Saradnja bezbednosnih službi Rusije i Srbije
Deo iz poglavlja Bezbednosni izazovi iz Izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji
>Studentski i građanski bunt: STRAH JE PROMENIO STRANU<
koji je objavljen 16. oktobra 2025.
Od već pomenutog prihvatanja ruskog narativa o tome kako su protesti građana i studenata u Srbiji zapravo ‘‘obojena revolucija‘‘ koja je inspirisana sa Zapada, geopolitička dimenzija protesta 2024/2025 biće njihov imanentni, sastavni deo, uključujući dakako i pitanja institucionalne i operativne bezbednosne saradnje Srbije sa Rusijom u dvostrukoj ulozi. S jedne strane kao saradnika vlasti u Srbiji u suočavanju sa protestima, ali isto tako i kroz vidno učešće radikalnih ekstremno-nacionalističkih proruskih grupa, čije su zastave u prvim mesecima protesta bile vidljivije nego, naprimer, sporadično pojavljivanje zastava EU.
Saradnja bezbednosnih službi Rusije i Srbije je već niz godina u uzlaznoj liniji kao čvrsta, institucionalizovana i operativno aktivna. Rusija u njoj traži alate za održavanje uticaja u regionu, dok za Srbiju, u bezbednosnoj dinamici i slagalici u jugoistočnoj Evropi, srazmerno njenom razvitku, postaje faktor rizika za njene proklamovane težnje ka članstvu u EU.
Pravni osnov te saradnje formalizovan je Sporazumom potpisanim još 2017. godine u Moskvi kojim je predvidjena saradnja u borbi protv ekstremizma i terorizma, protiv organizovanog kriminala, trgovine oružjem i drogom i kompjuterskog i internetskog kriminala i sl.
Glavni protagonisti te saradnje sa ruske strane su FSB, naslednica nekadašnjeg sovjetskog KGB, spoljna obaveštajna služba SVR i vojna obaveštajna služba generalštaba GRU. Sa srpske BIA, MUP i VOA.
Srž saradnje je razmena obaveštajnih podataka koja uključuje i one o kretanju i aktivnostima lica za koja su zainteresovane bezbednosne službe dve zemlje.
Srbija je tako dostavljala podatke o aktivnostima protivnika Putinovog režima na svojoj teritoriji, od prisluškivanja razgovora ruskih opozicionara u Beogradu o kojima je obaveštavala Moskvu, sve sa dostavljanjem stenograma, pa do njihovog progona na svojoj teritoriji.
Primer intenzivne operativne saradnje je i zajednička akcija FSB i BIA kada je na osnovu dobijenih podataka iz Moskve, februara 2021. godine u Beogradu i u Novom Sadu uhapšeno šest osoba zbog kako je navedeno špijunaže ruskih objekata i gradjana u korist, kako je navedeno, zapadnih službi.
Bezbednosnom saradnjom sa Rusijom Srbija demonstrira da na svojoj teritoriji neće tolerisati aktivnosti koje smetaju interesima Rusije, a istovremeno svojoj javnosti pokazuje povezanost s Moskvom.
Sa stanovista protesta sa kojima se 2024/2025 suočila vlast u Srbiji značajno je obrazovanje srpskih bezbednosnih kadrova slanjem na razne kurseve u Rusiji, posebno u Akademiju FSB, fokusiranu i specijalizovanu za sticanje veština i znanja u zaštiti režima.
Saradnja Srbije i Rusije u oblasti bezbednosti je mnogo manje transparentna u odnosu na bezbednosnu saradnju sa sprskim partnerima iz EU i sa Zapada. Ova druga je transparnetnija i podložnija demokratskoj kontroli u odnosu na saradnju sa Rusijom koju karakterišu manja transparentnost i tzv. rad iza zatvorenih vrata. Dok je prva usmerena na reforme vladavine zakona i prava u ravni njenih integracionih procesa sa EU, saradnja sa Rusijom odnosi se na tzv. tvrde bezbednosne pretnje uz naglašavanu i podrazumevajuću bliskost ideoloških i političkih stajališta dve strane.
Smanjena transparentnost bezbednosne saradnje izmedju Rusije i Srbije nije nikakva nuspojava već je njena suštinska karakteristika utemeljena u zajedničkim geopolitičkim i ideološkim gledištima, po čemu se i razlikuje u odnosu na tehničko-reformsku za Zapadom koju prate precizniji demokratski kontrolni mehanizmi.
Na početku saradnje, za razliku od ruske, sprska strana EU nije videla kao bezbednosnu pretnju već su kao rizični sagledavani njeni pojedini entiteti koji rade na diskreditaciji vlasti, ali je u mesecima protesta 2024/2025 primećeno pomeranje fokusa s radikalnijim optužbama usmerenim ‚‘‘ka nekim državama EU‘‘.
Ni agresija Rusije na Ukrajinu nije bitnije uticala na tu bezbednosnu saradnju, uprkos tome što je Srbija formalno osudila Rusiju, dok je potom sve primetnije bivalo srpsko-rusko uskladjivanje na informaciono-propagandnoj ravni koje se ogledalo u uskladjenosti narativa ruskih državnih medija na teritoriji Srbije, Russia Today i Sputnika sa srpskim provladinim medijima i prebacivanju krivice za rat u Ukrajini na Zapad i NATO i ukrajinske nacionaliste.
Tokom protesta 2024/2025 Srbija je imala na raspolaganju bogato rusko iskustvo u suzbijanju opozicionih protesta, kako u savetodavnom smislu tako i metodama, pre svega nadgledanju komunikacije učesnika protesta i društvenih mreža s ciljem identifikacije organizatora protesta. Takođe i savete o upotrebi snaga, ograničenjima prikladne sile, izolaciji jezgra protesta i kontroli medijskog prostora. U ovom poslednjem,razumljiv je bio rast nervoze vlasti usmerene prema medijima na koje nije mogla da utiče i da kontroliše njihovo izveštavanje o protestima.
Direktno učešće ruskih obaveštajaca na tlu Srbije nije bilo verovatno već zbog rizika velikog geopolitičkog debakla i kompromitacije sa teškim posledicama po obe saradjujuće strane u slučaju da bude otkriveno. Osim toga i BiA i MUP pokazali su da imaju i dovoljno kapaciteta i iskustva i volje da se nose sa protestima.
Rusko srpska bezbednosna saradnja ne ogleda se dakle u fizičkom ušešću Rusije koliko u simbiotičkom odnosu u kome je Srbija teren geopolitičke borbe, a Rusija štit očuvanja vlasti i statusa quo s daljim uticajem na polarizaciju srpskog društva razapetog izmešu Istoka i EU.
Protesti u Srbiji bili su nova prilika za Rusiju - s jedne strane za dalju diskreditaciju procesa proširenja EU, ali još više za jačanje zavisnosti Beograda od Moskve, priliku da se Rusija predstavi kao jedini pravi saveznik u vremenu velike višemesečne unutrašnje krize.
U takvoj situaciji Srbija se u bezbednosnom smislu ukazuje ranjivom na više nivoa. Najopasniji mogao bi biti gubitak pune suverenosti nad bezbednosnim sektorom, a najcrnji scenarij da bi Rusija u okviru srpskih bezbednosnih službi mogla pokušati sa stvaranjem frakcija koje su lojalnije Kremlju nego Beogradu i donošenju odluka koje su više u interesu Rusije, bez mogućnosti da srpska vlast na to uopšte može da utiče.
Takodje, što više bude ulazila u rusku bezbednosnu orbitu Srbiji će postajati i sve teža saradnja sa drugim partnerima pretvarajući se u geopolitičkog taoca Rusije.
Produbljivanje saradnje koje bi proizvelo raskorak ruskih zahteva i zahteva i očekivanja EU moglo bi Srbiju dovesti u nemoguću poziciju ili da ‘‘izda‘‘ bratskog zaštitnika ili u rizik da se suoči sa ozbljnim sankcijama od strane EU i bez obezbedjenih garancija i obaveza da će joj se u tome pomoći.
Uz radikalizaciju unutrašnjih podela to bi dodatno destabilizovalo srpsku državu stvarajući dugotrajne izvore tenzija.
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
