DOKUMENTI

Forenzička inicijativa za prevenciju torture u Srbiji

Sažetak

U dokumentu se detaljno analizira problem torture i zlostavljanja u policijskom sistemu Srbije, ukazujući na sistemske propuste i potrebu za reformama. Kroz izveštaje međunarodnih i domaćih organizacija, uključujući Evropski komitet za sprečavanje mučenja (CPT), specijalne izvestioce Ujedinjenih nacija i Zaštitnika građana, dokumentuje se kontinuirana praksa zlostavljanja osoba lišenih slobode, posebno tokom hapšenja, ispitivanja i masovnih protesta.

Glavni nalazi:

1. Metode zlostavljanja: Zlostavljanje uključuje fizičko nasilje, kao što su šamaranje, udarci, elektrošokovi, falaka i gušenje plastičnim kesama. CPT je takođe dokumentovao upotrebu opreme kao što su elektrošok uređaji i bejzbol palice u policijskim prostorijama.

2. Uloga medicinskog osoblja: Nedostatak adekvatne obuke i nepristrasnosti medicinskog osoblja otežava dokumentovanje povreda, što podriva procesuiranje slučajeva torture. Pregledi često nisu poverljivi jer su sprovođeni u prisustvu policijskih službenika.

3. Zabrana torture: Uprkos međunarodnim i domaćim zakonima, zabrana torture često nije primenjena u praksi, što dovodi do nekažnjiivosti i dodatnog kršenja ljudskih prava.

4. Aktuelni događaji: Slučajevi policijske brutalnosti tokom 2024. godine, uključujući smrt u pritvoru, povrede na protestima i zlostavljanje u policijskim stanicama, dodatno naglašavaju hitnost delovanja.

Ključne reči: Tortura; Sudskomedicinska ekspertiza; Ljudska prava;
Policijsko zlostavljanje; Prevencija.

Nalazi u vezi sa torturom i zlostavljanjem u policiji

Nalazi međunarodnih organizacija i tela

Evropski komitet za sprečavanje mučenja (CPT) obavio je sedam poseta Srbiji od 2004. do 2023. godine, sa ciljem procene tretmana osoba lišenih slobode. Tokom posete 2004. godine, CPT je u Policijskoj upravi za grad Beograd – policijskim stanicama Palilula, Voždovac, Vračar i Zvezdara - zabeležio višestruke navode o fizičkom zlostavljanju bilo neposredno nakon hapšenja ili kasnije, tokom ispitivanja, naročito od inspektora kriminalističke policije. Prijavljene metode uključivale su šamaranje, udarce pesnicom, šutiranje i udarce policijskom palicom; takođe, prijavljeni su: udaranje bejzbol palicom preko zaštitnog („pancir“) prsluka, vezivanje lisicama za radijatore u bolnim položajima, udaranje po dlanovima i tabanima – tzv. falaka, gušenje plastičnim kesama, elektrošokovi i dugotrajno lišavanje sna ili hrane. U pojedinim slučajevima, medicinski dokazi su potvrdili ove tvrdnje dok je u drugim slučajevima medicinska dokumentacija povreda bila neadekvatna, čime su dodatno otežane istrage o zlostavljanju¹. Pri narednim posetama (2007, 2011, 2015, 2017, 2021, i 2023), CPT je pratio napredak u implementaciji preporuka i nalazio delimične pomake, poput renoviranja prostorija za pritvor u Beogradu, ali i nastavak problema zlostavljanja, posebno u većim urbanim centrima. CPT je tokom posete 2007. godine dokumentovao navode o zlostavljanju na teritoriji Policijske uprave za grad Beograd. Prijavljene metode uključivale su udarce šakama, nogama i korišćenje predmeta poput palica, sa ciljem iznuđivanja priznanja². Kod naredne posete, 2011. godine, CPT je našao dokumentovani slučaj torture u Policijskoj stanici Palilula, u Beogradu, sa teškim povredama³.

Tokom 2015. godine, CPT je zabeležio svedočenja o fizičkom zlostavljanju lica lišenih slobode u Policijskoj upravi u Pančevu. Metode su uključivale udarce palicama i prisilu da stoje u stresnim pozicijama. Takođe, utvrđeno je da su pojedinim osobama povrede nanošene od policijskih službenika nestandardnim predmetima – lancima za bicikle, letvicama drvenog parketa i bejzbol palicama. Prijavljeni su i slučajevi gušenje plastičnim kesama, falake i elektrošokova. Prema nalazima iz Pančeva, Niša i Rume, inspektori kriminalističke policije su koristili torturu korišćena kako bi se iznudilo priznanje, a CPT je dokumentovao više ovakvih slučajeva⁴. Na teritoriji Policijske uprave za grad Beograd, CPT je tokom 2017. godine prikupio dokaze o brojnim slučajevima teškog fizičkog zlostavljanja. Takođe, prikupljeni su dokazi o upotrebi elektrošokova u policijskim stanicama u Beogradu i Novom Sadu⁵.

Poseta CPT-a 2021. godine otkrila je ponovljene slučajeve zlostavljanja, prevashodno na teritoriji Beograda. Prijavljeni incidenti uključivali su zlostavljanje prilikom hapšenja, tokom transporta ili u kancelarijama, za vreme ispitivanja, najčešće radi toga da bi se dobile informacije ili priznanje. Kao i pri prethodnim posetama utvrđeni su slučajevi šamaranja, udaranja pesnicama, šutiranje, udarci palicom, primena elektrošokova i vezivanje u stresnim pozicijama tokom dužeg vremena. Delegacija je čak pronašla, u službenim prostorijama PU za grad Beograd, opremu koja je korišćena za elektrošokove⁶. Slična situacija nađena je i tokom posete 2023. godine kada su dokumentovani brojni slučajevi zlostavljanja, naročito na teritoriji Beograda. Prema prikupljenim prijavama metode su bile slične kao i prethodnih godina s tim što se pri ovoj poseti opisuju slučajevi nasilnog stavljanja zaštitne kacige na glavu, a zatim udaranja po kacigi kako bi se prouzrokovala dezorijentacija. Interesantno je da su zabeleženi slučajevi ponovnog zlostavljanja nakon što se, prethodno zlostavljana osoba o tome požalila lekaru prilikom pregleda⁷.

CPT je više puta u svojim izveštajima ukazivao na ulogu lekara i značaj dostupnosti lekara kao jedne od mera za prevenciju torture i zlostavljanja. Prema nalaženjima Komiteta, osobe koje su zadržane u policiji po pravilu imaju pristup lekaru, ali ne i privatnost pri pregledu jer policijski službenici sistematski prisustvuju pregledima. Istovremeno Komitet ukazuje na to da se u protokolima o zadržavanju, u policijskim stanicama, ne evidentira u svim slučajevima prisustvo vidljivih telesnih povreda, što je obaveza policije⁸. CPT je ukazivao i na to da se lekarski izveštaji o telesnim povredama zadržanih lica sistematski predaju policijskim službenicima, što je u suprotnosti sa standardima postupanja⁹.

Komitet je u svojim izveštajima¹⁰ ukazivao na to da se pravo uhapšenog da zahteva da bez odlaganja bude pregledan od lekara koga slobodno izabere, a ako taj lekar nije dostupan, da bude pregledan od lekara koga odredi javni tužilac, odnosno sud¹¹.

Prilikom posete, CPT je 2004. godine primio brojne pritužbe koje su se odnosile na zlostavljanje i torturu tokom vanrednog stanja u Republici Srbiji, u martu i aprilu 2003. godine, u operaciji „Sablja“. U vezi sa tim, Komitet je ukazao da ni pod kakvim okolnostima ne može doći do odstupanja od zabrane torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, čak ni tokom vanrednog stanja¹².

U izveštajima CPT-a istaknuti su sistemski propusti, uključujući neadekvatne procedure za zadržavanje, nedostatak pristupa advokatu i poverljivih medicinskih pregleda, kao i nekažnjivost za zlostavljanje. Uprkos naporima za unapređenje, CPT zaključuje da su potrebne korenite reforme u policijskoj praksi i bolje sprovođenje preporuka za zaštitu ljudskih prava. U izveštaju o poseti 2023. godine Komitet zaključuje da su osobe koje je policija lišila slobode i dalje izložene riziku od zlostavljanja koje bi u nekim slučajevima moglo da predstavlja mučenje¹³.

U novembru 2017. godine, Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za pitanja mučenja i drugih okrutnih, nečovečnih ili ponižavajućih postupaka ili kažnjavanja, Nils Melcer, posetio je Srbiju kako bi procenio stanje ljudskih prava, uključujući i u vezi sa postupanjem policije i navodima o zlostavljanju. Tokom posete, Specijalni izvestilac je obišao policijske stanice u Novom Beogradu i Zemunu, i policijske uprave u Beogradu i Nišu gde je primio brojne i dosledne tvrdnje o zlostavljanju od strane policije, posebno pri ispitivanju tokom policijskog zadržavanja. Prema prikupljenim navodima, zadržana lica su bila izložena šamaranju, udarcima pesnicama i palicama, šutirani i prećeno im je vatrenim oružjem. Neki su tvrdili da su bili prisiljeni da potpišu priznanja koja nisu mogli prethodno pročitati, ponekad za dela sa kojima navodno nisu imali nikakve veze. Ovi navodi ukazuju na zabrinjavajuću praksu iznuđivanja priznanja putem sile, što predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava. Melcer je izrazio zabrinutost zbog neefikasnosti tužilačke i sudske prakse u Srbiji, koja u nekim slučajevima može rezultirati proizvoljnim zatvaranjem ili čak dovesti do okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg tretmana. Posebno je istakao da, iako su zatvorske zdravstvene službe činile napore da sistematski pregledaju nove zatvorenike, većina medicinskog osoblja nije obučena da otkrije i dokumentuje fizičke i psihološke tragove mučenja u skladu s međunarodnim standardima. Odsustvo adekvatne obuke i protokola dovodi do toga da se povrede ne dokumentuju pravilno, što otežava procesuiranje odgovornih za zlostavljanje. Preporuke specijalnog izvestioca su se, pored ostalog, odnosile na borbu protiv nekažnjivosti i obuku medicinskog osoblja. Prema Melcerovim preporukama, neophodno je uspostaviti delotvorne mehanizme za istragu i procesuiranje slučajeva zlostavljanja od strane policije kako bi se osigurala odgovornost i pravda za žrtve. Takođe, potrebno je obučiti medicinsko osoblje u prepoznavanju i dokumentovanju znakova mučenja i zlostavljanja u skladu s međunarodnim standardima, kako bi se obezbedilo adekvatno evidentiranje i podrška žrtvama¹⁴.

Komitet protiv torture Ujedinjenih Nacija izrazio je zabrinutost zbog neefikasne primene zakonskih garancija za lica lišena slobode, uključujući nedovoljno informisanje o pravima, prisustvo policajaca tokom lekarskih pregleda i propuste u dokumentovanju povreda u skladu sa međunarodnim standardima. Posebno je naglašena potreba da svi pritvorenici imaju pravo na medicinski pregled od strane nezavisnog lekara, u uslovima koji isključuju prisustvo policijskih službenika, osim ako lekar to izričito ne zahteva. Nalazi o povredama moraju biti odmah dostavljeni tužiocu, a zdravstveni radnici zaštićeni od pritisaka i odmazde¹⁵.

Nalazi domaćih tela i organizacija

Zaštitnik građana u svojim godišnjim izveštajima povremeno ukazuje na slučajeve torture. Tako opisuje slučajeve koji su se dogodili na teritoriji Policijske uprave za grad Beograd – kada je policijskoj stanici Zvezdara, prema dokumentovanim navodima došlo prebijanje rukama i nogama po glavi i telu, šamaranje, upotrebu elektrošokera na stomaku, testisima i ruci, kao i stavljanje pištolja u usta uz pretnje smrću. Navodi se kako je povređeni tokom ispitivanja bio vezan lisicama za automobil, udaran i ponižavan a sve radi iznuđivanje informacija¹⁶. U policijskoj stanici Savski venac ispitivan je slučaj fizičkog nasilja i verbalnog ponižavanja koji je, prema navodima, uključio pet policijskih službenika koji su zlostavljali uhapšenog šamarajući ga i udarajući čizmama i pesnicama. Lekarskim pregledom su ustanovljene povrede konzistentne sa navodima o mučenju¹⁷. Na sistemskom nivou Zaštitnik građana, vršeći ulogu Nacionalnog mehanizma za prevenciju (NPM), doneo je brojne preporuke uključujući i one u vezi sa pružanjem zdravstvene zaštite zadržanim licima. Uočeni problemi se mogu grupisati u dve kategorije: (1) dostupnost samih pregleda i nepoštovanje privatnosti i poverljivosti tokom pregleda zbog prisustva policijskih službenika i (2) povreda poverljivosti i privatnosti zbog mogućnosti da policijski službenici ostvare uvidu u medicinsku dokumentaciju zadržanog lica¹⁸. Tokom demonstracija koje su počele 7. jula 2020. godine u Beogradu, kao reakcija na najavu uvođenja restriktivnih mera zbog širenja korona virusa, uključujući mogućnost ponovnog uvođenja policijskog časa, tim NPM obavio je nenadzirane razgovore sa 28 lica lišenih slobode, od kojih se 17 žalilo na postupanje policije. Prema njihovim navodima, policijski službenici su ih tukli gumeni palicama, šutirali, vređali i pretili im, što je rezultiralo neljudskim i ponižavajućim postupanjem. Najviše incidenata zabeleženo je tokom lišavanja slobode na ulicama i ispred zgrade Narodne skupštine. Iako je u policijskoj dokumentaciji često stajalo da nisu uočene vidljive povrede, lekari u zatvorskim ustanovama evidentirali su telesne povrede koje nisu bile u skladu sa zvaničnim policijskim izveštajima¹⁹.

Na osnovu izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava²⁰, zabrana mučenja i zlostavljanja u Srbiji se često ne sprovodi adekvatno, uprkos obavezama proisteklim iz međunarodnih ugovora i domaćeg zakonodavstva. Evidentirani su slučajevi policijskog nasilja, posebno tokom građanskih protesta i za vreme vanrednog stanja izazvanog pandemijom COVID-19. U 2021. i 2022. godini zabeleženi su incidenti tokom protesta, kada su građani prijavili prekomernu upotrebu sile od strane policije. Takođe, Evropski sud za ljudska prava ukazao je na povrede zabrane mučenja u Srbiji, što je dovelo do pojačanog nadzora nad izvršenjem presuda. U izveštajima Beogradskog centra za ljudska prava istaknuta je ključna uloga lekara u prevenciji mučenja, posebno kroz pravo na nezavisan lekarski pregled. Ova garancija je prepoznata u standardima Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja (CPT) i domaćim propisima, a ima za cilj da se osobe lišene slobode zaštite od zlostavljanja u ranim fazama pritvora, kada je rizik najveći. Međutim, uočeni su problemi u praksi, uključujući nedostatak preciznih zakonskih odredbi i neadekvatnu reakciju lekara na vidljive tragove nasilja. Takvi propusti mogu ugroziti dokumentovanje povreda i ometati procesuiranje odgovornih za zlostavljanje.

Zaključno razmatranje

Iz ovog pregleda proizilazi da je u Srbiji kontinuirano prisutna praksa zlostavljanja osoba lišenih slobode, prilikom hapšenja, kao i tokom boravka u policijskim prostorijama. Zlostavljanje je prijavljivano i tokom masovnih skupova – protesta građana od 2020. godine nadalje, kao i u u toku vanrednog stanja 2003. godine. Medicinsko osoblje često ne pruža adekvatnu podršku u dokumentovanju povreda, navodeći opšte termine bez detaljnih opisa. Pregledi su često obavljani u prisustvu policijskih službenika, što ograničava slobodu lica lišenih slobode da prijave zlostavljanje. Nedostatak obuke i neadekvatna reakcija lekara na vidljive tragove nasilja ugrožavaju prevenciju i procesuiranje zlostavljanja.

Aktualna situacija u Republici Srbiji

Događaji tokom 2024. godine koji upućuju na policijsku torturu i zlostavljanje

Tokom 2024. godine mediji su izveštavali o više slučajeva navodne policijske brutalnosti u različitim gradovima Srbije, pod različitim okolnostima. Evo nekoliko primera: Dalibor Dragijević (38) preminuo je 6. aprila 2024. godine tokom zadržavanja u policijskoj stanici u Boru. Policija je prvobitno tvrdila da je smrt bila prirodna, ali obdukcija je otkrila višestruke povrede izazvane brutalnim prebijanjem. Više javno tužilaštvo u Nišu još nije pokrenulo zvaničnu istragu, što dodatno podstiče sumnje o zataškavanju ovog slučaja²¹. U Guči, dvojica policajaca su suspendovana zbog sumnje da su vezali mladića za drvo i fizički ga maltretirali nakon što su ga priveli zbog saobraćajnog prekršaja²². Novosadski anesteziolog Nikola Radić pretučen je ispred restorana od strane pripadnika privatnog obezbeđenja. Incident je izazvao osude zbog povezanosti napadača sa policijom, koja je navodno bila angažovana u privatne svrhe²³. Svedočenja sadašnjih i bivših pripadnika policije ukazuju na rasprostranjene probleme, uključujući političke pritiske, zloupotrebu ovlašćenja i nekažnjivost²⁴.

Nasilni događaji u kontekstu tekućih protesta u gradovima Srbije

Protesti u Novom Sadu započeli su 5. novembra 2024. godine kao reakcija na urušavanje nadstrešnice železničke stanice, pri čemu je poginulo 15 ljudi. Tokom protesta, 14 osoba je privedeno zbog nasilničkog ponašanja i oštećenja imovine, dok je policija koristila suzavac kako bi rasterala okupljene²⁵. U kontekstu ovih dešavanja posebno je ilustrativan slučaj Ilije Kostića (74), penzionera i aktiviste, koji je priveden 21. novembra tokom blokade suda. Kostić je pretrpeo teške povrede, uključujući amputaciju testisa, za koje tvrdi da su rezultat prebijanja u policijskom pritvoru. Tokom protesta studenata ispred Predsedništva Srbije, u decembru 2024., policija je intervenisala koristeći palice i pesnice protiv okupljenih²⁶. Ministarstvo unutrašnjih poslova negira ove tvrdnje, navodeći da povrede nisu evidentirane na prvim lekarskim pregledima²⁷.

U gradovima Srbije građani koji protestvuju tokom poslednja dva meseca izloženi su povremeno različitim napadima. U više navrata izveštavano je o naletanju vozilima na učesnike protesta u Beogradu – ispred Narodne Skupštine²⁸ i u blizini trga Slavija²⁹, kao i u Šapcu³⁰. Na protesnim okupljanjima u Beogradu došlo je do i napada i povređivanja novinara ³¹.

Sudskomedicinska ekspertiza u slučajevima sumnje na torturu i policijsku brutalnost

Forenzička analiza povreda predstavlja esencijalnu komponentu istražnih procesa povezanih s navodima o policijskoj brutalnosti i torturi, pružajući ključne dokaze koji su od značaja kako za pravosudne institucije, tako i za medicinsku zajednicu. Ovaj metodološki pristup omogućava ne samo preciznu procenu povreda, već i njihovo detaljno dokumentovanje i naučno utemeljenu interpretaciju u kontekstu relevantnih pravnih i medicinskih standarda³².

Izveštaji Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja (CPT) o stanju u Srbiji identifikuju sistemske obrasce zloupotrebe prema osobama lišenim slobode, uključujući različite oblike fizičkog nasilja, korišćenje prinudnih bolnih položaja u dužem trajanju, elektrošokove i druge metode koje mogu dovesti do teških telesnih i psiholoških posledica. Takve prakse, često praćene površnim medicinskim pregledima ili pregledima sprovedenim u prisustvu policijskih službenika, ukazuju na ozbiljan nedostatak u zaštiti prava žrtava i kredibilitetu prikupljenih dokaza.

Specijalisti za sudsku medicinu, sa svojim specifičnim znanjima i veštinama, omogućavaju detaljnu analizu povreda uzimajući u obzir ne samo njihov fizički karakter već i širi kontekst mehanizma njihovog nastanka. Ključni aspekti koji diferenciraju forenzičke preglede od rutinskih medicinskih evaluacija su:

1. Ekspertiza u interpretaciji povreda: Specijalisti za sudsku medicinu su osposobljeni za identifikaciju složenih obrazaca povreda, uključujući povrede kompatibilne sa korišćenjem određenih povrednih sredstava ili metoda.

2. Integracija pravnih i medicinskih standarda: Dokumentacija povreda uključuje standardizovane opise koji precizno navode lokalizaciju, dimenzije, stanje i potencijalnu genezu povreda, čime se omogućava jasna primena ovakve dokumentacije u istragama i pred pravosudnim organima.

3. Primena naprednih tehnologija: Koristeći tehnike kao što su forenzička fotografija visoke rezolucije, specijalisti za sudsku medicinu stvaraju dokaze koji nadilaze mogućnosti standardnih medicinskih pregleda.

4. Nezavisnost i nepristrasnost: Neutralnost u proceni povreda je fundamentalna, naročito u slučajevima kada postoji sumnja na institucionalnu zloupotrebu. Specijalisti za sudsku medicinu deluju kao stručnjaci čiji nalazi nisu podložni pritiscima niti uticaju trećih strana.

5. Pravna odgovornost i stručna preciznost: Sudskomedicinski izveštaji formulišu se sa jasnom svesti o njihovoj ulozi u pravnim procesima, uključujući odgovornost za tačnost i doslednost u analizi.

U savremenim istraživanjima, značaj multidisciplinarnog pristupa postaje sve izraženiji³³. Uključivanje specijalista za sudsku medicinu, pravnika, psihologa i drugih stručnjaka obezbeđuje integrisanu procenu koja može voditi identifikovanju skrivenih povreda i drugih posledica kod žrtava zlostavljanja i torture i pružiti šire razumevanje okolnosti koje su do njih dovele. U slučajevima torture, gde su povrede često prikrivene ili minimalizovane, ovaj pristup omogućava preciznu identifikaciju dubokih hematoma, povreda unutrašnjih organa i drugih suptilnih tragova nasilja.

Pored telesnih povreda, psihološke posledice torture, kao što su posttraumatski stresni poremećaj, depresija i anksioznost, takođe zahtevaju pažljivu procenu i dokumentaciju. Ove povrede često imaju dugoročne implikacije i od ključnog su značaja za pravnu kvalifikaciju zlostavljanja. Ovo svakako ne predstavlja područje rada specijalista za sudsku medicinu, ali kvalitetan sudskomedicinski nalaz omogućava psiholozima i psihijatrima da nakon evaluacije osobe koja se pritužuje na torturu donose zaključke o psihološkim posledicama.

Aktuelni kontekst u Srbiji, sa prijavljenim slučajevima policijskog zlostavljanja tokom protesta i u pritvorskim ustanovama, dodatno osvetljava kritičnu potrebu za nepristrasnim i stručnim forenzičkim pregledima³⁴. Prema CPT izveštajima, nedostatak adekvatne medicinske dokumentacije povreda i često prisustvo policijskih službenika tokom pregleda podriva kredibilitet dokaza i otežava procesuiranje odgovornih.

U ovom kontekstu, sudska medicina se izdvaja kao ključni faktor za osiguranje pravde i odgovornosti. Pružajući nepristrasne i naučno utemeljene analize, specijalisti sudske medicine omogućavaju transparentnost i pravnu validnost dokaza, čime doprinose smanjenju zloupotreba i jačanju vladavine prava. Njihova stručnost i sposobnost da precizno dokumentuju nasilje predstavljaju nezaobilazan resurs u borbi protiv torture i zloupotrebe moći.