Američka mreža OPENDEMOCRACY  21. maja i nemački portal SOCIAL EUROPE 25. maja 2022. objavili su tekst koji je napisao britanski profesor PAUL ROGERS koji posavlja pitanje  svrsishodnosti upravo ojačalog NATO-a  u suočavanju sa budućim bezbednosnim izazovima. Originalni naslov glasio je:
''Rat u Ukrajini i obnovljeni kredibilitet NATO-a''

Budućnost jakog NATO-a 
 

Paul Rogers

Do sada, najveći od mnogih neuspeha Vladimira Putina u ratu u Ukrajini bio je njegov cilj da ozbiljno oslabi Organizaciju Severnoatlantskog pakta. Daleko od stvaranja većeg nejedinstva između država članica, ruski predsednik je NATO-u dao novu svrhu, baš kada je njegova uloga počela da se dovodi u pitanje. NJegovo jedinstvo je čak poboljšano, a Švedska i Finska su se sada prijavile za pridruživanje.
Ovo može imati drastične globalne posledice.

Brza tranzicija

Ruski stav je bio i jeste da je nakon raspada Sovjetskog Saveza postojalo jasno razumevanje da se NATO neće širiti. To osporavaju države NATO-a, koje kažu da nikada nije bilo formalnog sporazuma.
Može i tako biti, ali ono što je za Putina pogoršalo situaciju je to što je ekspanzija došla na kraju decenije (kada je imenovan za predsednika) u kojoj se prema Rusiji odnosilo skoro sa prezirom, kao prema nesreći. Još gore je bilo to što je ekonomski kolaps proistekao iz brzog prelaska na tržišni fundamentalizam u američkom stilu.
Sadašnji rat bi sve ovo ispravio, mislio je Putin, ispravljajući istorijsku grešku. Slabljenje NATO-a se takođe činilo dobro i Pekingu, što je gotovo sigurno uticalo na veliku podršku kineskog predsednika Si Đinpinga Rusiji neposredno pre rata.
Dakle, iako je Putin možda počeo sa „specijalnom vojnom operacijom” – čak je i termin „rat” tabu – on sad rat u Ukrajini predstavlja kao direktnu konfrontaciju sa NATO-om. To znači da nuklearna eskalacija ostaje rizik sve dok se rat ne reši pregovorima, koliko god dugo to moglo da potraje.

Apsolutni neuspeh

Ako se takav mir postigne, šta će to značiti za posleratni NATO?
S obzirom na njihove postojeće vojne veze sa alijansom, kada se zemlje članice dogovore o prijemu, integracija Finske i Švedske u blok će uslediti za nekoliko meseci. Tada će se pretpostaviti da će posleratni, ojačani i samouvereni NATO dominirati evropskom bezbednošću za dobro svih zapadno od Rusije i Belorusije.
Pretpostavlja se da će za vojno-industrijske komplekse Evrope nastaviti da teku dobra vremena, jer zemlje žure da uvećaju svoje arsenale najnovijim kompletom, čak i ako užasan neuspeh ruskih oružanih snaga teško da sugeriše kako su potrebni veći budžeti.

Zabrinjavajuća pitanja

Ipak, nije sve kako treba, i pred nama su dva veoma zabrinjavajuća pitanja. Prvi je da je NATO u protekle dve decenije bio sve samo ne uspešan.
U Avganistanu je bio zadužena za Međunarodne bezbednosne snage od 2003. do 2014., a zatim za manje, neborbene snage, „Misiju odlučne podrške“, od 2015. do kraja katastrofalnog rata prošle godine. Godine 2011, Libija je bila još jedan neuspeh NATO-a, gde je rečeno da je blok bio uključen u humanitarnu intervenciju, ali je na kraju nadgledao promenu režima, ostavljajući za sobom propalu državu.
Iza ovoga je, međutim, mnogo veći problem. NATO je skoro irelevantan kada su u pitanju glavni globalni bezbednosni izazovi: klimatski slom i širenje društveno-ekonomske podele.
Trenutno vidimo uticaj smrtonosnog toplotnog talasa širom južne Azije . Rekordi se svakodnevno obaraju, ali izuzetna stvar koja ovo izdvaja od drugih ozbiljnih toplotnih talasa je da se to dešava  mnogo ranije u sezoni nego što bi se očekivalo.
Takođe vidimo upozorenja o predstojećoj globalnoj krizi sa hranom , koja delom potiče zbog klimatskih faktora, ali je podstaknuta i tržišnim uticajima rata u Ukrajini. Međutim, kao i u svetskoj krizi hrane iz 1970-ih, to je takođe posledica socio-ekonomskih faktora. Sada, kao i tada, ima dovoljno rezervi žitarica koje mogu da se nađu, ali stotine miliona ljudi jednostavno ne mogu sebi da priušte da plate visoke cene.

Nestabilan i nesiguran

Toplotni talas i kriza sa hranom su rani znaci onoga što će doći ako se ne sprovedu ekonomske reforme i radikalna dekarbonizacija, i znače da idemo ka duboko nestabilnom i nesigurnom svetu. Ako se rat u Ukrajini uskoro završi, NATO će se pojaviti kao sve snažniji i samopouzdaniji savez, ali će biti skoro irelevantan kada su u pitanju stvarni globalni izazovi.
I više od toga, s obzirom na njegov učinak u Avganistanu i Libiji, na NATO će se sve više gledati kao na negativan uticaj širom globalnog juga – na savez kojim dominiraju bele zapadne države posvećene zaštiti sopstvene bezbednosti. Odnos prema ukrajinskom ratu u zemljama sa nižim prihodima pokazuje mlaku podršku Zapadu, pomešanu sa raspoloženjem „pošasti u obe tuđe kuće“.
Ako NATO želi da bude relevantan u podeljenom svetu, moraće veoma brzo da evoluira u drugačiju vrstu alijanse . Ona mora biti deo globalne transformacije razumevanja bezbednosti koja postaje sve hitnija. Tome se veoma nadati, ali ako se NATO ne promeni, to neće biti samo nebitno – biće sve veći deo problema.

*Autor je profesor emeritus mirovnih studija na Odseku za mirovne studije i međunarodne odnose Univerziteta Bredford i počasni saradnik na Komandno-štabnog koledža Ujedinjenog Kraljevstva