Staro ime, nova misija, nepromenjeno stanje

Ovu analizu-zveštaj o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti poliički analitičar iz Prištine IMER MUSHKOLAJ prvobitno je napisao decembra 2018. godine za portal nezavisne medijske mreže Zapadnog Balkana ANTIDOT s namerom da bude objavljen u okviru projekta ''Političko-bezbednosne agende na Zapadnom Balkanu''. FBD ga neizmenjenog objavljuje uz saglasnost autora

 
Imer Mushkolaj 

‘’Odluka kosovskih vlasti da transformišu Kosovske Snage Bezbednosti (KSB) u vojsku je suverena odluka i moramo je poštovati”, rekao je admiral James G. Foggo, komandant Zajedničke komande NATO-a u Napulju.

"Kosovo je demokratsko, isto kao i Makedonija i Srbija, gde građani glasaju za ljude koji donose odluke u njihovo ime. Odavde kažem da je odluka o transofrmaciji KSB suverena odluka koju bi trebalo da donese Skupština Kosova ", rekao je Foggo u Skoplju.

Admiral NATO-a izrekao je ove komentare dva dana pre nego što je Skupština Kosova glasala o transformaciji KSB-a u vojsku - menjajući misiju, ali ne i ime – i  što je proces koji bi trebalo da traje deset godina.
Nekoliko dana pre toga, iz Beograda  je rečeno da se, ako se to gododi, ne isključuje upotreba vojne sile.

Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg je 5. decembra u Briselu izjavio da je transformacija KSB-a u vojsku u suprotnosti sa savetima mnogih NATO saveznica. Prema njegovim rečima, takav korak je napravljen u pogrešnom vremenu.

Ova izjava je izazvala konfuziju među građanima Kosova. Međutim, potom je usledila je reakcija američkog ambasadora u Prištini, koji je izjavio da SAD podržavaju transformaciju KSB-a u vojsku. Ta je izjava shvaćena kao jasan signal da se sa planovima za vojsku – nastavi.

"SAD su uložile mnogo novcai provele mnogo vremena u obuci, učinile su mnogo za razmenu između KSB-a i američke vojske. Mi mislimo da je evolucija KSB-a u oružane  snage Kosova pozitivan korak i prirodan je za Kosovo kao suverenu, nezavisnu zemlju koja ima kapacitete samoodbrane", rekao je ambasador SAD Philip Kosnett.

                                                                               *   *   *

KSB su od samog početka uspostavjene u bliskoj saradnji i nadgledane od strane  NATO-a i strateških partnera. Svaki kapacitet koji je izgrađen da bi se postigala puna operativna sposobnost razvijen je u skladu sa najvišim standardima koje imaju zemlje NATO. Stoga je malo verovatno da tranzicija KSB-a ne bude u skladu sa bilateralnim i multilateralnim obavezama Kosova prema  državama članicama NATO-a, kao i sedištu NATO-a.

Naravno, neophodno je shvatiti poteškoće NATO-a oko konsenzusa zbog zemalja članica NATO koje ne priznaju nezavisno Kosovo. U tom smislu, kosovske vlasti nisu imale direktan kontakt s prestonicama nekih od ovih država kako bi im objasnile proces transformacije i plan Kosova. 

Vojska nije opasnost

Stalna briga Beograda bila je da stvaranje vojske može ugroziti bezbednost u regionu, ali i Srbe na Kosovu.
Pored toga, pod pritiskom Beograda KSB je napustila vecina Srba. Ali, izvan diskursa propagande koja dolazi iz Beograda, stvaranje kosovske vojske ne predstavlja opasnost, već se ono, naprotiv, vidi kao garancija za dalju stabilnost i na Kosovu i u regionu.

Katastrofalno  je što su se Srbi koji su pripadnici KSB-a suočavali,  i što nastavljaju da se suočavaju, sa spoljnim pretnjama i pritiscima, što je potpuno neprihvatljivo i - kažnjivo.
Organizacija KBS ostaje multietnička i profesionalna, nastaviljlajući da ohrabruje pripadnike manjinskih  zajednica da budu deo KSB-a, kako bi služila bezbednosti svih građana.

Ako se u Beogradu mislilo da bi pritisci na pripadnike KSB-a i pretnje mogli da spreče tranziciju KSB-a, onda je to bilo pogrešno.
Tranzicija se dešava.
KSB su danas i multietničke i profesionalne, zasnovane na sigurnosnim potrebama i zahtevima. Isti princip koji važi na celoj teritoriji Kosova ništa se ne razlikuje od onih u  regionu.

Može se razumeti  zabrinutost kosovskih Srba o stvaranju vojske. Propaganda je učinila svoje i oni kosovskku vojsku vide kao opasnost.  Ali, kosovska vojska nije pretnja njima, Naprotiv. Prihvatajući je i postajući deo KSB-a i oni bi jednako doprinosili i svojoj i bezbednosti svih građana.

Vojska Kosova ne vidi se i neće biti, kako se ističe, vojska koja bilo koga vredja, niti pretnja za druge države, već se vidi kao profesionalna vojska u skladu sa najnaprednijim bezbednosnim standardima i kao garancija stabilnosti, kao vojna sila u službi mira, prvenstveno na Kosovu i onda gde god je to potrebno u medjunarodnim mirovnim operacijama i mislijama.

KSB uživa najviši nivo podrške među građanima Kosova.
Velika većina građana podržavala je transformaciju KSB-a. U mnogim istraživanjima, KSB se pojaviljuje kao najpouzdanija sigurnosna institucija u zemlji u koji se ima najviše poverenja.

Ako bi razmišljali racionalnije, i mimo uticaja iz Beograda i politički predstavnici kosovskih Srba aktivno bi učestvovali u procesu transformacije KSB-a čineći ih I sami  na taj način i sopstvenom vojskom. 

Koordinirani proces 

Transformacija KSB-a je legitiman i postepen proces.
Posle usvajanja zakona, KSB će imati deset godina na raspolaganju da dostigne svoje pune operativne kapacitete.
Kosovo namerava da bude član NATO-a, pripada  i deli vrednosti NATO-a i nastavlja da radi na produbljivanju svojih napora ka tom cilju.

Transformacija KSB-a nije jednostrani proces, nego koordinisan sa strateškim partnerima. Uspešni napori KSB-a da integriše manjinske zajednice, kao i kredibilitet, profesionalizam i sveobuhvatnost koju je KSB razvila, su suština procesa transformacije. U političkom smislu, dinamizam napora, angažman, informacija i koordinacija sa strateškim partnerima pokazao se uspešnim.

Kosovo nema nikakav plan da zameni prisustvo NATO-a i KFOR-a. Naprotiv, izgradnja i konsolidacija kosovske nacionalne bezbednosne arhitekture, uključujući i tranziciju KSB-a, je u dubinskom partnerstvu. Članstvo u NATO-u je nacionalni cilj Kosova.

Vlasti na Kosovu su više puta pokušavale da transformišu KSB preko ustavnih promena. Pošto je to bilo nemoguće zbog  odsustva potrebnog konsenzusa, kao jedino rešenje ostala je transformacija kroz odgovarajuće zakone.
Iako ime KSB ostaje isto, mandat, misija, dužnosti i odgovornosti dobijaju pun vojni i odbrambeni okvir. Ministarstvo KSB-a se preobraća u Ministarstvo odbrane, koje će biti odgovorno za planiranje i sprovođenje kosovskih politika odbrane.

Sa stupanjem na snagu zakona počinje postepeni proces tranzicije KSB-a. Smatra se da je deset godina dovoljno da KSB postigne punu operativnu sposobnost u novom mandatu.

Koliko košta vojska?

Stvaranje i razvoj vojske zahteva novac. To je bila zabrinutost opozicije na Kosovu, s obzirom na skromni državni budžet. Ali, prema stručnjacima, postepeno povećanje budžeta za KSB I, uopšte, program odbrane, dobro je analizirano i dovoljno je za zadatke koje ima KSB.

Očekuje se da će transformacija i izgradnja kapaciteta KSB-a u budžetu Kosova od 55 miliona evra godišnje, koliko je sada, dostići, nakon 5 ili 6 godina skoro 100 miliona eura.
Od 1,8 milijardi evra kosovskog budžeta za 2018. godinu, za KSB je izdvojeno je 55 miliona evra, dok je za njegovu transformaciju planirano je da se u budžet za svaku narednu godinu ta vifra povećva za 5 do 6 miliona evra.

Međutim, nadležni organi još nisu otkrili troškove celukupnog  procesa transformacije KSB-a jer, kako se navodi, još uvek nema precizne procene.

Uprkos troškovima, predstavnici kosovskih institucija kažu da i finansijska osnova za nastavak transformacije KSB-a postoji. Prema njihovim rečima, u roku od 10 godina, koliko je predviđeno da taj process traje, sva finansijska sredstva će biti obezbeđena.

Transformacija KSB-a, koja znači prelazak sa organizacije hitnih akcija na punu vojnu snagu, bila je predviđena nakon procene bezbednosnog sektora u zemlji i preporuka NATO-a za ispunjavanje operativnih sposobnosti.

Na kraju,  promena naziva KSB-a ne znači ništa, ako njegovu transformaciju ne prate finansijska sredstva koja, naknadno, omogućavaju misiju vojske.

Izazovi izgradnje države 

Kosovo se postepeno pretvara na zemlju koja doprinesi regionalnoj i globalnoj bezbednosti. Dakle, kosovski momci i devojke doprinosiće miru svuda u svetu. Region će, takodje imati koristi od tranzicije KSB-a, dok će građani svih zajednica na Kosovu i dalje imati podršku KSB.

Kosovo i dalje ostaje mala zemlja u pogledu globalne bezbednosti što je rezultat ograničenih resursa. Zapravo, ono i dalje stoji u fazi konsolidacije demokratije i njenih institucija.

Posle decenije pod vođstvom Ujedinjenih Nacija, Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. Godine.I mada je većina zemalja članica EU i NATO priznala nezavisnost Kosova, i dalje postoje njihovi članovi koji nisu odobrili čin priznavanja. I dok je skoro polovina članova UN do sada je priznala Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu, dotle je neuspeh dobijanja priznanja od strane nekoliko ključnih država rezultirao usporavanjem integracije Kosova i u EU i u NATO.
Iako je prisustvo NATO-a je donelo velike koristi razvoju Kosova, put Kosova do NAO članstva i dalje ostaje nejasan. Srbija i dalje smatra Kosovo delom svoje teritorije.
Nadalje, odbijanje Srbije da prihvati Kosovo kao suverenu državu postavilo je veliki broj internih izazova i poteškoća u učešću u slučaju regionalnih inicijativa, u  političkoj i ekonomskoj dimenziji.

Vojska ne pokriva neuspeh vlade

Nikada ranije nije postojao politički i društveni konsenzus na Kosovu po bilo kom pitanju, kao što jeto bio slučaj sa transformacijom KSB-a.
Vladajuće i opozicione stranke, sa izuzetkom Srpske liste, udružile su se u glasanju za zakone koji to omogućavaju, dok su građani sve ovo videli kao jedno od najvećih dostignuća u poslednjoj deceniji.

Ipak, početak procesa transformacije KSB-a ne pokriva neuspehe kosovske politike. Liberalizacija viza, članstvo u Interpolu i transformacija KSB-a bili su tri prioriteta vlade, za koje je rečeno da će biti sprovedeni ove godine.

Nakon debakla za prijem u Interpol i izostanka liberalizacije viznog režima EU za gradjane Kosova, sva pažnja se okrenula ka transformaciji KSB-a, kao poslednjem pokušaju da se pokriju propusti u vodjenju unutrašnje i spoljne politike.

Premijer Ramush Haradinaj obećao je da će se, tri meseca nakon što on preuzme vlast, Kosovari slobodno kretati u Šengenskoj zoni. Prošlo je već 15 meseci i verovatno će proći još toliko dok se to i  ne dogodi.
Takođe, predstavnici vlade su bili uvereni da će zemlja postati deo Interpola. Ali debakl u Dubaiju, u poređenju sa javno izraženim entuzijazmom, bio je - sramotan,

Tako je, u medjuvremenu, 14. decembar, datum odredjen za pokretanje procesa transformacije KSB-a postao važan, čak i istorijski datum. Ovaj događaj je imao za cilj da “sakrije” propuste i to ne samo jedne, aktuelne, vlade.

                                                                                   *  * *

Kosovo je gotovo blokirano u mnogim važnim oblastima za živote svojih građana.
Nema ni malo napretka u ekonomskom razvoju i ublažavanju nezaposlenosti. A ista je situacija i u obrazovanju,i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Spoljna politika korača unazad.
Zdravsto je jedno među retkim sektorima u kojima postoje određene vidljive promjene na bolje.

Umesto da se povećava ekonomski rast, povećali su se penzijski doprinosi.
Stotine miliona evra otišlo je na račune različitih grupa i organizacija, koji su, kako se navodi, doprinosili razvoju zemlje u određenom periodu.
Takodje su se povećale plate i privilegije za zvaničnike, kao i broj zaposlenih u javnim institucijama.

# Preuzeti tekstovi nisu nužno i stavovi FBD