Da li je Putin dojadio i Rusima
RUSKA TROJKA: S leva na desno Premier Mišustin, predsednik Putin i gradončelnik Moskve
Moskovski CARNEGIE CENTER objavio je komentar koji je napisao ANDREJ KOLESNIKOV jedan istaknutih kritičkih analitičara ruskog društva i političke scene u kome se razmatraju uzroci naglog pada popularnosti Vladimira Putina medju Rusima. Tekst je objavljlen 7.aprila 2020. pod originalnim naslovom ''Da li se Putin smučio Rusima''
Andrei Kolesnikov
Usred pandemije koronavirusa, u ruskoj politici formiran je trougao izmedju likova predsednika Vladimira Putina, gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanina i premijera Mihaila Mišustina.
Putin nije samo predsednik, već je i nacionalni psihoterapeut. Nakon što je proglasio neradnu nedelju za sve kako bi pokušao da uspori širenje koronavirusa, sada pokušava da umiri i preduzetnike koji propadaju i priprema se za dva događaja: glasanje u celoj državi o promeni ustava kako bi mu se omogućilo da ostane kao predsednik do 2036. i veliku vojnu paradu povodom Dana pobede 9. maja, kojom bi se obeležile sovjetska i saveznička pobjeda u Drugom svjetskom ratu - događaj koji je ključan za održavanje njegovog rejtinga.
Vođa i tehnokrate
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobyanin, koji je imenovan za šefa radne grupe zadužene za borbu protiv koronavirusa, arhetip je efikasnog, tehnokratskog, menadžera, odgovornog za ogromni budžet Moskve, koji je poznat po neprestanom obnavljanju glavnog grada i oštrim represalijama protiv demonstracja u Moskvi tokom 2019. Tu je još i Mishustin, novi premijer, još jedan tehnokrat i veliki obožavalac digitalizacije.
Svaki od ove trojice našao se u teškoj situaciji. Putin je pandemiju video kao bitno ugrožavanje mobilizacije za glasanje o promeni ustava za resetovanje sata predsjedničkog mandata, kojim bi mu se omogućilo da se 2024. ponovo kandiduje. To glasanje je zbog koronavirusa pomereno iz aprila za kasniji datum.
Sobyanin je postao lice krize: On je taj koji pokazuje inicijativu i odgovornost, što je dobro za njegov imidž, ali je i osoba koja najavljuje nepopularne odluke uvođenja karantinskih mjera.
Mishustin radi na merama za podršku privredi I biznisu, ali su te mere haotične i ne uvek dovoljne.
U poredjenju sa Sobyaninom i Mishustinom probleme ima - Putin. Javnost niti zna, niti joj je mnogo stalo do Mishustina, koji je bio malo poznat pre njegovog iznenađujućeg imenovanjau januaru: u ruskom sistemu vlasti šef vlade je čisto tehnička figura i njegovi rejtizi su stabilni.
Sobyanin je s druge strane politička figura po sebi, ali ostaje prvashodno regionalni šef iako se ove godine rejting regionalnih glavešina povećava, jer se ljudi više poistovećuju s lokalnom upravom nego sa saveznim vlastima. Prosečan rejting podrške regionalniim glavešinama u martu je (prema nezavisnom Levada Centru) bio 65 % - veći od onog Putinovog, koji se suočio sa padom podrške od 69% u februaru na 63% posto u martu.
Razlozi silazne putanje
Ovo je važno. Prvo zato što se podrška Putinu dugo se vrtela izmedju 68 i 70 posto, pa je pad od šest posto - velik. Drugo, jer je podrška Putinu od 63% poslednji put zabeležena u martu 2013., tačno pre sedam godina i pre ruske aneksije Krima. Njegov najniži rezultat ikad je bio 61% godine 2011. Poredjenja radi Putinov rejting u martu 2014., nakon događaja na Krimu, porastao je na 80 posto.
Teško je reći koliko je nedavi pad njegovog rejtinga nastao zbog koronavirusa, a koliko zbog pada cena nafte i, nakon toga, rublje. U svakom slučaju, javno mnenje Putinove veštine upravljanja u kriznim situacijama ne ocenjuje odveć visoko.
Postoji još jedna hipoteza: Uprkos očiglednoj ravnodušnosti sa kojom je dočekan potez autokratskog vladara, da resetuje sat svog predsednikovanja, možda taj potez, - zajedno s drugim izmenama ustava, uključujući izrazito populističke socijalne mere poput indeksacije penzija - nije radio u korist Putina, već protiv njega.
Ne samo što u te socijalne mere niko ne vjeruje, one se doživljavaju kao državna obaveza, a ne kao dobročinstvo. Nedavna rekonstrukcija vlade nije shvaćena kao velika promena u političkom sistemu. Čak ni ideja o "večnom Putinu" nije ostavila velik utisak: Ljudi su to od njega i očekivali, nema druge alternative. Ono što je ljudima dozlogrdilo je odsustvo alternative. O ovom svedoči još jedna martovska anketa Centra Levada koja je pokazala kako 62 % ispitanika misli da bi trebalo ustanoviti starosnu granicu za obavljanje dužnosti predsednika (Putinu je sad šezdeset i sedam godina i ako bi ostao još dva mandata posle 2024., biće mu osamdeset i tri godine). Pedeset posto ljudi reklo je da bi željelo alternativnu vlast i pojavu novih političara.
Dve Rusije
Javno mnenje u Rusiji se podelilo tačno po sredini.
Pitanje Centra Levada da li mislite da će referendum o promeni ustava biti sproveden na fer i pošten način podelilo je ispitanike sa tačno 46% na svakoj strani. Isto tako, 48% posto njih izjavilo je da je bi odobrilo resetovanje sata Putinovog predsjedničkog mandata, dok 47% njih to ne odobrava.
Od onih koji su odlučili da učestvuju u glasanju diljem zemlje, koje je u osnovi postalo referendum o tome veruju li ljudi Putinu ili ne (54% njih je reklo da će verovatno glasaati, 33% posto ih je reklo da će sigurno glasati), samo 9 % je spremno da glasa protiv promena. Većina ljudi koja u Rusiji glasa uvek favorizuje vlasti. Dvadeset i sedam posto ispitanika reklo je da definitivno nema nameru da glasa. Glavni razlog je navode taj što ne vide da to ima smisla, jer je već sve odlučeno, da je sve pripremljeno unspred i da je sve to laž, circus i predstava.
Zajedno s predsjednikovim rejtingom, zabeležen je i pad pozitivnih odgovora u martu u odnosu na februar da "stvari idu u dobrom pravcu " - sa 53 na 48 posto. Poređednja radi, pre aneksije Krima, 2013. ta je brojka bila 40 posto. Godinu dana kasnije, nakon aneksije, iznosila je 60 posto.
Iz ovih podataka jasno je koliko se mobilizacijski učinak Krima istopio.
Sada je preostalo malo šta za mobilizaciju masa: Teško da Rusija teško može anektirati Severni pol. Jedino što je Putinu ostalo na raspolaganju je politika sećanja: zato on ne može da otkaže paradu za Dan pobede 9. maja. Ali to je samo kratkoročna taktika.
Paradoksalno je da se potez koji je trebalo da produži njegovu predsedničku vlast i posle kraja regularnog mandata 2024. godine okrenuo protiv Putina.
U međuvremenu, koronavirus i pad rublje pokazali su se efikasnijim od bilo koje akcije opozicije sa namerom da se smanji rejting
* Autor je jedan od rukovodilaca moskovskog Centra Carnegie, saradnik više ruskih institucija i novina medju kojima su Vedomosti, Gazeta i ruski Forbes. Član jei upravnog odbora Fondacije Jegora Gajdara i Odbora za civilne inicijative Aleksej Kudrin
