Trump, lider svetske liste autokratora
STAFFAN LINDBERG
MARTIN GELIN razgovarao je sa STAFFANOM LINDBERGOM o razaranju demokratskog poretka i demokratskih insitucija , autokratorima koje predvodi Donald Trump, ali i se u društvu autokratora našlo mesto i za Srbiju i Vučića.
Tekst Martina Gelina objavio je britanski THE GUARDIAN 17. marta 2026. pod originalnim naslovom
>'Trump cilja na diktaturu'. To je presuda najkredibilnijeg svetskog nadzornika demokratije.<
Martin Gelin
SAD više nisu demokratija. Jedan od najverodostojnijih globalnih izvora o zdravlju demokratskih nacija sada to otvoreno tvrdi. Institut za vrste demokratije (V-Dem) na Univerzitetu u Göteborgu dolazi do alarmantnog zaključka u svom godišnjem izveštaju da SAD jure ka autokratiji brže od Mađarske i Turske.
„Naši podaci o SAD-u datiraju još iz 1789. godine. Ono što sada vidimo je najveći obim demokratskog nazadovanja ikada zabeležen u zemlji“, kaže Staffan Lindberg, osnivač instituta.
Od 2012. godine, Lindberg je predvodio svoju malu grupu istraživača u Švedskoj da postanu vodeći svetski izvor za analizu zdravlja globalne demokratije. U svom najnovijem izvještaju, objavljenom u utorak, zaključuju da su SAD, prvi put u više od pola veka, izgubile svoj dugoročni status liberalne demokratije. Zemlja sada prolazi kroz brzi proces onoga što autori izvještaja nazivaju "autokratizacijom".
„Orbánu u Mađarskoj je trebalo oko četiri godine, Vučiću u Srbiji osam godina, a Erdoğanu u Turskoj i Modiju u Indiji oko 10 godina da postignu suzbijanje demokratskih institucija koje je Trump postigao za samo godinu dana“, kaže Lindberg.
Američka demokratija se sada vratila na najgori zabilježeni nivo od 1965. godine, kada su američki zakoni o građanskim pravima prvi put uveli de facto opšte pravo glasa . Sav napredak postignut od tada je izbrisan, navodi se u izvještaju.
Širom svijeta, demokratija je pala na najniži nivo od sredine 70-ih. „Svijet nikada prije nije vidio toliko zemalja koje istovremeno autokratiziraju“, kaže Lindberg.
Rekordnih 41% (3,4 milijarde) svjetske populacije trenutno živi u zemljama u kojima se demokratija pogoršava, tvrdi se u izveštaju, dodajući da Washington predvodi ovo globalno udaljavanje od demokratije.
Istraživači koriste 48 različitih metrika za procenu demokratskog zdravlja, kao što su sloboda izražavanja i medija, kvalitet izbora i poštivanje vladavine prava.
Rezultirajući "indeks liberalne demokratije" pokazuje da je brzina kojom se američka demokratija demontira bez presedana u modernoj historiji.
Glavni faktor je "brza i agresivna koncentracija moći u predsedništvu", kaže Lindberg. Kongres je marginaliziran, ugrožavajući "kontrole i ravnoteže" (sudska i zakonodavna ograničenja izvršne vlasti) toliko ključne za američku demokratiju. Istovremeno, građanska prava brzo opadaju, a sloboda izražavanja je sada na najnižem nivou od 1940-ih.
„Svedočili smo vrlo brzoj koncentraciji moći u izvršnoj vlasti. Zakonodavna vlast je praktično prepustila svoja ovlaštenja predsedniku. Više ne funkcioniše kao kontrola izvršne vlasti“, kaže Lindberg.
U prvoj godini Donalda Trumpa kao predsjednika, potpisao je 225 izvršnih naredbi , dok je Kongres, kojim dominiraju republikanci, usvojio samo 49 novih zakona. „Većina Trumpovih izvršnih naredbi bila je značajna. Zatvorio je čitava odeljenja vlade, otpustivši stotine hiljada zaposlenih. Predlozi zakona koje je usvojio Kongres uglavnom su bili beznačajne izmene postojećih zakona. Dakle, više nemamo smislenu podelu između zakonodavne i izvršne vlasti“, kaže Lindberg.
U međuvremenu, Vrhovni sud se takođe uglavnom odrekao vlasti, a čak i kada poništi Trumpove izvršne uredbe, on ih zaobilazi, kaže mi Lindberg. Ističe da se na sudovima vodi više od 600 tekućih sudskih postupaka protiv Trumpove administracije.
Još jedan aspekt brzo propadajuće američke demokratije, prema izvještaju, jeste uklanjanje unutrašnjih zaštitnih ograda koje štite saveznu vladu od zloupotrebe moći. Kada pitam Lindberga kako bismo trebali tumačiti nalaze, njegov odgovor je nedvosmislen. „Trump je otpustio generalne inspektore i više nivoe državnih službenika u svim odjeljenjima i zamijenio ih lojalistima. Upravo to su uradili Orbán i Erdoğan. Uklanjaju ograničenja moći. Do sada bi trebalo biti očigledno da Trump cilja na diktaturu.“
Kako je onda mali istraživački institut u Göteborgu postao tako kredibilan izvor informacija o padu demokratije u Washingtonu? Kada je Lindberg, politikolog blagog glasa, osnovao V-Dem Institut 2012. godine, globalna demokratija bila je blizu svog historijskog vrhunca.
„Tada smo svi istraživali proces demokratizacije i bili smo frustrirani što metrike nisu bile dovoljno dobre, pa smo želeli stvoriti kredibilan globalni indeks koji bi bio relevantan za celu zajednicu istraživača demokratije“, kaže on.
Pet godina kasnije, kada je institut objavio svoj prvi skup podataka o globalnoj demokratiji, njegovi stručnjaci su shvatili da stvari brzo idu u pogrešnom smjeru. „Sada smo svi mi koji istražujemo demokratizaciju postali istraživači autokratizacije “, kaže Lindberg.
U to vreme, njihovi izveštaji su kritikovani zbog "preuveličavanja" rizika po globalnu demokratsku stabilnost. "Nazivali su nas alarmistima. Ali sada se čini da su naša upozorenja opravdana", kaže Lindberg.
Osnovna grupa od dvanaest istraživača u Göteborgu radi sa 4.200 istraživača u 180 zemalja, koristeći ono što tvrde da je najveći globalni skup podataka o demokratiji, sa više od 32 miliona podataka za 202 zemlje i teritorije, koji obuhvataju period od 1789. do 2025. godine. „Imamo univerzalne standarde, ali i ljude na terenu koji nam govore šta se zapravo dešava. Izveštaji su 100% naučni, zasnovani na istraživanju, a naši podaci su oslobođeni pristrasnosti i uticaja države, opšteg mišljenja i političkih razmatranja.“
Izvještaj V-Dem-a, pod nazivom "Raspadanje demokratske ere?", trebao bi biti obavezno štivo za Evropu , gde je sedam država članica EU - Mađarska, Grčka, Hrvatska, Slovenija, Slovačka, Italija i Rumunija - "pogođeno autokratizacijom", usred znakova da vlade koriste cenzuru medija, ograničavaju slobodu izražavanja i represiju nad civilnim društvom. Portugal i Bugarska pridružile su se "listi za praćenje" instituta.
Izvještaj identifikuje Veliku Britaniju kao "novog autokratizatora", vođenog "značajnim padom" slobode izražavanja i medija. "U Velikoj Britaniji, to je počelo prije Keira Starmera, sa Zakonom o izborima iz 2022. godine , i vladinim proširenjem moći nad izbornim komisijama", kaže Lindberg. "Zakon o policiji iz 2022. godine smanjio je građanska prava i slobodu govora. Zakon o online sigurnosti iz 2023. godine korišten je za kažnjavanje online govora i tužbe koje su ušutkavale novinare. Zakon o visokom obrazovanju (sloboda govora) iz 2023. godine povećao je zahtjeve prema univerzitetima da prate proteste i kontrolišu slobodu govora. Ono što je zabrinjavajuće je da kada jednom počne demokratsko nazadovanje, često ga je teško zaustaviti."
Danska, Švedska, Norveška, Švicarska, Estonija i Irska su na vrhu V-Demovog globalnog indeksa demokratije za 2025. godinu. Napori drugih, uključujući Poljsku, istaknuti su zbog pokušaja "zaokreta" od autokratije. Ali samo 18 zemalja širom sveta se demokratizuje, što je istorijski najniži nivo.
Jedna svetla tačka u proceni SAD-a je da se slobodni i otvoreni izbori i dalje održavaju, a izborni sistem "za sada ostaje stabilan". Ali izvršne naredbe od dolaska Trumpa na vlast ukazuju na nove rizike za izborni sistem.
Pretnje birokratama i službenicima na biračkim mestima koji sprovode izbore su već alarmantne, kaže Lindberg. „Videli smo medijske izveštaje da je 40% izbornih službenika/službenika na biračkim mestima dalo otkaz od 2020. godine . A Trump nikada tada nije prihvatio svoj poraz. Zašto bi sada prihvatio poraz? Ako ćemo videti negiranje rezultata izbora 2026. godine, onda je to potpuni demokratski slom.“
Potencijalni izvor opreznog optimizma mogao bi biti taj što je Trumpov autoritarni zaokret sve nepopularniji. Njegov rejting odobravanja sada je ispod 40%. Veliki broj Trumpovih glasača duboko je razočaran novim ratom u Iranu i stalno rastućim troškovima života. Mnoge liberalne države koje su bile Trumpove mete, poput Minnesote i Kalifornije, uspešno su se borile protiv pretnji građanskim pravima i lokalnim zajednicama.
„Takođe vidimo sve više kritika unutar samog pokreta Maga“, kaže Lindberg.
Bilo bi naivno, kako upozorava izveštaj, misliti da su evropske zemlje imune na pad demokratije, šta god da se dogodi u Washingtonu. „To je globalni trend“, kaže Lindberg, „dakle, nije samo Amerika ta koja ovo pokreće. Istraživanja jasno pokazuju da krajnja desnica, kada jednom dođe na vlast, ima veliku verovatnoću da demontira demokratske institucije.“
U mnogim zemljama širom Evrope, birači se sada mobilišu kako bi izabrali vlastite verzije Trumpa, uprkos otvorenim pretnjama administracije kontinentu i njenoj upornoj podršci ekstremističkim strankama koje potkopavaju evropsku stabilnost. Konzervativci u establišmentu slede taj primer, nadajući se protivno razumu da će se stvari nekako bolje odvijati ovaj put nego u prethodnim erama autoritarne vladavine. Izvještaj V-Dem-a, sa ubjedljivim brojkama i kristalno jasnim jezikom, naglašava rizike ovog puta.
e
* Martin Gelin jnovinar i nagrađivani autor sedam knjiga o američkoj politici, spoljnoj politici i kulturi. Pisao je za The Guardian, The Washington Post, Bloomberg, The New York Times, New York Magazine, Foreign Policy, Slate i Dagens Nyheter.
Autor knjige koja uskoro izlazi pod nazivom Pravila privlačnosti: Zašto je meka moć važna u teškim vremenima (Wildfire/Hachette, 2026).
Rođen je u Švedskoj, proveo je dve decenije u New Yorku, a sada živi u Parizu sa svojom porodicom.
** Layout i bold FBD
Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće način
DONIRAJTE ODMAH
ili na
