Antiratni aktivizam u Rusiji 

MIKE LUDWIG autor je ovog izveštaja o antiratnom aktivizmu u Rusiji. 
Njegov tekst pod originalnim naslovom
''Ruski narod nije isto što i ruski režim, podsećaju nas aktivisti''
portal ngo TRUTHOUT objavio 12. marta 2022. 

     Mike Ludwig

Više od dve decenije nakon što je Bušova administracija počela širom države da se obračunava sa amričkim pokretima koji nisu podržavali invaziju Iraka, antiratni aktivisti u Rusiji prolaze kroz brutalan nalet represije dok režim predsednika Vladimira Putina vodi ekstremno smrtonosan u Ukrajini.

Ovo je ključni trenutak za antiratni pokret u Rusiji. Neki aktivisti beže iz zemlje kako bi izbegli krivično gonjenje i agituju protiv rata pod međunarodnom zaštitom, prema jednom ruskom aktivisti koji mora ostati anoniman usled straha od hapšenja. Ima takođe “mnoštvo primera” kako drugi koji ostaju u Rusiji smišljaju kreativne načine pružanja otpora uprkos pretnji hapšenjem.

“Pored toga, mnogima ne smeta da ih uhapse,” rekao je aktivista na šifrovanom chatu ove nedelje. Mnogi antiratni organizatori u Rusiji su naglasili da imaju jaku potrebu da se izlože riziku u trenutku dok Ukrajinci trpe tolike patnje od strane ruske države.

Ipak, grupe za ljudska prava tvrde da su glavni organizatori suočeni sa ozbiljnim krivičnim gonjenjem, dok je više demonstranata prijavilo povrede nakon hapšenja i zadržavanja. Snimci kako policajci koriste palice protiv demonstranata i primenjuju “prekomernu silu” pojavili su se nakon nedavnih antiratnih protesta u Rusiji, izveštava Human Rights Watch. Više od 14.000 ljudi bilo je uhapšeno ili im je određeno zadržavanje zbog učešća na antiratnim protestima nakon 24. februara.

U međuvremenu Aleksej Navalni, vođa ruske opozicije kojeg je utamničio Putinov režim, navodno je pozvao na masovne antiratne proteste širom rusije ove nedelje koji bi mogli da privuku više hiljada ljudi na ulice.

Human Rights Watch izveštava da je samo 6. marta 5.000 ljudi zadržano tokom akcija u 69 gradova, dok je nekoliko žena navodno bilo podvrgnuto nasilnom ispitivanju od strane policije u moskovskoj policijskoj stanici Bratejevo koje se prema normama međunarodnog prava može smatrati torturom. Dve aktivistkinje, 22-išnja Martina Morozova I 26-išnja Aleksandra Klauzhskikh, diskretno su snimale svoje saslušanje I prosledili su audio zapis nezavisnim novinskim kućama.

Pitanje da li će ruski antiratni pokret postati ozbiljan politički izazov za Putina – ili će biti ugušen od strane policije i propagande koju plasiraju državni mediji – moglo bi da dobije odgovor narednih nedelja dok ruske snage nastavljaju sa vazdušnim napadima na civilne oblasti I stavljaju pod opsadu ključne gradove po Ukrajini. Pregovori koji za cilj imaju okončavanje konflikta ne napreduju, i dok obični Rusi pate pod ekonomskim sankcijama I dok se pali vojnici vraćaju kući u džakovima istina polako izlazi na videlo uprkos naporima vlade da kontroliše medije i društvene mreže.

Antiratni aktivisti iz SAD u intervjuima kažu da više ne razgovaraju o ratu sa svojim prijateljima i pandanima iz Rusije preko telefona. Novi ruski zakon propisuje maksimalne kazne od 15 godina zatvora za izjave kojima se “diskredituje” vojska ili protivrečenje zvaničnom narativu da ruska misija u Ukrajini, koju Kremlj i državni mediji često opisuju kao “specijalnu vojnu operaciju” pre nego kao “invaziju” ili “rat”.

Aktivisti su zabrinuti da će anti-razdor zakon biti primenjivan retroaktivno, što bi omogućilo vlastima da targetiraju aktiviste zbog izjava i online komentara koje su napisali pre početka obračuavanja sa njima i da će čak tražiti izručivanje aktivista koji su pobegli iz zemlje.

Žene Transformišu Naše Nuklearno Nasleđe, anti-ratna i anti-nuklearna grupa koja okuplja ruske i američke žene, nedavno je objavila peticiju kojom poziva na hitan prekid vatre. Za razliku od prethodnih apela, grupa je zadržala potpise svojih članova iz Rusije usled straha od hapšenja, tvrdi Ann Wright, poznata antiratna aktivistkinja koja je otišla iz američke vojske 2003. u znak protesta zbog invazije Iraka.

“Ima par njih koji I dalje govore za međunarodne medije … ali to je za njih veoma, veoma opasno,” kaže Wright u intervjuu.

U nedavnoj međunarodnoj anketi koju je sproveo LexisNexis, manje od polovine Rusa je podržavalo rat ali je samo 27 posto njih bilo protiv njega. Drugih 26 posto nije imalo stav o tome, što možda odražava akcije Kremlja protiv disonantnih glasova i nezavisnih medija, usled čega su mnogi Rusi ostavilo samo pristup državnom narativu na vestima.

Mlađi Rusi, sa boljim razumevanjem tehnologija, koriste Virtuelne Privatne Mreže ili VPN-ove koji šifruju online podatke internet pretragu zbog privatnosti kako bi zaobišli državnu cenzuru društvenih mreža kao što su Twitter i Facebook i imaju pristup međunarodnim vestima o ratu. Međutim, sve veće sankcije koje nameću SAD čine VPN-ove teškim ili nemogućim za korišćenje. Aktivisti kažu da su većina studenata I mladih u većim gradovima poput Moskve i Sankt Peterburga protiv rata, dok starije generaciju upijaju obmanjujuće narative Kremlja sa državne televizije.

“Ruski narod će mnogo propatiti u smislu silnih sankcija protiv njih,” Wright kaže. “Ljudi su izolovani; niko im ne daje vize za napuštanje zemlje.”

Paula Garb, dugogodišnja aktivistkinja koja je živela 20 godina u Sovjetskom Savezu i radila kao mirotvorac tokom sukoba u Gruziji i drugim oblastima post-Sovjetskog bloka, kaže da se seća života u “informacionom mehuru” koji je napravila državna televizija kada je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Avganistan 1979. Međutim, represija nad aktivistima i nezavisnim medijima sada se čini oštrijom i više liči na Sovjetski Savez pod autoritarnom vlašću Josifa Staljina nakon Drugog svetskog rata, kaže Garb.

“Čini se da postoji možda 50 ili 60 posto cele zemlje koji možda nije sretan zbog konflikta, ali da prosto prihvataju narativ ruske vlade,” kaže Garb u intervjuu. “Hiljade ljudi je voljno da budu aktivisti, ali to možda nije dovoljno – za sada.”

Garb i Wright govore kako su posmatrači širom sveta bili zatečeni Putinovim brutalnim napadom na Ukrajinu. Mnogi su pretpostavljali da će ruske trupe braniti dve otcepljene pro-ruske provincije u Donbas regiji, ali je sveobuhvatni napor da se svrgne ukrajinska vlada koji je za sada odneo na hiljade života činio se tek kao malo verovatna mogućnost pre samo par nedelja. Antiratni organizatori bili su prinuđeni da reaguju brzo kako je ruska vojna akcija prerastala u totalnu invaziju, usled koje je više od 2,5 miliona civila pobeglo iz zemlje.

“Rusi nam kažu ‘nemojte nas mrzeti zbog onoga što čine naše vođe’,” rekla je Wright, koja je posetila tu zemlju dva puta u poslednjih pet godina. “U Americi smo se nadali da svet neće mrzeti građane Amerike zbog onoga što su obe Bušove administracije uradile u Iraku.”

Međutim, Wright je rekla da je američki antiratni pokret takođe skrajnut u medijima dok su SAD išle u rat sa Irakom i Avganistanom u vreme predsednika Džordža Buša mlađeg i hiljade aktivista je bilo hapšeno od strane policije tokom nekoliko godina.

“Nije kao da je naša vlada bila zadovoljna zbog postojanja anti-ratnog sentimenta,” kaže Wright.

Aktivisti kažu da ne smemo da povlačimo apsolutne paralele između konflikata u Ukrajini i ratova koje je SAD vodila na Bliskom Istoku, ili mnogim drugim konfliktima širom sveta koje vojno potpomaže SAD, kao što su okupacija Palestine i građanski rat u Jemenu. Međutim, kao i mnogi od ovih konflikata, budućnost rata u Ukrajini ostaje nepredvidiva.

Putin nije postigao brzu pobedu koju je možda zamišljao, konflikt u Ukrajini već je humanitarna katastrofa koja preti da postane živo blato koje bi moglo da traje mesecima, ako ne i godinama.

Wright kaže da mnoge međunarodne antiratne koalicije nastavljaju da organizuju i pomažu ruske aktiviste, ali im je i dalje neophodna sva podrška – i medijska pažnja izvan Rusije – koju mogu da dobiju.

“Moramo da nastavimo da tragamo za onima koji su dovoljno hrabri da progovore,” Wight kaže. “Oni će biti heroji nakon što se sve ovo završi, ako ostanu živi.”

* Mike Ludwig je reporter u Truthoutu -  Živi  u New Orleansu. On je takođe pisac i voditelj  “ Climate Front Lines ”, podcasta o ljudima, mestima i ekosistemima na prvim linijama klimatske krize. Ima nalog na na Twitteru pod imenom: @ludwig_mike .