Spasavanje obraza i časti Rusije
Istog dana kad je Putin započeo agresiju na Ukrajinu
KIRIL MARTINOV urednik ruskog dnevnika NOVAJA GAZETA
objavio je ovaj uvodnik kojim je već ušao u istoriju braneći moral i obraz poštene i časne Rusije.
Originalni naslov uvodnika glasio je IDI I VIDI, a prve reči
Rat je za nekoliko sati pokrenula jedna osoba. Put do mira biće test za svakog od nas !
Kiril Martinov
Rat je zločin. Ukrajina nije neprijatelj. Rusija će platiti najveću cenu za Putinov izbor.
Dok su bombe padale na Ukrajinu u rano ujutro 24. februara, ljudi u moskovskom metrou su bili posebno neveseli na svom putu na posao.
Nije bilo veselja zbog iznenadnog rata.
Neki od sugrađana i dalje veruju, verovatno, da su „van politike“.
U roku od nekoliko sati, maksimalno dana, ovaj ruski sistem vrednosti, dokayivan godinama, pretrpeće poražavaju poraz.
Neki od Rusa će, naravno, još malo verovati propagandi, jer „nema dima bez vatre“, jer ruska televizija već skoro deceniju govori o Ukrajini da nešto nije u redu.
Poslednjih meseci ruski zvaničnici i propagandisti na državnoj televiziji, kao da nešto znaju, javljali su da takva država uskoro uopšte neće postojati.
Štokholmski sindrom je dobro opisan kao psihološki odbrambeni mehanizam u ekstremnim uslovima uzimanja talaca.
Ali postoje milioni koji znaju da je svaki rat zlo.
Rat sa Ukrajinom je nezamisliv.
Iz nadrealne stvarnosti koju nam nudi Putin, zemlja će izaći sa ogromnim gubicima.
Međusobna mržnja će zatrovati odnose Rusije sa svim njenim susedima, podeliti porodice, uništiti prijateljstva i dovesti ih na ivicu građanskog rata.
Krv civila biće na rukama agresora.
Građani zemlje su uvek odgovorni za postupke svoje vlasti, jer ovo je naša ljudska, a ne njihova, birokratska država.
Kako je rat postao moguć?
Još uvek nemamo jasno razumevanje ovoga. Podeliću hipotezu: stanovnici Kremlja se predugo hrane sopstvenom propagandom. Kult nasilja, udarci limenih bubnjeva, parole o tome kako mogu da se ponove, razmetali su se dečjom diplomatijom. I sami su zaraženi virusom stvorenim u fabrikama RT, VGTRK i Prvi kanal. Verovali su da je svet neprijateljski raspoložen i odlučili su da udare prvi. Gledalac broj 1 tako je video istinu na svom ekranu i odlučio da prilagodi svet u skladu sa tim.
Za razliku od prethodnih hibridnih kampanja, niko nije krio pripreme za rat.
Zapadni mediji i vlade dali su tačne scenarije napada još u decembru-januaru.
Skeptici su takve poruke smatrali alarmantnim – i mi smo se trudili da budemo suzdržani koliko smo mogli.
Kao rezultat toga, rat nije zahtevao opravdanje.
Ruska propaganda je objavila samo nekoliko na brzinu napravljenih reklama koje opisuju zločine neprijatelja: eksploziju petardi, slučajno spaljivanje kuće.
Ljudi su nasilno odvođeni iz LDNR na „evakuaciju“, bez objašnjenja zašto i kuda idu.
Dokumenti koje su potpisali šefovi „LDNR“ Pušilin-Pasečnik retroaktivno su ozvaničili invaziju, o kojoj je odluka već doneta kao „poziv ruskim trupama da zaštite civilno stanovništvo“ na proizvoljnoj teritoriji.
Ali glavni razlog napada bila je slika sveta prikazana dan ranije u predsednikovom istorijskom predavanju, koje mu je oduzelo više od sat vremena života. Umesto dekomunizacije, Ukrajini je ponuđena „denacifikacija“ u specifičnom TV smislu te reči.
Prema državnim sociolozima VTsIOM-a, priznanje nezavisnosti „LDNR“ podržalo je 73 odsto građana Rusije.
Prema nezavisnim istraživačima, ove brojke su primetno skromnije.
Ali niko nije ispitao da li Rusi žele ratove!
I odbijam da verujem da Rusi mogu masovno da prihvate bombardovanje Kijeva.
Na kraju krajeva, čak i ako je verovati VTsIOM-u, oko 39 miliona ruskih građana nije želelo nikakvu akciju.
Ove građane tokom „sudbonosnih odluka“ nije predstavljao ni jedan poslanik Državne dume, ni jedan zvaničnik.
Niko od njih se nije usudio da prigovori predsedniku Putinu.
Nisu nas pitali da li želimo da živimo u zaraćenoj zemlji.
Ovo se mora uzeti u obzir sa punom ozbiljnošću: u stvari, u našoj matičnoj zemlji mi se ne smatramo ni građanima ni ljudima koji imaju pravo na obično ljudsko dostojanstvo. Sleduje nam ekonomski bankrot, izolacija zemlje u iranskom stilu i osećanje moralne krivice.
Ako je propaganda stvorila rat, onda će činjenice moći da mu se odupru.
Novinari nisu vojnici, mi smo nenaoružani.
Ali radićemo u ratu da društvo zapamti da je rat strašan.
Naši dopisnici otputovali na ključne lokacije u gorućoj istočnoj Evropi da bismo ispisali istoriju ovog rata.
Proverićemo svaki zvanični rezime, nećemo ništa sakriti.
Svoj posao ćemo verovatno morati da radimo u uslovima vojne cenzure.
Niko neće štititi Ukrajinu, osim Ukrajinaca.
Niko osim Rusa koji su rekli „Ne ratu“ ne može zaustaviti našu sopstvenu nacionalnu katastrofu.
Urednici Nove gazete su protiv rata.
Mi smo napravili smo svoj izbor .
Vi uradite svoj! Sami! Ma koliko to bilo teško.
*radni prevod FBD
