Predsjednica Osmani nije uspjela da dobije podršku za novu kandidaturu, za šta je indirektno optužila dojučerašnjeg najbližeg političkog partnera, premijera Kurtija.

,,Strategija perpetualne krize podrivanja Albina Kurtija trajaće sve dok se onemogući pobeda njegove stranke i njega lično. Nakon ubedljive i za opoziciju i za neke regionalne lidere šokantne pobede Kurtijevog Pokreta za Samoopredeljenje, u susret predsedničkim izborima, gledali smo pokušaje pregrupisavanja političke scene, ali i novu seriju satanizacije predsednika Vlade Kosova i njegove stranke. Uostalom, sam Kurti odavno upozorava da će opozicija, oligarsi, mediji i određeni diplomatski krugovi izbor predsednika Republike Kosova iskoristiti za izazivanje još jedne političke krize. U tom smislu, opstrukcija izbora novog predsednika Kosova očekivan je nastavak procesa koji će trajati sve dok ili Kurti ne bude sklonjen ili dok opozicija ne doživi potpuni fijasko“, kaže za Pobjedu nekadašnji šef makedonske misije OSCE-a u Austriji i Turkmenistanu Arsim Zekoli.

Ambasador Zekoli dodaje da je aktuelna politička kriza na Kosovu motivisana ne samo željom opozicije - uvjerene da je premijer Kurti pobijedio glasovima dijaspore, da se izbori ponove, nego i brigom zbog unutrašnjih tenzija starih i novih kadrova, koji uviđaju da je nostalgija za prošlim vremenima više prepreka nego motivacija za privlačenje glasača.

POBJEDA: Zašto je kosovska opozicija 28. decembra 2025. doživjela izborni fijasko?

ZEKOLI: Opozicija se suočava sa ozbiljnom krizom liderstva i gubljenjem identiteta. Pored toga, izložena je uticaju ,,modela Kurti“, koji se nameće kao formula reformatiranja postojećih političkih kadrova. Prihvatanjem uloge ,,drugorazrednih aktera“ pod patronatom Edija Rame, kosovska opozicija sebe dodatno marginalizuje i ubrzava proces dobrovoljne desubjektivizacije. Demokratski savez Kosova (LDK) očito prolazi proces duboke unutrašnje shizme; Demokratska partija Kosova (DPK) je, umesto neharizmatičnog lidera Memlija Krasniqija, izabrala još neharizmatičnijeg Bedrija Hamzu; proslavljeni komandanti Ramuš Haradinaj i Fatmir Limaj na izborima su prošli ili neslavno ili katastrofalno.

Sukob Osmani-Kurti

POBJEDA: Bura je i na pobjedničkoj strani. Je li sukob premijera Kurtija i predsjednice Osmani personalan ili politički?

ZEKOLI: Iz ugla Osmani, sukob je više personalan nego politički. Razumljivo je da Osmani želi drugi predsjednički mandat, čemu se, više nego sam Kurti, protive opozicione stranke. Sa druge strane, Kurtijev motiv, iako principijelno diskutabilan, politički je i pragmatičan. POBJEDA: Zašto je principijelno diskutabilan? ZEKOLI: Kurti želi ono što su Rama, Aleksandar Vučić i Hristijan Mickoski sebi obezbedili pomoću Bajrama Begaja, Đure Macuta, Gordane Siljanovske, a zapadne diplomate pomoću Dritana Abazovića, bosanske Trojke ili albanske VLEN u Makedoniji. U tom smislu, optuživati Kurtija da hoće potpunu kontrolu vlasti po regionalnom i širem modelu nekorektno je, posebno uzimajući u obzir predstojeće pregovore Kosova i Srbije. Naravno, problem je što želja za kontrolom krnji Kurtijev imidž progresivnog izuzetka iz balkanskih pravila. U svakom slučaju, Kurti je svojom voljom od lidera postao - političar.

POBJEDA: Zašto predsjednica Osmani nije dobila podršku opozicije za drugi mandat?

ZEKOLI: Osmani se zamerila gotovo svim opozicionim strankama, počev od njene nekad matične LDK, koja nije cenila njenu nesumnjivu popularnost, zamerajući joj moguće liderske ambicije. Osmani je zato napustila stranku i osnivala novu. U PDK-u su Vljosu Osmani doživljavali kao suviše blisku Kurtiju, nadajući se da će mu jednom okrenuti leđa. Na kraju, glasine o njenom ne uvek lepom ponašanju prema saradnicima, optužbe za aroganciju, nadmenost i ne sasvim jasno poreklo imovine učinile su da njen imidž ne bude uvek hvaljen od političkih rivala. Ipak, mislim da je to manje povezano sa konkretnom ličnošću, a mnogo više sa naglim, fantastično brzim usponom ka vrhu domaće, delom i međunarodne politike - od prevoditeljke do predsednice države.

Takav uspeh neminovno vodi ka samoprecenjivanju ili ka ,,insajder sindromu“ - duboko skrivene sumnje u svoju sposobnost ili zasluženu funkciju, koja se često prikriva arogancijom kao defanzivnim mehanizmom. To svakako nije povezano sa njenim polom, već sa njenom mladošću – životnim iskustvom i političkim angažmanom.

POBJEDA: Ako je predsjednicu podržao premijer Rama, zar nije bilo očekivano da je podrži i njemu bliska kosovska opozicija?

ZEKOLI: Kratkovidnost Osmani i Rame, kao i odluka LDK i PDK da u parlamentu ne podrže njen drugi mandat, umesto planirane štete Kurtiju, na bizaran je način detonirala unutar opozicije, najviše šteteći samoj Osmani. Formalno, ovo je sukob Kurtija i opozicije; suštinski, epilog Kurtijeve bitke sa Raminim eksponentima, sa šačicom zapadnih diplomata i sa Vučićem. Bojim se će dobrovoljna ,,dritanizacija“, marginalizacija pred građanima i desubjektivizacija pred glasačima opoziciju koštati mnogo više nego Samoopredeljenje, i to upravo zbog paternalističkog stava Edija Rame prema njima. Ovim se indirektno potvrđuje da opoziciona vođstva nemaju snagu i podršku kakvu ima Kurti.

Nivo niskih grana diplomata sa Zapada 

POBJEDA: Kada pominjete bitku premijera Kurtija sa ,,šačicom zapadnih diplomata“, na što konkretno mislite?

ZEKOLI: To nije pitanje Albina Kurtija, već dihotomije u zapadnoj diplomatiji. Usled neiskustva, Kurti očito nije na vreme razumeo razliku između domaćih diplomatskih gastarbajtera i vanjskopolitičkih starih vukova na Zapadu. Mladi reformisti čistih ruku, time i Kurti, nisu po volji domicilnim zapadnim ambasadorima i karijernim diplomatama, koji insistiraju i očekuju servilnost, ulizivanje i inferiornost domaćih političara. Poznato je, pritom, da je nivo zapadnih diplomata na Balkanu pao na najniže grane; kako profesionalno, tako i po stepenu obrazovanja, stila i kulture, koji često zna biti skromniji čak i od ovdašnjih političkih amatera.

Ovaj retrogradni, vulgarni, primitivni manir diplomatskih đaka-prvaka Amerike, naročito Evrope, i dalje je baziran na predrasudama: Balkan vide kao svet naivnih domorodaca, polupismenih kriminalaca i lakih žena. To se uvek ne odnosi na iskusne diplomate i političare u samim centrima, koji i zbog institucionalne memorije i zbog ličnog iskustva imaju druge aršine, interese i vrednosne sisteme u ocenjivanju političara poput Kurtija. Ovaj problem zasad pogađa Kurtija, baš kao što je nekada pogađao Zorana Đinđića ili Mila Đukanovića; ili kao što će pogoditi svakog pristojnijeg i obrazovanijeg političara koji se bude pojavio. Kurti je kriv zato što ili ne zna ili ne želi uvažiti diplomate i ambasadore na način kako to čine Vučić ili Rama.

POBJEDA: To je znala predsjednica Osmani?

ZEKOLI: Ne bi bilo korektno osporavati uspeh Vljose Osmani, naročito njen diapazon diplomatskih kontakata širom planete. Time je ne samo popunjavala određene propuste Ministarstva vanjskih poslova, već i stvarala mrežu ličnih kontakata i svojevrsne paralelne diplomatije. Očekivano, na to nije uvek dobro reagovala ministrica Donika Gervalla, što je dovelo do podele unutar njihove zajedničke stranke.

Dobar deo popularnosti predsednice Kosova rezultat je odluke zapadnih centara da je koriste kao kontratežu ,,neposlušnom“ Kurtiju, formirajući sa njom paralelan kanal komunikacije izvan uobičajnih protokola. Najzad, popularnost Osmani u dobroj meri se bazirala na ,,paktu“ sa Ramom i njegovim preporukama datim Makronu, Ruteu, Meloni, ali ne i Londonu, Beču i Berlinu. Odnos SAD prema Osmani trebalo bi sagledati izbalansirano: delom ka rezultat njenog rada, delom kao činjenicu da SAD uvažava instituciju Predsednika, ne samu ličnost.

POBJEDA: Evropska komesarka za proširenje Marta Kos otkazala je planiranu posjetu Kosovu zbog političkih dešavanja u zemlji. Kome je poruka upućena?

ZEKOLI: Baš kao Beograd, Tirana, Sarajevo i Skoplje, i Prištinu mnogo više zanima i pogađa nedolazak novih američkih ambasadora, nego posete briselskih diplomata. Pa, poseta eks-direktora CIA Williama Burnsa Sarajevu, Beogradu i Prištini bila je zanimljivija i efektnija nego sve posete Ursule von der Layen, Kaye Kallas ili Marte Kos. Ukratko, ma koliko bili neprijatni, prosečni Balkanac je, po principu ,,ljut lek na ljutu ranu“, svestan da ovdašnja hard-core kriminalna politika može biti izazvana samo hard-power pristupom, a ne beskrajnim diplomatskim soft-power driblinzima i obazrivo sročenim porukama euro-birokratije.

Kosovo je, inače, jedina zemlja Zapadnog Balkana koja nema čak ni status kandidata, i nije priznata od pet članica EU, pa je pritisak zahteva povezanih sa integracijom nefunkcionalan i sveden na uslovljavanje putem finansijske pomoći. Disproporcionalni pritisak EU prema Kosovu, uz skandalozno okretanje glave od susedstva, na kraju je doveo do regionalne gotovo jednodušne sumnje u kredibilitet briselskih politika i ocena. Priština više nije izuzetak, već deo zapadno-balkanske zasićenosti briselskim ocenjivačima.

POBJEDA: Kakav rasplet krize očekujete? Može li Kosovo proći bez novih vanrednih izbora i novog trijumfa premijera Kurtija?

ZEKOLI: Zasićenost izbornim procesima smanjiće izlaznost, ali je pobeda Samoopredeljenja i Kurtija izvesna. Naravno, pitanje je koliko će biti ubedljiva.

POBJEDA: Zašto mislite da pobjeda premijera Kurtija neupitna?

ZEKOLI: Ne samo zbog averzije glasača prema beskrajnim intrigama politike, diplomatije, medija i oligarhije, već mnogo više zbog nedostatka konkretnih ponuda opozicije, koja još računa da je ključ pobede u sabotiranju Kurtija, a ne u nuđenja konkretnih alternativnih politika. Politika je stvar percepcije, a percepcija je više rezultat propagande, nego realnosti.

Etiketiranje Aljbina Kurtija

POBJEDA: Percepcija je da je premijer Kurti ,,neodgovoran čovjek opasnih namjera“.

ZEKOLI: ,,Neodgovoran“ je zato što ne odgovara ustaljenim političkim formulama stabilokratije ili evropeizacije nauštrb demokratije. U okruženju onih koji vladaju pomoću sprege kriminala, korupcije, nepotizma, sumnjivih investicija, policijske brutalnosti, ali i u poređenju sa duboko kompromitovanim Vučićem i Ramom, bilo koji političar čistih ruku, čiste prošlosti i čistih računa biće dočekan sumnjama o ,,opasnim namerama“.

Etiketiranje Kurtija kao ,,neodgovornog i opasnog“ taktika je šire strategije predstavljanja kosovskih Albanaca kao ,,neodgovornih i opasnih“, koje bi, kao takve, bolje vodili i predvodili ,,jaki momci“ poput Hašima Tačija, i to uz pomoć Rame i Vučića. Iz ugla patrenalističke Tirane i velikosrpskog Beograda, destabilizacija Kosova izazov je za same Kosovare, a za Vučića i za Ramu nužna potreba.

POBJEDA: Zašto nužna potreba?

ZEKOLI: Da bi pomoću ,,strogo kontrolisanih kriza“ ne samo pokrili unutrašnju nestabilnost u svojim zemljama, nego i vratili auru ,,konstruktivnih partnera i faktora stabilnosti u regionu“. Ta se manipulacija mogla progurati pre desetak ili pre pet godina, ali sada potezi i Vučića i Rame izazivaju više sumnje i podozrenja prema njima samima i prema njihovim skrivenim motivima. Njihova izolacija od Vašingtona, zahtevi Nemačke da se razmotri članstvo Vučićeve stranke unutar evropskih narodnjaka (EPP), te da se otvore afere povezane sa Ramom, uveliko potvrđuju da, uprkos svim razlikama, i SAD i EU ,,Merkeline sinove“ danas vide kao faktore destabilizacije, ne stabilizacije regiona. Ne bih se iznenadio ukoliko bi se Rama i Vučić suočili sa ,,ponudom iz pakla“, koja je svojedobno predstavljena Nikoli Gruevskom: vaše zemlje mogu biti primljene u EU, ali vi kao predsednici ili premijeri – ne!

Ponude iz pakla i ''kreativna rešenja''

POBJEDA: Ima li Podgorica razloga da strepi od slične ,,ponude iz pakla“?

ZEKOLI: Odgovor na Vaše pitanje dobio sam nakon čitanja pisma Vučića i Rame upućenog EU, ali adresiranog na CDU/CSU. Očekivano, Albanci su se pitali zašto je to pismo Rama pisao sa Vučićem, a ne sa Kurtijem. Ili bar sa Vljosom Osmani. S obzirom na to da Kosovo nema status zemlje kandidata, pitanje je deplasirano. Ostaje dilema zašto Rama, umjesto sa Vučićem, čija je zemlja na začelju integracijskih procesa, pismo nije napisao sa Milojkom Spajićem, sa kime deli dvosedni bicikl na putu ka Briselu.

Ne mislim da je članstvo Crne Gore u EU do 2028. garantovano i neupitno, ali je svakako izvesnije od ,,kreativnih formula“ Srbije, Severne Makedonije, čak i Albanije. I to više zbog Rame samog, nego zbog nezainteresovanosti evropskih centara.

POBJEDA: Pod ,,kreativnim formulama“ podrazumijevate projekciju premijera Sjeverne Makedonije Mickoskog da bi njegova zemlja, već 2027. godine mogla ući u EU?

ZEKOLI: ,,Kreativna formula“ Mickoskog apsolutno je nerealna. To je stav same EU, prenet kako Mickoskom, tako i Vučiću i Rami. U slučaju Severne Makedonije, stav Mickoskog nova je varijacija na temu izmišljanja ,,kreativnih rešenja“ kako bi se zaobišlo ili prešlo preko zahteva Bugarske, koji su postali deo EU uslova za započinjanje pregovora o članstvu. U realnosti, Mickoskom stižu na naplatu sva prazna obećanja data pre dve godine, u jeku euforije verovanja da će nova vlada poništiti sve međunarodne dogovore sa susedima. To je dovelo do izolacije samog makedonskog premijera, kojem su ,,neprijatelji“ i ,,instant uspesi“ neophodni kako bi, usled pokušaja da imitira Vučića, održao već ozbiljno okrnjenu popularnost.

Iako je makedonska javnost ubeđivana da je ,,ucena iz Bugarske“ jedina prepreka na putu EU integracija, u realnosti je to tek jedan od zahteva Brisela, koji se prevashodno odnose na eroziju vladavine prava, kriminal i korupciju. Poslednji mega-skandal, onaj sa izvozom pet tona marihuane u Srbiju, kao i više od 70 tona marihuane zaplenjene u zemlji, potvrđuju da je problem sa Bugarskom manji i lakše rešiv nego penetracija narko-kriminala unutar državnih struktura.

POBJEDA: Nakon neuspjeha projekta Otvoreni Balkan, djelovalo je da su zahladili odnosi premijera Rame i predsjednika Vučića. Pored zajedničkog pisma koje spominjete, što ih je ponovo zbližilo?

ZEKOLI: Prvo, stav Mickoskog koji ste citirali samo je reciklirana forma pomenute ponude Vučića i Rame o članstvu Srbije i Albanije u EU, ali bez prava veta, bez funkcije euro-komesara itd. Ako sklonimo sve naoko primamljive argumente i šarm nove ofanzive Rame, Vučića i Mickoskog prema Briselu, videćemo konstantu neizrečene, ali veoma očigledne strategije, čija je suština predlog za amnestiju kriminalizovanih vlada ovih zemalja u zamenu za polutansko članstvo njihovim država u EU.

Ova je ponuda možda zanimljiva Marti Kos, ali je isto tako naivno verovati da će zemlje članice EU pristati na dobrovoljno ubrizgavanje toksičnih vlada država Zapadnog Balkana samo da bi neko u Briselu rekao - evo, proces integracija i proširenja nije mrtav.

Uzgred, u dijalogu o članstvima zemalja regiona u EU suviše je polemika oko administrativnih, birokratskih, formalno-pravnih aspekata i šarenih ,,ideja“ poput ove Vučića i Rame. Ipak, podjednako zabrinjavajuće za nas, duplo više za samu EU, je dilema kako će i na ideološkoj razini članstvo država Zapadnog Balkana uticati na odnos glasača iz regiona prema tradicionalnim, još više ,,alternativnim“ strankama koje cvetaju širom Evrope.

Zakasnela pamet Ričarda Grenela

POBJEDA: ,,Jakog momka“ koga pominjete nedavno je pomenuo i Ričard Grenel. On je kazao da se nada da će Hašim Tači, kome se sudi za ratne zločine u Hagu, biti novi premijer Kosova. Čemu se tačno Grenel nada?

ZEKOLI: Grenel se nadao i dogovoru sa Madurom. Nadao se i da će prošvercovati Vučića kod Trampa, da će Jareda Kushnera dovesti u Beograd. I Rama se nadao da će mu Grenel pomoći da slomi obruč izolacije oko Trampa... Mnogo njih se nadalo u moć i probojnost Grenela. Na kraju, u svetskim kriznim zarištima, na kojima gostuju američke snage i prelamaju se visoke globalne strategije, glavnu reč imaju iskusniji igrači neopterećeni slavom ili brzim dobicima, ne Grenel.

Hašim Tači je uhapšen upravo dok je Grenel bio na vrhuncu moći, i nije – kao ni Edi Rama – prstom mrdnuo da to spreči. Njegova ,,zakasnela pamet“ opet se pokazala na delu kada je u roku od 48 sati prvo pohvalio Vljosu Osmani, a onda osuo paljbu i nazvao je ,,lažljivicom“. A istina je surova: i Vljosa Osmani danas, i Hašim Tači nekad i sad, samo su instrumenti, samo pioni u Grenelovim dogovorima sa direktnim partnerima - Ramom i Vučićem. Čini mi se da je kosovska opozicija postala svesna te bezočne manipulacije. Kažem manipulacije, jer je upravo korespodencija Grenela i Osmani izvukla na površinu svu krhost strategija i očekivanja sa obje strane.

POBJEDA: Što je očekivao Grenel?

ZEKOLI: Grenelu se dopala odluka Osmani da raspiše vanredne izbore sve dok je išla u prilog građenja imidža Hašima Tačija. Čim je Osmani obznanila detalje i teme svog razgovora sa Markom Rubiom, koji je zauzeo funkciju za koju Grenel smatra da pripada njemu, na scenu je stupio gnev ,,Vučićevog i Raminog jarana“, koji je razumeo kao pokušaj Osmani da ga ignoriše i da se okrene saradnji sa direktnim i najbližim saradnicima Donalda Trampa.

Kada je reč o Tačiju, iako ogromna većina Albanaca misli da bi on morao biti oslobođen, ta se podrška ne može tumačiti kao podrška njegovom povratku u politiku, još manje za mesto predsednika Vlade. Uostalom, akcija skupljana potpisa podrške Hašimu Tačiju na Kosovu nije premašila 20.000.

Zašto bi Bošnjaci i Albanci bili izuzetak

POBJEDA: Stranke manje brojnih naroda obezbijedile su većinu za izglasavanje antiustavnih i antievropskih zakona o MUP-u i o ANB-u. Zašto je političkim predstavnicima Bošnjaka i Albanaca u Crnoj Gori toliko stalo da opstane Vlada Milojka Spajića, što mislite?

ZEKOLI: A zašto bi Albanci i Bošnjaci bili izuzetak od srpske strategije izbora ,,poštenih Crnogoraca“ po meri i ukusu Beograda? Uzalud je očekivati da oni koji ne poštuju volju Srba u samoj Srbiji deluju po drugačijim, moralnijim principima i aršinima u Crnoj Gori, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini ili Severnoj Makedoniji. Kolonijalni sistem zasniva se na održavanju imidža supremacije putem forsiranja najinferiornijih domorodaca, koji zauzvrat dobiju platu, privilegije i šaku dolara.

Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće način
DONIRAJTE ODMAH
ili na