Pred Komitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD održano je on line video saslušanje pod nazivom „Američki angažman na Zapadnom Balkanu“ na kome je govorio GABRIEL ESCOBAR - prvi put otkad je na funkciji zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i specijalni predstavnik za zapadni Balkan.
Za VOA - GLAS AMERIKE- sažetak ovog hearinga-saslušanja napisao je Dino Jahić a objavljen je 28.otkobra 2021. istog dana kada je taj Komitet i zasedao.
Originalni naslov izveštaja je bio > „Balkansko saslušanje“ u Kongresu: SAD planiraju značajan angažman, posebno u BiH <
Američki angažman na Z.Balkanu
Senatorka An Wagner, specijalni predstavnik za Z.Balkan Gabirel Ecobbar i senator Dan Meuser
Saslušanje je počelo uvodnim obraćanjem Vilijama Kitinga, predsednika Komiteta. Kiting je rekao da je angažovanje SAD ključno za stabilnost na Zapadnom Balkanu, posebno u oblastima kao što su borba protiv korupcije, borba za slobodu govora i ekonomija. On je pozvao EU da ubrza proces pridruživanja Albanije i Sjeverne Makedonije, kao i reforme i ublažavanje tenzija u BiH, rekavši da razvoj događaja u Republici Srpskoj predstavlja prijetnju miru i stabilnosti.
Brian Ficpatrick , visokorangirani član Komiteta, rekao je da je zabrinut zbog problema u BiH i podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, ističući važan angažman Metjua Palmera, specijalnog predstavnika za izbornu reformu u BiH, i Gabriela Escobara, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i specijalni predstavnik za zapadni Balkan
Eskobar je bio jedini svjedok na današnjem ročištu, a nezaobilazna tema bila je i aktuelna kriza u BiH.
Američki zvaničnik sa velikim iskustvom u regionu, koji ima nedavno izabranog specijalnog predstavnika za zapadni Balkan, upravo je govorio o važnoj ulozi Sjedinjenih Država: „ U Bosni, američko vođstvo ostaje od vitalnog značaja za očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i dobitaka u proteklih 26 godina pod Dejtonskim mirovnim sporazumom. “
Prema Eskobarovim riječima, Sjedinjene Države rade sa EU i drugim predstavnicima međunarodne zajednice na reformama u BiH: „ Radimo na pritisku na reforme kako bismo osigurali mjesto BiH u evroatlantskoj zajednici “.
„ Jasan put BiH od Dejtona do Brisela vodi kroz kontinuirane reforme, uključujući postepene izborne reforme, vladavinu prava i ekonomske reforme, od kojih će svi njeni građani imati koristi. Mi i EU vršimo pritisak da se te promene dogode. Kancelarija visokog predstavnika i operacija EUFOR-a ALTHEA su neophodni u ovim naporima “, rekao je Eskobar.
''Nedavne pretnje Milorada Dodika državnim institucijama su opasne i prete da ugroze Dejton, ali i evropski izbor i perspektivu svih građana BiH. Energično radimo sa lokalnim akterima i našim partnerima da se odupremo bilo kakvim potezima koji prete da BiH vrate u problematičnu prošlost, umesto da osiguramo njenu svetliju budućnost“, rekao je Eskobar.
SAD: 2,4 milijarde dolara Zapadnom Balkanu u poslednjih 10 godina
Govoreći na saslušanju koje je organizovao Kongresni potkomitet za Evropu, energiju, životnu sredinu i kibernetiku, Eskobar je počeo rekavši da je Zapadni Balkan u fokusu američke pažnje i ulaganja u poslednjih 30 godina, kao i da je to slučaj sa Džo. Bajdenova administracija. On je rekao da je cilj SAD da podrže uspešnu integraciju šest zemalja regiona u evropske institucije, a na kraju i u EU „u realnom vremenskom okviru“, na čemu SAD rade sa evropskim partnerima, ističući važnost pružanja otpora .
Prema njegovom svedočenju, najjača poruka ohrabrenja koju bi EU mogla da pošalje regionu do kraja godine bio bi početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, pošto su obe zemlje uradile težak posao koji se od njih očekuje.
Eskobar je govorio i o značaju nastavka dijaloga između Srbije i Kosova, u kojem „ obe strane, koje su ravnopravne, moraju da rade na rešavanju razlika i normalizaciji odnosa, idealno kroz međusobno priznanje “. On je dodao da je nedavno otputovao u Brisel da podrži specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka u njegovim pokušajima da deeskalira tenzije.
Govoreći o Crnoj Gori, Eskobar je istakao partnerstvo ne sa određenom političkom partijom, već sa cijelom državom i njenim narodom, sa značajem fokusiranja na ciljeve koji ujedinjuju sve Crnogorce, kao što su demokratski napredak i ekonomski razvoj, a ne nacionalistička retorika.
Na kraju svog prvobitnog obraćanja, Eskobar je rekao da su Sjedinjene Države pružile 2,4 milijarde dolara pomoći regionu tokom protekle decenije, od čega više od 145 miliona dolara u fiskalnoj 2021. godini. Taj novac, rekao je Eskobar, pomaže regionu na svom evropskom putu i izgradnji otpora negativnim uticajima Moskve i Pekinga, koji se protive integraciji regiona u Zapad, između ostalog i upotrebom dezinformacija.
Usledila je diskusija u kojoj su kongresmeni postavljali pitanja Eskobaru, ali i davali svoje ocene o situaciji na Zapadnom Balkanu. Najviše se razgovaralo o borbi protiv uticaja Kine i Rusije, posebno u oblasti energetike i infrastrukture, ali i značaju zajedničkog rada SAD i EU na nastavku procesa proširenja EU.
Vagner: Američki imperativ zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH
Predstavnica En Vagner , koja predstavlja kongresni okrug u državi Misuri, uključujući St. Louis, dom hiljada izbjeglica porijeklom iz BiH, rekao je da Dodikove prijetnje predstavljaju najveći problem za zapadni Balkan. Ona je rekla da je zabrinuta što srpski nacionalisti, poput Dodika, u saradnji sa Putinovim režimom, rade na uništavanju napretka postignutog u BiH.
''Ne mogu ni da zamislim bol koju osećaju članovi moje izborne zajednice kada Dodik negira stravičan genocid koji su srpske snage počinile nad Bošnjacima u Srebrenici. Ili kada preti da će voditi raspad Bosne. Ove aktivnosti su uvredljive za one koji su izgubili najmilije u ratu i izuzetno opasne za budućnost Bosne kao jedinstvene multietničke države. „Imperativ je da Sjedinjene Države zaštite suverenitet i teritorijalni integritet Bosne dok se zemlja bori sa ovim izazovima“, rekla je Vagner.
Vagner je upitala Eskobara kakav je plan administracije Džoa Bajdena u kontekstu borbe protiv pretnji i zatražio komentar na kritike američkog izaslanika za izbornu reformu Metjua Palmera nakon što je procureo dokument koji su neki analitičari protumačili kao Palmerovu saradnju sa nacionalistima i kao opasan u kontekstu izborne reforme.
Eskobar je odgovorio da je Dejtonski mirovni sporazum osnova svih američkih aktivnosti u BiH, te da BiH može uspjeti samo kao multietnička, inkluzivna i demokratska zemlja. On je jednostrano povlačenje iz institucija ocijenio nesavjesnim i opasnim i najavio odlazak u BiH i region u novembru.
Što se Metjua Palmera tiče, Eskobar je dokument, koji se pojavio u javnosti, označio kao informativni dokument koji se široko distribuira članovima međunarodne zajednice, dodajući da je ideja da se razmotre reforme koje bi mogle da se izvrše, a ne dodatne etničke podele.
Eskobar: Administracija će agresivno koristiti novu jurisdikciju za sankcije
Poslanica Suzan Vajld postavila je pitanje Eskobaru o hiljadama Bosanaca i Hercegovaca koji još nisu u mogućnosti da se kandiduju, posebno imajući u vidu presudu Evropskog suda za ljudska prava, koja je jedan od preduslova za ulazak u EU.
Prema Eskobaru, upravo rad na izbornoj reformi, koji vodi Metju Palmer, treba da se pozabavi ovim pitanjima, dodajući da je to samo jedna od prepreka u težnjama BiH ka EU.
Poslanik Dan Meuser upozorio je na opasne aktivnosti Srbije na uništavanju BiH, uz podršku Rusije, kao i na Dodikovo istovremeno kršenje države, te uspostavljanje institucija Republike Srpske, poput Agencije za lijekove. Pitao je Eskobara šta američka administracija radi u borbi protiv takvih poteza.
Eskobar je rekao da su pozivi na nezavisnost Republike Srpske i narušavanje državnih institucija nezakoniti, te da su SAD u stalnoj komunikaciji sa evropskim partnerima, ali i sa liderima u BiH, od kojih traže da ne eskaliraju dalje. situacija. Takođe je napomenuo da uz nekoliko izuzetaka Dodik ima malu podršku za svoje poteze, uključujući i malu podršku javnosti. Kao jednu od mera naveo je sankcije koje SAD imaju na raspolaganju ukoliko se pojave novi izazovi.
Eskobar je pohvalio ekonomsku inicijativu „Otvoreni Balkan“, čiji su deo Srbija, Albanija i Severna Makedonija, navodeći da je otvorena i za BiH, Kosovo i Crnu Goru. On je dodao da podržava svaki ekonomski napredak i stvaranje zajedničkog tržišta, koje bi na kraju bilo privlačno i američkim kompanijama.
Poslanica Klaudija Teni podsetila je da njen kongresni okrug u državi Njujork ima veliku bosansku izbegličku populaciju i zamolila Eskobara da objasni kako Bajdenova administracija planira da iskoristi proširena ovlašćenja za uvođenje sankcija u kontekstu korupcije.
Eskobar je rekao da administracija još nije aktivirala ovu novu jurisdikciju za sankcije, ali da planira da je agresivno koristi, te da su takve sankcije efikasnije protiv pojedinaca.
Na samom kraju ročišta, na pitanje poslanika Teni da li podržava Dejton 2, Eskobar je rekao da ga ne podržava, ali da rešenje treba da budu ograničene reforme ustava i izbornih pravila.
* bold italic FBD
