Rusija - Ukrajina, drugi deo agresije

Kao što je to nedano pisalo i na našem website-u u tekstu Druga faza rata u Ukrajini 
Analizu o tome ruski portal MEDUZA  objavio je 18. aprila 2022. pod originalnim naslovom 
Zapad je promenio strategiju vojne pomoći Ukrajini. 
Hoće li joj to pomoći da dobije bitku za Donbas i ceo rat? 

Prošle nedelje su SAD obezbedile novi paket vojne pomoći od 800 miliona dolara Ukrajini. To je učinjeno u pozadini prenosa epicentra borbi iz prepunog predgrađa Kijeva na otvoreno područje Donbasa. Po mišljenju zapadnih vojnih stručnjaka, koncentrisanim ruskim udarima u stepama jugoistočne Ukrajine biće teško suprotstaviti se samo pokretnom odbranom lake pešadije (iako zasićene do krajnjih granica protivoklopnim oružjem). Stoga zapadne zemlje u Ukrajinu šalju oružje koje je pogodnije za borbu u novim uslovima. Štaviše, ranije je Zapad imao za cilj da produži otpor Ukrajine i nanese maksimalne gubitke ruskoj vojsci, a sada je cilj pomoći potpuna pobeda u ratu.

U novom paketu zapadne pomoći Ukrajini nije izuzetan sam iznos (u prvom mesecu rata i samo iz Sjedinjenih Država isporučeno je oružje u vrednosti od 1,7 milijardi dolara), već jasna promena nomenklature : pored sledeće porcije protivtenkovskih projektila, na ratište sa Rusijom se šalje artiljerija, borbena vozila pešadije, lutajuća municija i helikopteri.
Američki saveznici iz Evrope takođe su Ukrajincima poslali tenkove, raketnu i topovsku artiljeriju, sisteme protivvazdušne odbrane velikog dometa i protivbrodske rakete. Sve ove zalihe su dizajnirane da povećaju pokretljivost ukrajinske vojske, njenu sposobnost da vodi kontraofanzivu, kao i da udara ruske trupe na velike udaljenosti.
Upravo to je potrebno u uslovima moguće buduće bitke u Donbasu.

Kakvo novo oružje Zapad isporučuje Ukrajini?

SAD će isporučiti : 
• 11 helikoptera Mi-17 sovjetske proizvodnje;
• 200 oklopnih transportera M113;
• 100 oklopnih vozila Humvee;
• 100 kompleksa protivtenkovske lutajuće municije (kamikaze dronovi) Svitchblade;
• 15 teških haubica kalibra 155 milimetara;
• 10 artiljerijskih radara za protivbaterijsku borbu;
• dodatne količine protivtenkovskih raketnih sistema „DŽavelin“ i prenosivih sistema protivvazdušne odbrane „Stinger“.

Isporuke iz drugih zemalja:

• Slovačka će snabdevati bateriju PVO sistema S-300; 
• Poljska – oko 100 tenkova T-72;
• Češka – 20 višecevnih raketnih bacača RM-70 (nadogradnja Grad) i neimenovani broj samohodnih haubica Dana;
• Ujedinjeno Kraljevstvo - 120 oklopnih vozila Mastif i Šakal, protivbrodske rakete Harpun i MANPADS Starstreak. Pored toga, prenose se dodatni protivtenkovski raketni sistemi.
Šta će novo oružje dati ukrajinskoj odbrani?
Novi paket vojne pomoći suštinski se razlikuje od  prethodnih po prisustvu velike količine teške tehnike, artiljerije, sistema PVO velikog dometa i oklopnih transportera. Takvo regrutovanje bi teoretski trebalo da ojača slabe tačke ukrajinske vojske, kao i da omogući organizovanje efikasnog otpora na otvorenim područjima Donbasa i juga Harkovske oblasti.
Ranije isporučeno oružje dobro se pokazalo na periferiji Kijeva ili u šumama Černigovske i Sumske oblasti, kada su ukrajinske trupe mogle da deluju na komunikacijama i bokovima neprijatelja, koji je rasejao snage u mnogim nepovezanim oblastima.

Svoju ulogu su odigrale i obaveštajne informacije koje NATO dobija od satelita i izviđačkih aviona koji stalno dežuraju na nebu u blizini granica Ukrajine. Vašington priznaje da takve informacije stalno deli sa Kijevom. To u praksi znači da je ruska vojska izgubila prednosti iznenađenja i bolje svesti o situaciji na bojnom polju samo nekoliko dana nakon početka invazije.
Sada verovatno neće biti prilike da se nanesu gubici neprijatelju bez rizika od odgovora ukrajinskih trupa – u skladu sa novim okolnostima, menja se i isporučeni komplet naoružanja.

Šta se dešava na frontu?

Ruske trupe završavaju koncentraciju velikih snaga južno od Izjuma u ​​Harkovskoj oblasti, u oblasti Severodonjecka i Popasne u Lugansku i Guljajpolja u Zaporoškoj oblasti. Vazdušno-desantne jedinice već su stigle na jug Harkovske oblasti i u Lugansku oblast, koje su pre nekoliko nedelja bile stacionirane na periferiji Kijeva. 
Sa video snimaka i fotografija koje očevici bitaka objavljuju na društvenim mrežama. To omogućava da se objektivno zabeleže bar deo događaja svakog savremenog sukoba. Većinu „dokumentarnih dokaza“ dobijenih prvog dana rata ucrtali smo na kartu Ukrajine.

Kako to znamo?

Svrha ruske komande je transparentna : opkoljavanje i rasparčavanje ukrajinske grupe u Donbasu. Istovremeno, za razliku od martovskih bitaka kod Kijeva, ruske trupe imaju pouzdane i relativno kratke linije snabdevanja, kao i sposobnost da svu vatrenu moć svojih formacija koncentrišu na uskim delovima fronta. U blizini Kijeva, ruske trupe zaustavila je ukrajinska mobilna odbrana, koju čine protivtenkovske raketne posade (i zapadne i lokalne proizvodnje), artiljerija sa izviđačkim bespilotnim letelicama, tenkovske grupe, specijalne snage i laka pešadija (uključujući teritorijalnu odbranu). Protiv koncentrisane upotrebe ruske artiljerije, tenkova i aviona na otvorenim površinama u Donbasu, takva odbrana možda neće opstati. 

Zbog toga je ukrajinskim trupama potrebna oprema koja će im omogućiti da se suprotstave ruskoj vatrenoj moći, organizuju punu kontraofanzivu, a takođe i da udaraju ruske trupe na velike udaljenosti – u dubini njihovih formacija i na maršu do linije fronta. 

U teoriji, novi zapadni paket pomoći je korak u tom pravcu. Međutim, ukrajinsko rukovodstvo je ostalo nezadovoljno obimom pomoći: kako je pisao Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine, EU ne obezbeđuje oružje koje je traženo, i to čini presporo. ; Podoljak nije pomenuo američku pomoć. Verovatno ukrajinske vlasti smatraju da zemlji nedostaje lovačka i udarna letelica za potpuni otpor (upravo snabdevanje avionima Kijev je najčešće pominjao). Jedna baterija S-300, koju je isporučila Slovačka na predlog SAD (koje su zauzvrat poslale sisteme Patriot u Bratislavu), takođe očigledno nije dovoljna za borbu za prevlast u vazduhu. Nije ni čudo što je predsednik Volodimir Zelenski upravo pitaoposlati više sistema PVO sposobnih da se bore protiv ruskih aviona na velikim i srednjim visinama (prenosni sistemi nisu pogodni za ovo).

Zapadni vojni stručnjaci se delimično slažu sa ukrajinskim vlastima : intenzivne bitke poput one koja treba da izbije u

Donbasu su u izvesnom smislu takmičenje u tome ko može da izdrži duže pre nego što se njegova vojska „sruši“. Da bi se ruska vojska ranije „srušila“, ukrajinske trupe moraju biti u stanju da joj nanesu znatno veće gubitke nego što same snose. U uslovima otvorenih prostora Donbasa, superiornosti neprijatelja u avijaciji i vatrenoj moći, to će biti teško uraditi, kažu stručnjaci. Verovatno je efikasnija pomoć, čak i ako je pružena, već kasno.

Zašto Zapad Ukrajini nije ranije pružio efikasniju pomoć?

Za to su postojala tri glavna razloga:

• Kao i mnogi u Rusiji, zapadni eksperti, političari i vojska pre rata sumnjali su da bi Ukrajina mogla da izdrži protiv ruske vojske više od nekoliko nedelja. Najverovatnijim scenariom smatrao se prelazak borbe u partizanske i protivpartizanske akcije u roku od nedelja, a ne meseci. Isporuka teškog naoružanja u takvom scenariju je izgledalarasipanje resursa. Prednost je data pešadijskom oružju (iste protivtenkovske rakete i prenosivi protivvazdušni sistemi), koje bi moglo da nanese gubitke ruskim trupama u gerilskom ratu niskog intenziteta. Ispostavilo se, međutim, da isto oružje može efikasno da odvrati napredovanje ruske vojske u čitavim operativnim oblastima (barem ako ruska komanda nije u stanju ili ne želi da koncentriše snage na odlučujućim područjima). Kao što je već pomenuto, ruska komanda je pokušala da ispravi ovu grešku u strateškom planiranju koncentrišući sve svoje napore na Donbas.

• Zapad nema mnogo teške i još modernije opreme koju može brzo da obezbedi Ukrajini. Zapadni modeli naoružanja nisu pogodni za brzu pomoć: da bi se efikasno koristili, biće potrebna duga prekvalifikacija ukrajinskog vojnog osoblja. Takođe će biti potrebno organizovati nabavku rezervnih delova za takvo oružje i njihovu popravku (odnosno, potrebno je obučiti i timove za popravku). Nije ostalo toliko sovjetskog naoružanja među članicama NATO-a iz istočne Evrope.
• Konačno, čak i ono zapadno oružje koje ne zahteva dugoročan razvoj (na primer, protivtenkovske rakete, savremeni bacači granata i prenosivi PVO sistemi) NATO ne može isporučiti ni u kakvim količinama. Pošto se dug i intenzivan rat u Evropi (i drugde) smatrao malo verovatnim nakon raspada SSSR-a, Sjedinjene Države i saveznici su smanjili zalihe i proizvodnju oružja. Rat u Ukrajini već ubrzano sagoreva zalihe istih protivtenkovskih sistema Javelin: SAD su Kijevu već poslale trećinu svog arsenala takvih sistema. Sjedinjene Države ne mogu brzo da obnove proizvodnju oružja velikih razmera : za to nema kvalifikovane radne snage i proizvodnih kapaciteta.

Da li to znači da će Ukrajina izgubiti bitku za Donbas?

Uopšte nije očigledno da će ruska armija uspeti čak ni koncentrisanjem svojih snaga u pogodnijem operativnom pravcu za ofanzivu. Sve zavisi od stanja ruskih oružanih snaga sada – posle niza neuspeha u početnoj fazi rata.

Kremlj i ruski generalštab nemaju vremena da isprave sve greške učinjene u pripremi invazije. Rusija sada ima još manje resursa za vođenje dugotrajnog rata nego Ukrajina, koju podržava NATO. Ruskoj vojsci je još teže nego Zapadu da promptno zameni opremu izgubljenu u ratu, posebno savremeno naoružanje.

Ali glavni problem je mogući nedostatak ljudstva: ruska vojska je pretrpela značajne gubitke, dok zemlja nastavlja da živi u mirnodopskim uslovima: nije izvršena velika mobilizacija rezervista, sada je nemoguće naglo povećati veličinu vojska (posebno kvalifikovano osoblje). Nije sigurno da je čak i ograničena mobilizacija generalno politički prihvatljiva za Kremlj. To znači da ima jednu prolaznu kampanju za postizanje političkih ciljeva rata, inače se sve može pretvoriti u stanje dugotrajnog rata, za koji zemlja nije spremna.

Ruska komanda treba da postigne brzo opkoljavanje i naknadno uništenje velike ukrajinske grupe (do trećine celokupne regularne armije) u Donbasu. Istovremeno, ova grupacija nastavlja da jača uz pomoć ukrajinskih trupa oslobođenih kod Kijeva, Černihiva i Suma. Zauzvrat, ruska vojska i dalje ima taktičkih problema; nema jasnu prednost u dobijanju informacija o situaciji na bojnom polju (uključujući i zbog pomoći Kijevu od tehničkih obaveštajnih službi NATO-a).

Stoga ruska armija u svom sadašnjem stanju možda neće moći da se nosi sa tako masivnim zadatkom – iako ukrajinske snage nisu dobile oružje sa Zapada koje će im omogućiti da sprovode kontraofanzive velikih razmera. 

* radni prevod i bold FBD