Mitovi i povratak u 'srednji vek'

VLADIMIR PASTUKHOV
doktor političkih nauka i predavač londoskog University  College-a, objašnjava razloge novog ideološkog nasilja u Rusiji, koje se ogleda u širenju mitova.
Njegov tekst pod orginalnim naslovom 'Gospodari mitova i balona' objavljila je NOVAJA GAZETA 13. novembra 2021. 

Uprkos činjenici da zamajac neogulaga nastavlja da se okreće sve većom brzinom, težište represije se pomera sa fizičkog potiskivanja „aktive“ na masovno ideološko nasilje. Upravo ta tranzicija, koju jasno oseća svaka gola zadnjica, a ne povećani broj političkih zatvorenika, omogućava da se pouzdano govori o konačnoj degeneraciji amorfnog postkomunističkog autoritarizma u reakcionarni restauratorski postmoderni neototalitarizam.

Glavni instrument ideološkog nasilja su mitovi nametnuti stanovništvu, čija je masovna proizvodnja i distribucija postala jedna od najvažnijih funkcija režima. Međutim, lakoća kojom je režim uspeo da gurne umove desetina miliona ljudi u vešto konstruisan mitološki balon ne može se objasniti samo propagandnim genijem moći ili urođenim konformizmom stanovništva. U velikoj meri, to se dogodilo zato što je Kremlj krenuo u korak sa globalnim trendom. Režim je uhvatio i zajašio  talas koji je u Rusiju došao sa Zapada, i sada ga sa zanosom vraća nazad.

Mit se vraća

Rusija je uvek bila u globalnom trendu, ako je ovaj trend bio negativan. Počivala je na pozitivnim trendovima, skupljajući snagu za sledeće velike lekcije čovečanstvu. Lenjinizam (ruski komunizam) je bio deo prvog globalnog „levog zaokreta“, ali je otišao predaleko sa stepenima i otišao u potpuni obrt. Staljinizam za svoje vreme nikako nije bio jedinstven ni po metodama ni po dostignućima, ali da ne bi bilo nevolja, ćutaću kako je izgledao. Savremena Rusija takođe ne stoji po strani istorije i kreće se sa ostatkom sveta u jednom pravcu – ka sledećem „novom srednjem veku“.

Razvoj svake civilizacije prati zamena mitološke svesti racionalnim mišljenjem. Ovo je opšte pravilo, ali treba ga dati dva pojašnjenja. Prvo, svaka civilizacija se razvija svojim tempom, pa se neko kreće određenom putanjom brzinom trkačkog automobila, a neko puže kao puž, pa čak i onda ako ga nateraju štapom. Drugo, ovo nije linearno, već povratno kretanje, u teškim slučajevima u algoritmu „jedan korak napred, dva koraka nazad”.

Možda se zato svako vraćanje od racionalnog ka mitološkom uobičajeno označava kao povratak u „novi srednji vek“.

Fikcija protiv činjenica

U mitološkoj svesti fikcija igra istu motivacionu ulogu kao i činjenica. Racionalna svest, iako nije sto posto oslobođena fikcije, uglavnom se gradi oko činjenica, koje se shvataju kao iskazi koji su verifikovani empirijskim metodama ili izvedeni iz drugih empirijski dokazanih iskaza u skladu sa zakonima logike (medicina zasnovana na dokazima, dokazi). - zasnovana na sudskoj praksi i tako dalje) ... Naravno, takozvani povratak u srednji vek obično izgleda kao kretanje u suprotnom smeru. U takvom vremenu, fikcija, fantazija, potkrepljena „dokazima“ satkanim samo maštom, ne samo da igra deo izgubljene prošle slave, već lako sramoti najpouzdanije činjenice i ruga im se.

Sada se pozitivizam (razmišljanje zasnovano na činjenicama), koji je odigrao odlučujuću ulogu u formiranju modernog čoveka i nastanku modernog kapitalizma i političke demokratije, povlači na svim frontovima. Razlika između činjenica i fikcije više nije aktuelna nigde u svetu, a ne samo u Rusiji. Pitajte američke Trampiste ili britanske Bregzitere o ulozi činjenica u politici. Malo ljudi u svetu sada zanima „kako je bilo ( i biće) u stvarnosti“. Činilo se da je svet čuo Okudžavu: Fikcija nije obmana. Živimo u eri višestruke alternativne realnosti.

„Booster“ za srednji vek

Mit se vraća, ne kao stari mit o „deljenju“, istrošen desetinama generacija, već kao potpuno novi, čudesni mit, bukvalno satkan od obmane koju neprekidno proizvode milijarde nevidljivih tkača mreža. Naravno, širenje mitološke svesti danas umnogome olakšava napredak informacionih tehnologija. Ono što je moglo i trebalo da postane instrument racionalizacije, paradoksalno se pokazalo kao „pojačivač”, povećavajući brzinu širenja i dubinu prodiranja mitova u ljudsku svest. Dakle, današnji povratak u srednji vek odvija se na suštinski drugačijoj platformi nego u 20. veku.

Savremena tehnologija omogućava prosečnom korisniku Interneta da lično učestvuje u masovnoj proizvodnji mitova bez napuštanja kauča.

Ovo zapravo mnogo menja.

Prelazak  Fejsbuka na dragi Meta samo je pomalo zakasnela reakcija na početak „druge velike seobe naroda“, koji se ovoga puta masovno sele u drugi svet, tačnije – virtuelni. Ako je revoluciju u načinu života sredinom 20. veka obezbedila masovna izgradnja individualnog stanovanja, mašina za pranje veša i frižidera, sada tu ulogu ima pristup alatima za kreiranje „proširene stvarnosti“, koju pružaju prvenstveno globalne društvene mreže. Verujem da će u bliskoj budućnosti „proširena stvarnost“ postati isti poznati atribut svakodnevnog života svakog čoveka sa ulice, poput frižidera sa veš mašinom. Umreženi proletarijat danas piše na svojim transparentima: „Ko beše niko, postaće sve u mašti“.

Globalni eskapizam

Međutim, ne treba kriviti štap što je uništio život majmuna. On je bio samo oruđe. Društvene mreže, kao i sve druge informacione tehnologije, ambivalentne su u pogledu stvaranja mitova. Oni utiču na ljudsku zajednicu u različitim pravcima, istovremeno doprinoseći i ujedinjenju i razdvajanju, uključujući širenje činjenica i fikcija istom brzinom. Sve zavisi od instalacije korisnika, koja se još uvek generiše van mreže.

Ako oflajn frustracija i želja za bekstvom od stvarnosti dominiraju, onda će onlajn alati pomoći da intenziviraju atomizaciju društva i izazovu autoritarne tendencije. Ako se zahtev za akciju solidarnosti generiše oflajn, onda će onlajn akcija solidarnosti dostići svoj optimum, što će doprineti jačanju demokratije. Mreža je bila i ostala oflajn ogledalo, bez obzira na to koliko sjajna slika izgledala.

Razvoj novih informacionih tehnologija postao je moćan pokretač i katalizator za povratak u novi srednji vek, ali nikako njegov uzrok. To je strah pred velikim promenama koje utiču na svakodnevni život laika širom sveta, koji su uplašeni izazovima koji se javljaju tokom tranzicije civilizacijske faze. Ovi izazovi su delom povezani sa aktivnostima same ličnosti, delom su prirodni, jer čovek ostaje deo prirode, uprkos tome što pažljivo pokušava da je zaboravi. 

Spasavanje bešike

Klimatske promene, generalno uobičajeno stanište i način života, neizbežne strukturne promene u načinu proizvodnje i prirodi rada, koje će za sobom povući nestanak mnogih masovnih profesija i izvora sredstava za život stotina miliona ljudi u narednim decenijama, nove fobije i nova iskušenja, kriza uobičajenih oblika tržišta i političke demokratije, gigantsko društveno raslojavanje i rezultirajući pojačan osećaj nepravde postojećeg svetskog poretka, ranjivost različitih manjina u svetu koji se brzo menja i njihova kontraagresija prema većini – sve ovo i još mnogo toga izaziva goruću želju za bekstvom od stvarnosti i stvara povoljan ambijent za širenje mitova.

Osećaj nesigurnosti zbog nemogućnosti suočavanja sa izazovima rađa globalnu potrebu za skrivanjem u kulturno-potrošačkom balonu, unutar kojeg se održava iluzija sigurnosti i udobnosti. Ovo nije ništa novo, tako je bilo uvek u svim teškim vremenima. Nove tehnologije samo omogućavaju da se proizvodnja takvih mehurića stavi na transporter. Sada je individualni kulturni i potrošački balon dostupan gotovo svima u širokom rasponu od jednostavne ekonomske klase do premium elite, zadovoljavajući potrebe najsofisticiranijih mitova. U zavisnosti od ličnih potreba, može biti pretežno kulturno ili pretežno potrošački, ili se može kombinovati jedno sa drugim. Budući da ste unutar takvog balona, možete beskrajno ignorisati gluposti sveta oko sebe. Barem dok vam bešika ne bude probušena spolja.

Ruski metabolizam

Rusija je danas ispred ostatka planete u proizvodnji kulturnih i potrošačkih balona, za šta postoje posebni razlozi. U Rusiji su se savremene tehnologije mitotvorstva uspešno naslagale na slojeve arhaične mitološke svesti koji su se sačuvali praktično netaknuti još od neolita, što je dalo moćan kumulativni efekat.

U izvesnom smislu, Putinov režim ima sreće: pojavio se u pravo vreme na pravom mestu. U neko drugo vreme i na drugom mestu tako lako utopiti svest stanovništva u novi mit, bilo bi mnogo teže.

Ali nije samo to. U Rusiji je mit stvar suverena. Kao deo opšteg programa obnove Carstva u proteklih 20 godina, ovde je obnovljen i modernizovan zastrašujući sistem upravljanja mitovima koji je stvorio prethodni režim. Upravo je rešenje ovog istorijskog zadatka pre svega obezbedilo jedinstvenu stabilnost aktuelnog političkog sistema u Rusiji. Ipak, prošlo je vrlo malo vremena. Ispostavilo se da mnogi ljudi još uvek „pamte svoje ruke“.

U toku ideološke modernizacije Kremlja, tradicionalna sovjetska propaganda i kontrapropagandne tehnologije su integrisane sa najnovijim metodama promocije sadržaja na Internetu. A ako Rusija još uvek nije isključena sa svetske mreže, to je samo zato što je država i dalje najmoćniji igrač na ovom sajtu. Danas su Kremlju potrebniji Telegrami (ruski Messinger op.fbd)  nego opoziciji. Kad mu zatreba manje od opozicije, bez oklevanja će ga ugasiti. Ogroman uspeh ruske propagandne mašinerije na kraju je nastao samo zato što je, delujući lokalno, krenuo u korak sa globalnom potražnjom za mitom. Tako se ispostavilo da su iako toliko različiti Putin i Zakerberg  oni i dalje zajedno...

Bolest rasta svetske civilizacije

Globalni pomak od racionalizma ka mitološkoj svesti neminovno vodi do krize demokratije i rasta autoritarizma širom sveta. Koegzistencija milijardi autonomnih virtuelnih mehurića za spasavanje, u kojima uplašeni „društveni crvi” koriste iluziju da održe ugodnu psihološku mikroklimu, samo pojačava nivo haosa van ovih mehurića. U nastojanju da nekako kontroliše ovaj haos, a da ne ispuzi iz balona, dezorijentisani čovek na ulici se sve više oslanja na spoljnu moć. Čini se da postoji inherentna korelacija između dubine zablude i razmera zahteva za autoritarizmom.

To je, po svemu sudeći, sve veći bol koji prati nastanak globalne civilizacije, koja treba da zameni konglomerat tradicionalnih „svetskih civilizacija“, koje danas doživljavaju duboku sistemsku krizu. Tranzicija obećava da će biti toliko neobična i teška da je čovečanstvo, u potrazi za rešenjima, instinktivno jurnulo nazad u prošlost. Biće potrebno neko - možda znatno - vreme da se uveri da nema rešenja u prošlosti. Sve ovo vreme svet će biti u zoni visokih istorijskih turbulencija.

Kada će balon pući?

Glasine o skoroj smrti stvarnog sveta i opštem preseljenju duša u mitske neuronske mreže su u velikoj meri preuveličane. Prave revolucije se i dalje dešavaju van mreže, a ne na mreži. Današnji zahtev za mitom neće trajati večno, uprkos činjenici da o tome sanjaju sve autokrate u svetu. Era eskapizma biće zamenjena erom akcije, koja će formirati novi zahtev za realnošću. Kada dospe van mreže, onlajn će poslušno zadovoljiti i ovu potrebu.

Sa velikim stepenom verovatnoće možemo pretpostaviti da ovoga puta sledeći srednji vek neće trajati kao u prošlom veku. Dugoročno, svet očekuje globalno kretanje ulevo, bolnu potragu za novim oblicima međucivilizacionog dijaloga, kao i duboku modernizaciju kapitalističkog sistema i političke demokratije, izgrađene „pod pozitivizmom“ 19. veka. Ovi procesi će, najverovatnije, činiti sadržaj istorijskog procesa čitavog tranzicijskog XXI veka, koji ne obećava da će biti udoban za čovečanstvo.

Rusija je, kao i uvek, anticipirala opšti trend, pokazujući kuda se kreće strelica svetskog političkog kompasa.

Ona je bila prva koja se oštro okrenula ka mitu i autoritarnosti, neočekivano postavši donator i inspirator radikalnog desnog zaokreta u zapadnom svetu. Da li to znači da će ona sada, kao i obično, biti poslednja koja će izaći iz ove jame, jedva držeći korak sa svetom koji se brzo menja? Verovatno da. Uostalom, tako je već bilo posle 1917. godine. Rusija je gurala svet da se promeni, ali je sama bila zaglavljena 70 godina.

Rusija se sada sprema da se na duže vreme učauri u novom mitu. Mislim da je ovo glavni i najverovatniji scenario za Rusiju u bliskoj budućnosti. Ali, teoretski, nije isključen ni alternativni scenario, kada će, zaključana pod dvostrukom bravom starih i novih mitova koji uranjaju svest u neku vrstu odavno neviđenog, potpuno fantazmagoričnog bezumlja, Rusija brzo doći do kritične tačke, iza koje počinje društvena lančana reakcija i  leva revolucija eksplodira neviđenom snagom, koja će je ponovo pretvoriti od poslednjeg u prvog u nizu naroda koji na sebi sprovode velike društvene eksperimente.

Dakle, moćnici koji danas tako oduševljeno usađuju novu mitologiju u Rusiju, u svojoj asketskoj delatnosti treba da se rukovode zapovestima velike Šanel: bolje je „ispod” nego „iznad”. U suprotnom, balon će pući pre vremena.



*radni prevod FBD