O STUDENTIMA I SRBIJI ZIME 2024/2025
MILAN JOVANOVIĆ, predsednik FBD odgovorio je na pitanja koja mu je postavio LJUPČO POPOVSKI glavni i odgovorni urednik i jedan od vlasnika makedonskog portala NEZAVISEN.
Intervju je objavljen 1. februara 2025. pod originalnim naslovom
„Kraj drami u Srbiji se ne nazire“: Intervju sa Milanom Jovanovićem, srpskim analitičarem
Ljupčo Popovski
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema dobro rešenje za krizu u koju je Srbija ušla posle urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu i pogibije 15 ljudi. On ne može da se obratiti nijednoj strukturi srpskog društva za izlaz iz krize, a studenti su uvek korak-dva ispred njega tokom ovih protesta. Nijedna struktura u srpskom društvu nije spremna da rizikuje nezadovoljstvo studenata i javnosti kako bi pomogla Vučiću da povrati kontrolu koju, čini se, gubi nad situacijom u zemlji.
Ovo je u intervjuu za "Nezavisen" izjavio Milan Jovanović, dugogodišnji novinar i analitičar iz Srbije. Jovanović je predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju. Kaže da je Vučić u ovoj krizi izgubio narativ jer je žonglirao sa previše lopti. Prema Jovanovićevim rečima, profesori, za razliku od vlasti, smatraju da su ovi studentski protesti nešto drugo i da je nova generacija mladih potpuno drugačija. I da je to njih, profesore, već promenilo. Padom nadstrenice srušio se glavni stub legitimiteta vlasti koju je Vučić uspostavio u Srbiji, kaže Jovanović.
Šta predstavlja ostavka premijera Miloša Vučevića – početak kraja srpske krize ili početak drame koja tek dolazi?
Živimo krizu kakve još nije bilo. To je rečenica kanadskog kolumniste Andrew-a Coyne-a upućena Amerikancima, kad su po drugi put izabrali Donalda Trumpa. Ali ona ima još dramatičnije značenje za nas. U stvari naša kriza je mnogo gora jer je razliku od Amerike u Srbiji ne postoji demokratska tradicija koja tamo još uvek ima, što vidimo po nagoveštajima tamošnjeg, mada ne baš uspešnog otpora u prvim danima drugog Trumpovog autoritarizma. Ali, Vučić je u i na vlasti još od 2012. i to u Srbiji, u kojoj su izgradjeni autoputevi, ali su potpuno razoreni sistem vrednosti i sposobnost funkcionalne društvene komunikacije.
Srbija je, kako su duhovito rekli niški studenti, bermudski trougao u kom nestaju i istina i pravda i demokratija. Vučevićeva ostavka može biti smatrana početkom kraja srpske krize. One koju krize koju smo živeli prethodnih godina, ali je zapravo tek početak drame čiji se kraj ne nazire, kao ni rasplet, a bojim se ni pravci kojima bi ona mogla ići. Predsednik države ostavio je da se u narednim danima vidi da li će skupštinska većina izabrati novog premijera i vladu ili će se ići u nove izbore. Obe opcije su opasne jer je potpuno neizvesno na koji će način SNS pokušati da zadrži mehanizme kojima bi mogao upravljati sadašnjim krizom.
U politici je normalno da u kriznim vremenima ključni saradnici vladara daju ostavke kako bi "šef" ostao donekle zaštićen. Šta mislite, da li je Vučević posle tog velikog 24-časovnog mitinga Autokomande primoran da podnese ostavku, ili je shvatio da su novosadski događaji i prebijanje devojke bejzbol palicama previše za njega?
Ostavka Vučevića na mesto predsednika Vlade je svakako iznuđena. Njen zvanično navedeni povod, razlog biće brzo zaboravljen. Pogoto jer su ubrzo posle ostavke Vučevića po mrezama a i u jednim opozicionim novinama navodjeni i drugi razlozi, koji sa pomenutim batinasima direktno povezuju Vučevićevog sina, pa i samog Vučevića.
Ali onkraj toga, da su Premijer i vlada odmah odgovorno reagovali, da se i posle 1. novembra rekonstrukcija vlade nije najavljivala tek za mart, vreme i način na koji se do ostavke došlo je demonstracija stepena odsustva samostalnosti prilikom donošenja takve odluke od strane nominalno najmoćnijeg čoveka u državi.
Tragedija sa nadstrešnicom u Novom Sadu upalila je fitilj koji Aleksandar Vučić sada ne može da ugasi. Zašto je baš taj događaj izazvao sve ove proteste? Da li se staklo jednostavno prelilo sa prepustom?
Privid uspešnosti koji su pružali veliki infrastrukturni projekti bili su ključni faktor pasivnosti građana koji su gunđali misleči da "možda nije sve kako treba, ali makar vozovi idu na vreme." Pad nadstrešnice pao je na drugi deo ove rečenice. Nadstrešnica se sunovratila na glavni stub legitimiteta ove i ovakve vlasti koju je Vučić utemeljio u Srbiji.
U politici, što duže odlažete sa objavljivanjem činjenica o krizi ili tragediji, to će vas više pratiti . Zašto su srpske vlasti, a pre svega predsednik Vučić, prvo lagale, a onda davale informacije na kašičicu ? Da li su mislili da će ova kriza proći kao i ostale prije nje? Ta propaganda će jednostavno mešati disonantne tonove .
Politička procena koja je diktirala reakciju vlasti na pad nadstrešnice kao i događaje koji su nakon toga usledili bez ustezanja se može okarakterisati kao jedna od najgorih u novijoj srpskoj političkoj istoriji. Videli smo tek delić njenih štetnih posledica u vidu ostavke predsednika vlade, ali ta ostavka ipak predstavlja tek vrh ledenog brega.
Šta je bilo presudno da se studenti uključe u proteste?
Atakovanje i provokacije političkih funkcionera i aktivista povezanih sa SNS na učesnike komemorativnih skupova.
Situacija na prvi pogled deluje nadrealno – profesori se dive studentima ne samo zbog organizacije, već i zbog dubine njihovih stavova i načina na koji smireno objašnjavaju za šta se bore. Je li to zato što su profesori shvatili da njihov konformizam blokira svaku akciju koju bi mogli poduzeti?
Studenti su me ove zime podsetili na najsvetlije trenutke iz istorije naše kulture. Ove zime oni me podsećaju na naše zaborvljene nadrealiste i njihovo suprotstavljnje svetu koji im je dojadio. Aleksandar Vučo, Koča Popović, Oskar Davičo i Dušan Matić, sa kojim sam o tome kad sam bio student jednom pričao, u tmurnim tridesetim godinama prošlog veka,nametnutim okolnostima i prisiljavanju na jedan kolektivni identitet i aktivitet suprotstavili su se svojim nepredvidljivim aktivizmom, koji je opet bio konstantan i nesvodljiv, koji je uspešno izmicao ideološkom i moralnom definisanju, kao studenti danas.
Jedan sprski pop je na sajtu SPC napao je studente da žive u drugom univerzumu pozivajući ih da se vrate u onaj SPC, kritikujući ih gotovo na gebelsovski način. Od toga se SPC distancirala, jer je pop kritikujući decu razarao samu srž patrijarhalnog morala na kom crkva počiva. Patrijarh je potom to pokušao još da opere rečenicom kako za ono što se dešava ‚‘‘najveću odgovornost snosi onaj koji ima najveću moć‘‘. Javnost je Patrijarhu zamerila da se u ono što se zbova uključilo veoma kasno. A odgovorio je i Vučić tako što je na svom sledećem mitingu citirao ne Porfirija već ‘‘našeg svetog pokojnog patrijarha Pavla‘‘.
S druge strane ni SNS ni Vučić dosad nisu pronašli način da odgovore na delotvorni mehanizam studentskog protesta, koji svojim metodama osvešćuje i pridobija najširu javnost koja u studentima vidi nadu i spas nakon dugogodišnje kontaminacije i indoktiniranu ili omamljenu ili zarobljenu u političkom mainstreamu Vučića i njegovih političkih oponenata.
Velebni fijasko SNSa predstavljao je onaj crveni srednji prst kojim su pokušali da se suprotstave civenim šakama. Profesori za razliku od vlasti osećaju da je studentski aktivizam nešto drugo i da je nova generacija mladih posve drugačija. I da je već promenila i njih, profesore. Studenti su transcendirali Vučićev svet i metode vladanja kratkom porukom ‘‘nisi bitan‘‘ koja je odmah postala trajni kamen medjaš Vučićevog doba, prethodnog, sadašnjeg i budućeg.
Kada pogledamo iz Makedonije, čini se da su studenti politički pametniji od predsednika Vučića, koji je uvek znao da reši svaku krizu. Sada se čini kao da uvek zaostaje dva-tri koraka i da su mu sve ponude (poput one za stambene kredite, pa čak i besplatan javni prevoz u Beogradu) propale. Kako i zašto je Vučić izgubio narativ?
Žonglirao je sa previše lopti. I pre pada nadstrešnice Srbija je imala nekoliko ozbiljnih i nerazrešenih političkih hipoteka i afera od Jovanjice do Banjske. One su iziskivale značajan deo njegove pažnje i kapaciteta. I eskivaže. Ali sve ima svoj rok trajanja.
Za Vučića i SNS situacija se u ovom trenutku čini nerešivom. Nova vlast vjerovatno neće ništa postići, a vjerovatno neće biti ni novih izbora. Da li Vučić shvata da je glavna meta zapravo on, pošto je preuzeo funkcije vlade, parlamenta, ministarstava i tužilaštva? I da su svi bili šegrti.
Mislim da Vučić više ne brani sebe. Nesumljivo od samog početka on je svestan da bi ispunjavanje zahteva studenata ugrozilo sam sistem u čijem se centru on nalazi. Izazov za bilo koju budućeg vladu kojoj bude kumovao izborom mandatara biće da tekuću krizu razreši na način da ne dovede u pitanje funkcionisanje tog i takvog sistema.
To sada postaje jasnije dok glasnogovornici u početnoj promociji pokreta koji zagovara ističu da je doba demokratije već zamenjeno dobom lidera spominjići Trumpa, Putina, Sija, Orbana, Fica pa čak i Kadirova!
Naravno jedan od zadataka buduće vlade biće i kako da predupredi da na površinu isplivavaju sve dublje kompromitujući podaci koji oslikavaju prirodu i mane takve vlasti.
Srbija je, kako su duhovito rekli niški studenti, Bermudski trougao u kome nestaju istina, pravda i demokratija. Sa protesta na beogradskoj Avtokomandi (Foto: Reuters)
Kako je javnost Srbije reagovala na informaciju Vlade da je Hrvatska umešana u studentske proteste i da strane tajne službe koriste studente za rušenje vlasti SNP-a ?
Delom su je ignorisali, delom se izrugivali njihovom staro-radikalskom korenu.
Srpska kriza sada izgleda kao rovovska bitka. Aleksandar Vučić nema dobra rešenja, postaje nervozan i ne zna šta da radi, a studenti paze da se ne pretvore u političke agitate. Kojoj strukturi srpskog društva bi se Vučić mogao obratiti za pomoć u izlasku iz krize?
Nijednoj. Nijedna od njih nije spremna da rizikuje s nezadovoljstvom studenata i šire javnosti kako bi mu pomogala da povrati kontrolu koju čini se gubi nad situacijom u zemlji. Najbolje čemu može trenutno da se nada su avanturistički nastrojeni ili politički istrošeni pojedinci. Ali njihovo prisustvo bi mu pričinilo još više štete nego koristi.
Opozicija je gotovo nevidljiva tokom ovih studentskih protesta. Da li su se studenti namjerno ogradili od njih ili je rascjepkana opozicija shvatila da će svi vrlo brzo izgubiti, ako ostanu pri studentskim protestima. Ili im je možda neko sa strane savjetovao da se drže podalje.
Jedan od razloga što je je sprska opozicija danas na margini je što nije bila u stanju da studentima ponudi kredibilnu političku alternativu koja bi vodila ka ispunjavanju njihovih zahteva. Ili makar uspostavljanju sistema u kojem bi njihovo ispunjavanje bilo moguće. I zbog toga je studenti nisu ni videli.
Ali opozicija će u jednom trenutku morati javno da izadje iz trenutnog predaha koji su joj omogućili studenti ne zarad lične promocije već da bi zaštitili same studente. To će biti njihova velika odgovornost.
Sa dočeka beogradskih studenata koji su peške krenuli ka Novom Sadu
Na kraju, kriza mora imati političko rješenje. Ko bi mogao da učestvuje u tome i da li bi se eventualno formirala ekspertska vlada? Gdje bi studenti bili?
Voleo bih da studenti budu na bini kad se bude dodeljivala Nobelova nagrada za mir iako mislim da studentima nije do Nobela već do države i to demokratske države u kojoj institucijama neće biti upravljano iz jednog mesta i u kojima će ta demokratska država biti jača od svake vlasti i pojedinca.
Ključ za rešenje krize nije u vladi, već u institucijama koje su prethodne vlade politički razarale poslednjih godina - pre svega tužilaštvu. Vlada da bi bila deo političkog rešenja mora predstavljati javni garant da će tim institucijama biti omogućeno da rade svoj postao, pa i sprovedu sveobuhvatnu istragu tragedije i da nakon toga u pravičnom postupku utvrde postojanje odgovornosti njenih glavnih protagonista. Studenti su u tom smislu politički poverliac takve vlade.
EU i dalje oprezno, gotovo nezainteresovano, reaguje na dešavanja u Srbiji. Da li je za EU i važne evropske zemlje bolje da razgovara Vučića, a ne nekog drugog? I da li bi Vučić sada želeo da sedi samo na američkoj stolici? Da li je tu fotelju Vučiću sve vreme držao ambasador Kristofer Hil ?
Razlog zbog kojeg EU i SAD naizgled podržavaju jedin Vučića je taj što se iz redova opozicije često mogu čuti neusaglašene političke poruke kada je u pitanju evropska perspektiva Srbije, njen odnos sa Rusijom i pregovori sa Prištinom. Vučić kao sagovornik za ova pitanja nije idealan, ali nije nepoznanica.
S druge strane, medjutim, njegovi poslednji istupi pokazuju da Hil više ne stanuje ovde.Niko ne garantuje da se evropski put Srbije neće pretvoriti u beloruski.
Sećam se protesta u Minsku kada se činilo da je kraj Lukašenka stigao, a on je trenutno još na vlasti i čini se moćnijim nego tada, i naravno kreirao je pravnu državu koja ga održava na vlasti.
Šta će biti sa srpskim svetom ako Vučić padne? Za praznik Svetog Save vidjeli smo njegovu veliku manifestaciju u Skoplju koju su predvodili Milorad Dodik, patrijarh Porfirije i nekoliko ministara?
Vučić jeste važan za srpski svet ali je srpski svet ruski projekt, čija je glava u Moskvi, a srce u Dodikovom entitetu, Republici srpskoj i sasvim je moguće da on preživi Vučićev odlazak.
Na kraći rok ako se i desi odlazak Vučića taj projekat bi izgubio svoju sada ključnu ličnost, ali je budućnost ruskog Srpskog sveta tesno povezana sa uspehom progresivnijih političkih snaga u zemlji da Srbiju učini delom evropskog sveta.
Molimo vas da razmislite o vašoj novčanoj pomoći
Forumu za bezbednost i demokratiju.
