Na zapadu ništa novo oko Banjske

AUGUSTIN PALOKAJ stalni kolumnista prištinskog dnevnika KOHA svoju kolumnu ove nedelje posvetio je godišnjici Banjske, sa posebnim osvrtom na dosadašnja reagovanja EU i NATO tim povodom.
Njegov tekst objavljen je 28. septembra 2026. pod naslovom
>EU i NATO nisu ozbiljni po pitanju Banjske<

  
 Augustin Palokaj

Obeležena je još jedna godišnjica terorističkog napada u Banjskoj i ništa se nije promenilo u odnosu na prethodne godišnjice. Kosovo je ovu godišnjicu obeležilo odavanjem počasti heroju Afrimu Bunjakuu, koji je ubijen u tom napadu, obećavajući da će nastaviti da insistira na privođenju pravdi svih odgovornih za ovaj napad. U Srbiji su članovi vlade ponovili svoje tvrdnje da je kosovska policija ubila četiri kosovska Srbina u ovom napadu, nakon što su zarobljeni, dok opozicija ponovo nije osudila napad kao takav, već je ponovila narativ da su tokom tog napada napravljene greške i da „nije trebalo tako da se uradi“. Čak su i korektni mediji na srpskom jeziku na Kosovu nastavili sa narativom da „Albanci i Srbi različito vide incident u Banjskoj“, relativizirajući ili čak prećutkujući činjenicu da je čak i EU ovaj napad smatrala terorističkim i da ne smatraju samo „Albance“ takvima. U nekoliko izjava, kako preko visoke predstavnice za vanjsku politiku, tako i preko portparola, EU je napad u Banjskoj nazvala terorističkim napadom.

Ista je bila reakcija EU i NATO-a. Ponovili su da se radi o napadu koji je ozbiljno ugrozio sigurnost i stabilnost celog regiona. Takođe su ponovili pozive da se počinioci privedu pravdi, dok je EU izrazila žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije poduzela nikakve korake da privede pravdi one koji se nalaze na njenoj teritoriji. Ali čak i u ovoj reakciji EU vidi se tendencija da se pomogne Srbiji, jer se spominje da su napad izvele "naoružane grupe kosovskih Srba". Beograd je, od prvog trenutka kada su se pojavile činjenice i dokazi o napadu, kada je vidio da nema mesta poricanju da se on dogodio, počeo govoriti o "ustanku kosovskih Srba protiv Kurtijevog terora". Moguće je da su svi napadači zaista bili Srbi s Kosova. Ali stalno spominjanje ovoga ima za cilj rehabilitaciju Srbije i prihvatanje argumenta da zvanični Beograd nije imao nikakve veze s ovim napadom. U međuvremenu, već tri godine nismo uspeli da pronađemo nijednog zvaničnika ni u EU ni u NATO-u koji zaista veruje da se ovaj napad mogao dogoditi bez uloge i pomoći Beograda. Stoga se stiče utisak da ni NATO ni EU nisu ozbiljni u svom pristupu Banjskoj i da se Srbija vrlo lako oglušuje na zahteve da se odgovorni privedu pravdi. Štaviše, prema medijima u Srbiji, moguće je čak da su počinioci pod zaštitom državnih organa.

Iako su NATO i EU više puta ponovili da oni koji su prvenstveno odgovorni za teroristički napad u Banjskoj moraju biti privedeni pravdi, nijedna organizacija nije učinila dovoljno da se to dogodi. Zapravo, stiče se utisak da neke države članice namerno žele pomoći Srbiji kako ona, kao država, ne bi imala ozbiljne posledice zbog Banjske. Već neko vreme, sa izuzetkom nekoliko država članica, EU Banjsku ne spominje ni među uslovima koje Srbija mora da ispuni za otvaranje pregovaračkih poglavlja.

NATO je, s druge strane, preko generalnog sekretara Marka Ruttea, saopštio da je srbijanski predsednik Aleksandar Vučić obećao da će odgovorni biti privedeni pravdi i da očekuje da će se to dogoditi. Ali, umesto da vrši pritisak na Srbiju, NATO takođe upozorava da će sprovesti neke zajedničke vežbe sa Srbijom, što odražava neku vrstu poverenja među njima. Sada NATO kaže da partnerstvo sa Srbijom treba da bude "dvosmerna ulica". Ali i NATO bi trebalo da bude strožiji u ovom pristupu, jer bi se i KFOR trebao osećati odgovornim za ulazak tako velike i teško naoružane grupe na teritoriju Kosova. Ovaj napad, između ostalog, bio je jedan od najozbiljnijih propusta u misiji NATO-a na Kosovu u 28 godina koliko je na Kosovu.
U međuvremenu, za napade u Banjskoj privedeni su pravdi samo oni koje su uhapsile kosovske vlasti. U međuvremenu, Srbija je ignorisala pozive da se počinioci ovog napada privedu pravdi, a takođe je ignorisala pozive na saradnju u istrazi ovog slučaja putem relevantnih kanala. Ti kanali bi trebalo da idu preko EU, ali ne postoji ni najmanji interes Srbije da se to zapravo dogodi.

Takvo neozbiljno ponašanje, ograničeno samo na prazne formalne deklaracije bez ikakve težine, ne samo da nije dobro za stabilnost na Kosovu i u regionu, već je i na štetu NATO vojnika na Kosovu, koji su zbog političkih kalkulacija dovedeni u opasnost.
EU nastavlja da igra dvostruku igru ​​oko Banjske čak i nakon odlaska Miroslava Lajčaka i Josepa Borrella, koji su dokazali da su stali na stranu Srbije i bili izuzetno kritični prema Kosovu. Činjenica je da ni Beograd nije imao nikakve posledice za Banjsku, dok je Kosovo kažnjeno oštrim sankcijama jer je na severu preduzelo mere koje su nazvane "jednostranim", iako mu nije uskraćeno pravo da te korake preduzme na svojoj teritoriji. EU je, u početku, vrlo oštro govorila o napadu, nazivajući ga "terorističkim", a s druge strane, učinila je sve što je mogla da ovaj događaj u dokumentima EU predstavi kao "veliku operaciju trgovine oružjem".

Ako EU i NATO zaista žele da obezbede da počinioci napada tokom majskih nereda i napada u Banjskoj u septembru 2023. budu privedeni pravdi, onda imaju jasnu sliku o tome ko je kriv, gde se nalazi i pod čijom je zaštitom. Bez jasnog pritiska na Srbiju, bez rezervi i bez dvosmislenosti, Beograd neće preduzeti nikakve mere. A u ovoj situaciji EU i NATO deluju neozbiljno. To se mora promeniti.

Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
DONIRAJTE ODMAH
ili na