HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA, 16. oktobra 2025. godine objavio je svoj
Izveštaj o tekućoj studentskoj pobuni i građanskom buntu.
Vest NA FONET o tom izveštaju preuzeli smo iz beogradskog dnevnika DANAS
koji vest o izveštaju naslovio sa
''Evropska unija da se uključi u rešavanje krize''
Evropska unija mora redefinisati svoju politiku prema Srbiji da bila efikasna i uverljiva, odnosno da se aktivno uključi u re šavanje krize koja je došla do tačke nepredvidljivosti i rizika od nasil nog scenarija, imajući u vidu ponašanje aktuelnog režima i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saopštio je juče Helsinški odbor za ljudska prava, a preneo FoNet.
Odbor je u izveštaju „Studentski i građanski bunt: strah je promenio stranu“ naveo da opstajanje aktuelnog režima samo produžava agoniju i EU rizikuje da izgubi potencijal nog saveznika na kontinentu koji je sve podeljeniji između država naklonjenih Kremlju i demokratskih, antiautoritarnih snaga, kao i da održavanje Vučićevog režima na vlasti u tim okolnostima dodatno omogućava Rusiji i Kini da učvrste prisustvo na Zapadnom Balkanu.
Zato EU treba odlučno da rea guje na urušavanje demokratije u Srbij, kako bi se sprečio scenario destabilizacije sličan onom u Albaniji 1997, da ponudi okvir za mirnu tranziciju vlasti i institucionalizaci ju protesta, da zahteva konkretne oblike odgovornosti od državnih aktera, naročito zvaničnika i policij skih rukovodilaca koji su naređiva li nasilje, preporučio je Odbor.
Uz to, dodaju da bi trebalo pri meniti finansijski pritisak kroz su spendovanje IPA pretpristupnih građanskih protesta u Srbiji, po sebno onog dela koji obuhvata sve obrazovne institucije - škole i uni verzitete. fondova dok ne budu ostvareni merljivi rezultati u borbi protiv ko rupcije, reformi pravosuđa i slobo di medija, usmeriti veću pažnju na civilno društvo kao ključnog nad zornika i partnera u obnovi povere nja građana u demokratski proces, jasno usloviti članstvo u EU potpu nim usklađivanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politi kom, posebno u odnosu na Rusiju.
Helsinški odbor je naveo da, iako je studenstki pokret inspirisao narodni ili građanski pokret, još se nije konstituisao u političkog aktera, uprkos masovniim skupovima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, dodavši da EU mora prepoznati značaj studentskih.
Bez podrške i reformi obrazovnih institucija nezamisliva je promena vrednosnog sistema, ukazuju i dodaju da je posebno važno da se održi autonomija Univerziteta koji je sada na uduru, jer će upravo visokoškolsko obrazovanje iznedriti novu političku elitu.
Oni upozoravaju da će, s obzirom na višedecenijsku devastirajuću nacionalističku politiku, proces tranzicije u Srbiji trajati više od decenije.
Odbor je ukazao da je neophodna depolitizacija policije i BIA, profesionalizacija kadrova i uspostavljanje jasne civilne i parlamentar ne kontrole, zatim da svaka upotreba sile mora biti nezavisno istražena, a odgovorni za policijsku brutalnost i zloupotrebu moći procesuirani, kao i razotkrivanje mreža koje povezuju paravojne i parapolicijske formacije sa državnim strukturama i zakonski ih onemogućiti.
Uz napomenu da medijsku situaciju u Srbiji, baš kao ni političku krizu, ne može rešiti niko sa strane - to je zadatak građana Srbije - Odbor je istakao da bi EU mogla da pomogne ublažavanjem kriteriju ma za dodelu sredstava i jačanjem institucionalne podrške nezavisnim redakcijama.
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
