaj, imaćemo, pored Kine, dobru trgovinu i sa drugim državama. Ali sankcije su već zadale udarac našim odnosima sa Južnom Korejom i Japanom. Sada se sve ubrzalo, a potpuna preorijentacija na Kinu, mislim, će se desiti za godinu-dve.

– Ako Kina odluči da izvrši pritisak na partnera, da li se to tiče njenog stava o nekim čisto kineskim poslovima, kao što su odnosi sa Tajvanom, ili možda želi da popravi nešto u ruskoj unutrašnjoj politici?

— Zašto su Kinezi dobri kao partneri, zbog čega ih mnogi vole, to je njihovo nemešanje u unutrašnje stvari.

– Odnosno, neće tražiti poštovanje ljudskih prava i ostale „gluposti“?

- Neće. A postoji i konkretan primer koji datira iz 1990-ih. Igrao je važnu ulogu u stvaranju atmosfere rusko-kineskog poverenja. Ako se sećate, tada je postojao period kada su komunisti kontrolisali izvršnu vlast u mnogim ruskim regionima i imali najveću frakciju u Državnoj Dumi. Kini su na sve moguće načine demonstrirali da je vole i da žele da budu prijatelji. Ali Kina, imajući takav adut, nije učinila ni jedan korak. Nisu imali nikakvu aktivnost, osim međupartijskih odnosa i zajedničkih odlazaka u Mauzolej. Koliko sam razumeo, rukovodstvo Rusije još u Jeljcinovo doba je to cenilo. Dakle, postoji određeni nivo poverenja.

– Devedesetih godina Kina nije mogla mnogo da utiče.

- Imali su priliku da uđu sa nama u politiku, ali je nisu iskoristili.

„Nisu pomogli Rusiji 1990-ih na način na koji je Zapad.

– Cela naša odbrambena industrija je opstala na račun Kine. Odnosno, Kinezi su ipak odigrali svoju ulogu.

– Ispada da ne direktno, ali Kina zapravo može da podrži „specijalnu operaciju“ u Ukrajini? Zato što su sankcije osmišljene da zaustave neprijateljstva, a Kina može da ublaži njihov efekat na Rusiju?

– Bilo bi ispravno da to formulišemo ovako: Kina neće kvariti odnose sa Rusijom zarad pritiska ka okončanju „specijalne operacije“.

Zapadne sankcije neće biti ukinute, čak i ako se sada zaustave, osmišljene su da unište rusku ekonomiju i dovedu do promene režima. A Kina ovo očigledno nije zainteresovana.

Kinezima se ne sviđa „specijalna operacija“ sama po sebi, iznenadila ih je, o tome postoji izjava ministra spoljnih poslova Vang Jia, ali poraz Rusije im nije potreban.

- Kina je, ispostavilo se, u ovoj situaciji - jedini korisnik. Da li mirno sedi i čeka „dok leš dušmanin proleti“?

- Baš tako. Oružani sukobi, kao što znamo, najviše koriste oni koji u njima ne učestvuju. U stvari, sva ova dešavanja garantuju pobedu Kine u novom hladnom ratu. Svi koji su u to uključeni pretrpeće najveće ekonomske gubitke, a Kina teško. Verovatno će na njega uticati i rast cena energenata, ali će strateški morati da ojača njegove pozicije. I Rusija će postati ekonomski zavisna od njega. Još jedan važan faktor: posle uvođenja ekstremnih sankcija Rusiji, SAD nemaju alate da je obuzdaju, osim vojske. Shodno tome, značajne američke vojne snage biće vezane za Evropu i ne mogu se koristiti za obuzdavanje Kine u Aziji.

*radni prevod FBD