Da l' će kraj srpske Dume?
U svojoj redovnoj kolumni Prodor u XXI vek, u beogradskom dnevniku DANAS
prof. dr NIKOLA SAMARDŽIĆ piše o očekivanim izmenama Ustava države i srpskom sudstvu.
Ovaj nastavak objavljen je 24. septembra 2021. pod originalnim naslovom
''Kraj sprske Dume''
Nikola Samardžić Photo Courtesy Ana Blažić Pavlović
Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić najavio je ustavne promene koje će omogućiti nezavisnost sudijske vlasti i tužilačkih funkcija od zakonodavne vlasti. „Prvi put u istoriji Srbije se ukida pravo Narodne skupštine da bira sudije i predsednike sudova“. Sva statusna pitanja biće u nadležnosti Visokog saveta tužioca, umesto dosadašnje privilegije republičke javne tužiteljke.
Ustavne promene neophodne su i kako bi se okončali pregovori o statusu Kosova koji će biti privremen sve dok se odnosi Prištine i Beograda ne budu uredili tako da odgovaraju javnom interesu obe strane, a ne manipulatorskim stavovima udbaško-svetosavskih elita. Za početak bi obostrano priznanje i ukidanje uzajamnih fizičkih i birokratskih barijera omogućilo svima da na tome švedskom stolu biraju po ukusu, jedni da se sve promenilo, drugi da se ništa nije primenilo, i svako neka maše zastavom kojom hoće, dok ne zaključi da je besmisleno mahati bilo kojom.
Uloga Narodne skupštine obesmišljena je na izborima 2020. kad je pripala isključivo radikalima, socijalistima i julovcima, koaliciji koja je počinila zverstva u bivšoj Jugoslaviji, konačno i na Kosovu, uništila ostatke slobodnih medija krajem devedesetih, zatim i u toku poslednjih nekoliko godina, zgazila važne univerzitete i otvorila nevažne, likvidirala Ćuruviju, Stambolića i Đinđića, izazvala NATO intervenciju, i danas sve čini da se ona ponovi.
Izuzimanje sudske vlasti iz nadležnosti Narodne skupštine nije samo razdvajanje dva resora vlasti, a uvek je poželjno da sudski bude nadređen zakonodavnoj i izvršnoj, umesto obratno, ustavne promene dopustiće da se postavi pitanje smisla zakonodavne vlasti koja je faktički jednopartijska. Ustavnim promenama Srbija će takođe dati važne odgovore na pitanja koja podrazumeva poglavlje 23 u pregovorima sa EU, i one će potvrditi da je Srbija spremna za integraciju, koja je oktroisana, ali takav pritisak zasad nema alternativu.
Oktroisan ulazak u EU i NATO u najvišem je interesu Srbije i u skladu je sa strateškim potrebama zapadnog sveta da institucionalno i bezbednosno zaokruži Šengenski prostor, i odlučnije se pozabavi malignim ruskim i kineskim uticajem.
Komatozno stanje parlamentarizma jedno je od ishodišta strateškog oslonca na Putinovu Rusiju koju je uspostavila neformalna koalicija aktuelne vlasti i opozicije predajom NIS-a 2008.
Dolaskom na vlast 2012. aktuelni predsednik Vučić dao je lažna obećanja zapadnim partnerima da će sprovesti sistemske i ustavne promene, i već dugi niz godina njegovih prenemaganja i uvođenja Srbije i susedstva u novo vanredno stanje, na rubu ratnog sukoba, upućuju na potrebu da se reforme na koje se obavezao ubuduće sprovode efikasnijim političkim dogovorima.
Besmisao srpskog parlamentarizma potvrdili su i izbori za Rusku Dumu u kojoj je Putinova Ujedinjena Rusija zadržala dominantan položaj mada je oslabila u odnosu na opoziciju. Ruska opozicija se, međutim, drži upravo Putinove agende i dominantnog sistema vrednosti, ostajući „sistemska“, kooptirana u vladajuću politiku i podele interesnih sfera, slično opoziciji u Srbiji.
