Haxhiu Baton
"Ako imate problem sa Srbijom, pozovite me."
Ova rečenica Donalda Trumpa upućena Vjosi Osmanij u Washingtonu nije bila običan diplomatski kompliment, već jasan politički signal da je Bela kuća vidi kao direktni kanal komunikacije, a kada se tome doda i neočekivani susret s Marcom Rubiom, poruka postaje još jača, jer Amerika kao da Osmani drži kao pouzdanog partnera na Kosovu, možda i kao najprihvatljiviju figuru u odnosu na Srbiju i bezbednosnu arhitekturu u regiji.
Ovde počinje prava dilema za izbor predsednika Kosova, jer formalni proces konsultacija koji je Albin Kurti pokrenuo s opozicijom više liči na proceduralnu vežbu nego na jasnu volju za dogovor, dok je izbor predsednika neophodan kako bi se izbjegao treći izborni ciklus u kratkom periodu, što bi potvrdilo ne samo Kurtijevu stabilnu većinu, već i hroničnu nestabilnost republike koja glasa više od godinu dana bez stvarnih promjena.
Na institucionalnom nivou, procedura je jasna, jer je u prva dva kruga potrebno 80 glasova, a u trećem krugu 61, a Albin Kurti ima brojke za treći krug, tako da tajna nije matematička, već politička, jer je pravo pitanje hoće li prikupiti 30 potpisa za Vjosu Osmani da bi ušla u trku, ili će ovaj korak prepustiti opoziciji, šaljući signal da je ne želi za predsednicu.
U međuvremenu, situacija postaje još složenija kada se setimo da je u Davosu Kurtijeva inicijativa za "Kuću Kosova" pala u senku nakon učešća Osmanije u Mirovnom odboru, jer je simbolika liderske značke koju je nosila i Kurtijeve značke za posetioce stvorila kontrast koji u politici teži više od izjava, a taj kontrast je produbljen činjenicom da je on odbio da se sastane s njom prije nego što potpiše dokument u Washingtonu, što nije bio samo nedostatak koordinacije, već jasan znak strateške napetosti.
U tom kontekstu, Vjosa Osmani bi mogla biti predsednica jer ima vidljivu američku podršku i jači međunarodni profil od bilo koje druge trenutne alternative, jer opozicija nije uspela da stvori konsenzus o zajedničkom imenu, jer bi američki pritisak mogao postati presudan ako situacija postane napeta, i jer bi izlazak na nove izbore bio viđen kao veštačka destabilizacija koja bi oštetila međunarodni imidž Kosova.
Ali istovremeno, jasno je da Albin Kurti ne želi Osmani u novom mandatu, jer bi to značilo nastavak drugog centra međunarodnog legitimiteta unutar države, što za lidera sa tendencijom ka centralizaciji predstavlja strateški problem, jer on zahteva da komunikacija sa Washingtonom i Briselom ide samo preko njega.
U ovom trenutku, na scenu stupa ideja o kandidaturi porodice Jashari, što bi PDK i AAK dovelo u tešku moralnu poziciju, jer bi odbacivanje imena s takvom simbolikom bilo protumačeno kao nedostatak patriotizma, dok bi njegovo prihvatanje učvrstilo predsedništvo unutar orbite Samoopredjeljenja, a ako proces ne uspe i zemlja ode na nove izbore, Kurti ima svoj izborni račun, jer veruje da će deo glasova AAK-a pripasti njemu i da će PDK biti dodatno smanjen, pomerajući sistem ka jačoj dominaciji njega.
Dakle, izbor predsednika nije pitanje imena, već pitanje arhitekture moći, jer ako Osmani bude ponovo izabranq, Kosovo će imati dva centra međunarodnog legitimiteta, dok će ako bude izabran neko drugi osim Kurtija, on učvrstiti monopol komunikacije sa Zapadom, a ako se održe izbori, to neće biti kriza opozicije, već posledica nestrpljenja premijera koji ne trpi posrednike.
Na kraju, pravo pitanje nije hoće li Vjosa Osmani postati predsednica, već hoće li Albin Kurti biti spreman da podieli međunarodni legitimitet s nekim drugim, jer ako je odgovor ne, onda proces koji se danas odvija nije konsultacija, već priprema za konfrontaciju.
Međutim, treba jasno staviti do znanja da Albin Kurti nije politički obavezan da izabere Vjosu Osmani, jer može da pronađe drugo ime čak i bez dogovora sa bilo kojom opozicionom strankom. Može predložiti ličnost poput Glauka Konjufce ili drugog kandidata prihvatljivog njegovoj većini, izbegavajući potrebu za formalnim kompromisom i održavajući potpunu kontrolu nad procesom.
Ali tu se postavlja najvažnije i najkomplikovanije pitanje. Zašto Donika Gërvalla i Faton Peci ne žele Vjosu Osmani za predsednicu? Zašto se frakcija koja se nekada izdigla iznad njene senke danas čini hladnom prema njenoj ponovnoj kandidaturi? I zašto je Albin Kurti, znajući da mu je služila u svakoj institucionalnoj i međunarodnoj bici, ne nagradi drugim mandatom?
Jer politika nije nagrada. To je ravnoteža snaga.
Vjosa Osmani u Predsedništvu nije samo ceremonijalna figura. Ona je kanal. Kanal prema Washingtonu koji ne ide preko kancelarije premijera. A za lidera koji gradi moć na kontroli narativa i komunikacije, paralelni kanal je uvijek problem.
Stoga, proces izbora predsednika nije debata o imenu, već o težištu moći na Kosovu. Ako Osmani bude izabran, onda je međunarodni legitimitet podeljen. Ako bude izabran neko drugi osim Kurtija, on je konsolidovan.
Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće način
DONIRAJTE ODMAH
ili na
