Engleski principi i ruski novac
Da li se bliži kraj perioda u kome su Englezi kritikovali Rusiju i rusku politiku dok su se tamošnji bankari, advokati i prodavci nekretnina mrsili ruskim novcem bez obaziranja na njegovo poreklo - sažetak je članka koji je EDWARD LUCAS objavio na portalu Europe’s Edge vašingtonskog CEPA, Centra za analizu evropske politike 30. aprila 2018.
Edward Lucas
Kada smo napadnuti sa lakoćom pozivamo druge zemlje da nam dođu u pomoć. Samostalno rešavanje naših vlastitih problema je mnogo teže. Ovo je priča o reakciji Zapada na ruski „hibridni rat“ – kombinaciju sajber, diplomatskih, ekonomskih, vojnih i propagandnih napada sve većeg intenziteta.
Nakon prošlomesečnog pokušaja atentata penzionisanog britanskog špijuna u Salzberiju (Salisbury) Britanija je u kratkom roku pozvala svoje saveznike da joj se pridruže u simboličnom ali impresivnom koordinisanom proterivanju ruskih obaveštajnih oficira iz ambasada i drugih diplomatskih misija. Odziv je saveznika bio je zadovoljavajući.
Ali sada su britanske vlasti suočene sa mnogo bolnijim, ne-simboličnim odlukama kada je u pitanju rašćišćavanje finansijskog sistema. Prljavi novac iz Rusije i drugih izvora postaje upadljiv ulaskom na tržište luksuznih nekretnina u Londonu. Prema izveštaju anti-korupcijske grupe Transparency International više od pet milijardi dolara kriminalnog porekla uloženo je u nekretnine u Velikoj Britaniji - pri čemu je više od petine tih nekretnina u ruskom vlasništvu. Bankari, advokati i raučnovođe se već godinama mrse ovim lukrativnom biznisom.
Suština problema leži u utvrđivanju vlasništva u društvima ograničene odgovornosti.Anonimnost takozvanih „paravan“ kompanija predstavlja nakaradno izvrtanje prvobitne svhe organizovanja društava kapitala, koja je trebalo da podstiče osnivače na preuzimanje rizika i investiranja. Britanija je pokušavala da reformiše svoj onšor režim, ali takozvane oblasti pod direktnom vlašću krune – fragmenti nekadašnje Britanske imeprije poput britanskih Devičanskih ostva – zadržavaju neprobojni zid tajnovitosti naspram javnih raspitivanja o vlasništvu nad kompanijama koje su tamo registrovane. Tužioci snabdeveni sudskim nalozima eventualni bi mogli da dođu do nekih odgovora, ,mada bi do tada prljavi novac već utekao.
Raščišćavanje grada Londona i ofšor mreže koja ga održava trebalo bi da bude prioritetno pitanje nacionalne bezbednosti za Britaniju. Prljavi novac nagriza naš javni život. I takođe nas diskredituje u očima naših saveznika. Kako možemo da tražimo od Litvanije da reformiše svoj ne-rezidentski bankarski sistem, ili da držimo pridike o korupciji hrabrim ukrajinskim saveznicima, kad ni mi sami nismo u stanju da povučemo politički bolne odluke na domaćem terenu?
Napredujemo slabim koracima. Vlada se, sa zakašnjenjem, ostvrila na pravnu prazninu u Škotskoj (koja ima vlastiti pravni sistem). Škotska komanditna društva, osmišljena pre više od 100 godina kako bi pomogla farmerima, zloupotrebljavana su od strane stranih perača novca. Tokom jedne takve šeme u koju je bilo uključeno sto ovakvih društava oprano je više od 80 milijardi ruskog novca, za samo četiri godine. Ubuduće će bilo ko ko bude koristio ovu formu društva morati da dokaže da posluje u Škotskoj.
Jednom drugom merom britanske kompanije će biti primorane da otkriju svoju vlasničku strukturu. Kasnije ove godine lažno predstavljanje strukture vlasništva u paravan kompanijama postaće krivično delo, kažnjivo visokim novčanim kaznama ili zatvorom od dve godine. To će biti moćno sredstvo odvraćanja skrivenih saučesnika kremlajnskog ortačkog kapitalizma. Međutim, malo je verovatno da će ova mera stupiti na snagu pre 2021. Vlada je obećala za kraj godine uvođenje javnog registra vlasništva na nepokretnostima.
Mogli bismo videti dodatne početkom maja, kada Parlament bude raspravljao o zakonu o sankcijama i pranju novca. Pobunjeni Konzervativci i opozicione stranke podržavaju amandman koji bi primorao vladu da od krunskih dominiona eventualno zahteva da formiraju javni registar vlasništva.
Sve ove reforme su dobrodošle, makar i sa skandaloznim zakašnjenjem. One će dati najbolje rezultate ako i druge zemlje budu krenule tim stopama. Američke države poput Vajominga ostaju crne rupe u kojima kompanije mogu biti osnovane za par minuta uz neznatne troškove i sa minimalnom i neproverenom dokumentacijom.
Ako stvarno želimo da nas Rusija i drugi protivnici shvate ozbiljno, moramo prvo pokazati da i mi sami sebe shvatamo ozbiljno. Zapad ne može biti i hrabar i pohlepan.
Napomene:
* Autor je Stariji potrpredsednik CEPA i nekadašnji stariji urednik nedeljnika Economist, dugogodišnji novinar i analitičar koji se bavi temama beznednosti i špijunaže. Autor nekoliko knjiga medju kojima su najzapaženije Novi Hladni Rat (2008) i Sajberfobija (2015)
** Europe’s Edge je elektronski žurnal koji prati krucijalne teme u transatlantskoj političkoj debati. Svi izneti stavovi su autorovi i ne predstavljaju nužno pozicije ili stavove institucija koje predstavljaju ili Centra za analizu evropske politike.
