Forum za bezbednost i demokratiju

POSEBAN TRETMAN:

Najbolji Vidovdan dosad

26. juna 2025.

Piše Milan Jovanović, predsednik FBD

Vidovdan je ovih vrelih junskih dana izbio u sam vrh onog rečnika najskupljih srpskih reči, nadmašivši i onu zbog koje je taj rečnik i ‘‘imentovan‘‘ – samo Kosovo. A koji najviše (zlo)rabe politički populisti i prevaranti.

No, ako je čitalac pomislio da je ovde reč o ovogodišnjem 28. junu, u zabuni je; jednako kao što se naslov ne odnosi ni na jedan od Vidovdana pređašnjih i to ne mereno godinama ili decenijama već – vekovima.
Doduše ipak ne do samog početka, začetka mita o Vidovdanu i Kosovskom boju već će biti reči o Vidovdanu i saboru Srba održanom tri stotine godina kasnije.

Tog su dana, tog 28. juna 1689. bežeći pred najezdom otomanske vojske, srpska crkva, srpske svetovne vodje i narod zastali pred Savom i Dunavom kod Beograda, na granici sa svetom kojim je upravljao Leopold I, vladar Austrije i Madjarske i rodonačelnik habsburške dinastije. Taj je svet, iz razumljivih razloga tog doba, Srbima, činilo se, nudio sigurniji i bolji život nego onaj od kog su bežali.

I dok su još južnije od Beograda Leopoldovi vojnici bijući se ljutitim osmanlijama štitili srpske seobe, Srbi su u Beogradu održali svoj (i dotad i odtad) najznačajniji vidovdanski sabor, donevši odluku da predju preko.
Ta je odluka uključivala ne samo njihovu spremnost na priznanje vrhovne vlasti i zakona Beča, već i odluku da priznaju i proglase Leopolda I i za naslednog srpskog kralja, s čime su se tada saglasili i crkva i vođe i narod.

Leopold je na to pristao. Šta više, godinu dana kasnije darivaće Srbe svojevrsnom autonomijom i iako je bio ortodoksni katolik dozvoliti im i punu versku autonomnu slobodu, pravoslavlje, pa čak i upotrebu julijanskog kalendara.

Ima u toj istorijskoj priči još mnoštvo drugih zanimljivosti poput onih kako su Leopolda pre njegove odluke da primi Srbe u njegovo carstvo, njegovi savetnici od toga odvraćali upozoravajući ga kako Srbi često krše sporazume i obećanja.
Toga će se setiti kasniji Habsburzi, a posebno kada je jedan od njih sa suprugom ubijen ubijen u Sarajevu o Vidovdanu, 28. juna 1914.

Istorija priča i svedoči o tim prvim vezama Srba s Leopoldom I i novim svetom u knjizi koja je pripremana povodom 300-godišnjice Seoba pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića. Ali ta je knjiga čim je odštampana skrajnuta, pa onda zaboravljena, jer je u isto vreme Slobodan Milošević pripemao onaj svoj govor za Gazimestan i obeležvanje 600 godina od boja na Kosovu. Uz taj Miloševićev koncept posle novosadske ''jogurt revolucije'' kojom je pobedio tadašnje autonomaše, nikako se nisu uklapale vizije sprskog patrijarha Čarnojevića, koji je Srbe u XVII veku uveo u nešto što je za njih bila ondašnja Evropska unija i u koju su Srbi tada kročili s nadom da opstanu i napreduju, što se i dogodilo.

Njihovim se potomcima u Srbiji danas današnja EU čini ili kao nedostižni san ili kao neprihvatljiva opcija.
Za ovo drugo zaslužan je baš narativ koji je na Gazimestanu inaugurisao Milošević, a koji su upražnjavali, a i danas baštine i pleve skoro svi političari posle njega.

Kako će se pisati o Vidovdanu, 28. junu 2025. još se ne zna.
Možda će se zaboraviti kao i oni iz 1992. i 1993. a koji su tada bili veliki pobuna i protest protiv Miloševićeve politike i ideologije koje će se pokazivati pogubnom za Srbiju i Srbe in continuo sve do ovih dana.

Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine

DONIRAJTE ODMAH