Natalija Ždanova : Dmitrije, da na samom početku ocrtate sliku onoga što se sada dešava. Šta možete reći o tome šta trenutno doživljavamo sa ekonomske tačke gledišta i šta nas čeka?

Dmitrij Prokofjev: Rusija je zapravo jedna od najglobalizovanijih zemalja. Ona je zaista, u svakom smislu, deo globalne ekonomije. A sada se ove ekonomske veze ubrzano kidaju. Uprkos činjenici da Rusija verovatno ima najbolji FinTech na svetu. Apsolutno neverovatne finansijske tehnologije, napredne banke, koje su donedavno omogućavale praktično obavljanje svih vrsta transfera. Zavisni smo od uvoza, jer je konkurencija između ruske i uvozne robe primorala ruske proizvođače da proizvode robu prilično pristojnog kvaliteta. Navikli smo na određeni nivo udobnosti. Ključna stvar: Rusija je siromašna zemlja. Bogata je resursima, ima neverovatno bogato rukovodstvo, ali stanovništvo nije. Nismo bogati ljudi, ali je bilo udobno živeti u velikim gradovima. Bilo je, jer sada se ovaj komfor, kako kažu, završava.

Pavel Kanigin : Bez kojih dobara, na primer, od onoga što je neophodno, na šta je Rusija navikla?

Dmitrij Prokofjev : Neće više biti ajfona.

Pavel Kanigin : Hoće li biti Samsung-a?

Dmitrij Prokofjev: Ali nije činjenica. Ne znamo da li će biti Samsung telefona, možda će biti kineskih pametnih telefona, a ne znamo koliko će koštati. Jer kada imate ajfone na tržištu, postoje Samsungovi, postoje Huavei, postoje neki drugi novi brendovi - oni se takmiče jedni sa drugima. Ali u ovoj situaciji, ne znamo šta će Kinezi reći ako su sami na tržištu, mogu da postave cene koje će biti skuplje od ajfona. A mi tu ne možemo ništa. Ovo su sve vrste pretplata na usluge. Industrija zabave će, naravno, veoma propasti. Jer okosnicu ruske privrede, da budemo iskreni, naravno, čine devizni prihodi – devizni prihodi od nafte i gasa. I sada su veliki problemi sa ovom deviznom zaradom. Dakle, sada postoje tako stroga ograničenja u spoljnoj trgovini. A sada moramo da odlučimo u ručnom režimu.

Natalija Ždanova : Dmitrij, ali generalno, ne zvuči previše zastrašujuće. Nekako je moguće živeti bez zabave i bez ajfona. Da li je reč o nekim ozbiljnijim posledicama u bliskoj budućnosti: praznim rafovima, osiromašenju stanovništva, jer će ljudi zbog hiperinflacije jednostavno drastično smanjiti prihode?

Dmitrij Prokofjev: Oskudica je nešto što naši šefovi ne vole ili ne žele. Dugo su činili sve da u svakom slučaju spreče nestašicu na policama. Odlično se sećaju 80-ih i ništa nije toliko nerviralo sovjetske ljude kao prazne tezge. Jer sam radio, ali ništa. Ljudi su se bryo navikli ba činjenicu da u prodavnicama ima svegfa, a nadležni su uvek mogli da kažu ako čovek dođe i požali se da nema para: sam si kriv, slušaj, treba više da radiš - nađi dobar posao, počni mali biznis. Napravili smo tako da imate robu. U Sovjetskom Savezu, čovek je ulazio u praznu prodavnicu, shvatao je da je to državna prodavnica – da je to državni sistem koji ne funkcioniše. Ali sad će čovek pomisliti - zašto nema ničega u prodavnici? Pa radim, radim svašta, glasam, podržavam, i šta se odjednom desilo, da nemam ništa u prodavnicama? Stoga vlasti zaista ne žele da dozvole ovu situaciju. Što da ne? Svega će biti, samo će bioti skupo.

Pavel Kanigin : Dmitrije, kakva će biti situacija sa potrošačkim kreditima? Hoće li biti raspoloživog novca u bankama?

Dmitrij Prokofjev : Sada Centralna banka stavlja privredu u pauzu. U ovoj situaciji - potpuno logična odluka, apsolutno razumljiva. Jer kad ne znaš šta da radiš, bolje je ne raditi ništa. Oštar porast kamatne stope je signal „da zaustavimo sve“ kako ne bismo povlačili novac iz banaka, već ih, naprotiv, nosili tamo - banke su spremne da plate 20% godišnje. Ali to znači da bankari veruju da inflacija definitivno neće biti manja od 20%. To je signal koji nam šalju. Potrošački krediti su već ispod 30%. Kasno je za uzimanje kredita.

Pavel Kanigin : Dmitrije, savetovao si me pre neki dan da trošim novac sa kreditne kartice, jer će inflacija i dalje biti veća od kamatne stope na kredit na kreditnoj kartici. Možete li malo više da elaborirate ovu logiku. Ova preporuka može biti korisna mnogima u našoj zemlji.

Dmitrij Prokofjev : Zavisi od kamatne stope vaše kreditne kartice. Ako do 20%, onda naravno. To će biti ispod inflacije.

Pavel Kanigin : Znači, preporuka je da se kupuje sada, dok roba nije poskupela? Da li sam dobro razumeo?

Dmitrij Prokofjev : Kupujte ono što vam je zaista potrebno, bez čega ne možete, ali je kasno za kupovinu opreme.

Natalija Ždanova : Da, u vreme krize ljudi obično trče i kupuju opremu, automobile, a neko ulaže u nekretnine. Da li je neki od ovih alata i danas relevantan?

Dmitrij Prokofjev: Niko ne zna kako će se ponašati nekretnine. To u principu niko ne može da predvidi, jer ako se balon nekretnina, koji je naduvan zahvaljujući povlašćenim hipotekama, sada izduva na tržištu, onda je veliko pitanje kako će se ponašati banke, koje su zapravo vlasnici ovih stanova. Zato što su ovi stanovi pod hipotekom banke. Kao što je čovek uradio – mislio je, imam mesečnu uplatu – da, mogu li da ga koristim– mogu. Čovek je rezonovao otprilike ovako: umesto da iznajmim stan za 30-40 hiljada rubalja, radije bih platio 50-70 hiljada, ali ovo će biti moj stan, koji ću kasnije koristiti. Ali sada sedi i misli – podigao sam ovaj kredit. Sada plaćam 50 hiljada rubalja rate hipoteke. Ali, da li ću imati dovoljno novca nakon što sada platim hranu, odeću, neke stvari, po novim cenama,

Natalija Ždanova : Vi sada govorite o hipoteci, ali generalno, ako osoba ima neku ušteđevinu i razmišlja kako da je uštedi uz maksimalnu korist za sebe, da li ima smisla ulagati ovaj novac u kupovinu, na primer, auto ili stan?

Dmitrij Prokofjev : Prekasno je za kupovinu automobila. Jer u bliskoj budućnosti ovde neće biti stranih automobila - biće ruskih automobila, koji su već poskupeli. Možda kineskih automobilia – ali nije jasno po kojim cenama. Sada će sve poskupeti - samo to treba da prihvatite.

Pavel Kanigin : Dmitrije, sada govorimo o već katastrofalnom scenariju koji se dešava, ali u isto vreme razumemo da sankcije još nisu ograničavajuće. Paket koji je trenutno na snazi je, po mom mišljenju, treći. Danas su se pojavile informacije da će biti i četvrti paket sankcija, a možda će obuhvatiti još više banaka, još više organizacija. Kako zamišljate, ako postoji i četvrti udarac, kako bi to moglo da izgleda i do čega on može dovesti. Ili to više nije važno?

Dmitrij Prokofjev: Ako celu ovu priču svedemo na sankcije i uzvratne mere koje se preduzimaju, onda se one potpuno uklapaju u priču koja se u zamenu za proizvode uslovno zove nafta. Napominjem da ne postoje sankcije koje bi sprečile Rusiju da izvozi sirovine – ali ih nema. Odnosno, gas se i dalje pumpa vrtoglavom brzinom, Rusija i dalje insistira na Severnom toku 2, nafta čeka da dođu tankeri i da se utovare. Vidite, razlika je u tome što su se prethodne sankcije, meke i pahuljaste, koje su mnoge odvele na stranputicu, doticale ljudi koji mogu i lako da ih zaobiđu. Ako neko nije pušten u Evropu, nećemo ih prozivati, nema veze, to su bili ljudi takvog ranga da bi, da su hteli, izvinite, mogli parče ove Evrope obiđu svojim superdžetovima. I organizovanje je, isto tako, dobro, to jest, da, naravno, ne baš kao u Evropa, da bi se nivo potrošnje bi se mogao održati. Ali ovde je problem – moguće je održati super nivo potrošnje za jednu osobu, za sto ili za hiljadu ljudi - moguće je. I siguran sam da ti ljudi, pod bilo kakvim sankcijama, neće živeti ništa gore nego sada. Pa, oduvek je bilo tako. Ali za sve ostale više neće biti moguće održati nivo kakav je bio. Suština paketa sankcija je da će one morati ozbiljno da zakače naše potrošačko tržište i dobrobit ljudi. Ovo je prva takva priča.

Natalija Ždanova : Rus je u proseku sebi mogao da priušti put u Tursku jednom godišnje (oni koji imaju pasoše, a nema mnogo takvih ljudi, kako se ispostavilo, samo manje od 30% Rusa), ali ipak, šta god - osoba uslovno srednje klase mogla je da sebi priušti putovanje u inostranstvo na odmor, mogla je da priušti automobil, nabavku neke vrste opreme. Nije razmišljajla o hrani, o trošenju na namirnice.

Dmitrij Prokofjev : Pogledajte sledeću priču, pročitao sam prilično kanibalističku priču po mom mišljenju. Gradaciju koju je napravio čovek. On je rekao da će oni koji kupuju u Globus Gourmetu biti malo pogođeni, dok će oni koji kupuju u Azbuki i oni koji kupuju u Perekrestoku biće veoma pogođeni. Manje je onih koji su u Piaterochki i Magnitu. A oni koji uopšte ni dosad nisu mogli da odu u prodavnicu neće biti pogođeni. Takvih je 10%.

Pavel Kanigin : A sada se mnogo priča da će Kina spasiti Rusiju - spasiće je ekonomski. Da li je to Istinito?

Dmitrij Prokofjev: Prvo, Kina još uvek nije ključni partner. Ključni partner za Rusiju je Zapadna Evropa. Kina je važan partner, ali ne i ključni. I sada se Kina našla u situaciji – zamislite da ste došli u gastronomski prostor, gde ima mnogo, mnogo prodavnica, tezgi, kafića. I odjednom se desilo da su sve ove radnje zatvorene. Ne žele ništa da vam prodaju. I odjednom postoji samo jedna prodavnica. Gde morate da kupujete. A sada je u takvoj situaciji Kina, koja će reći, pa, naravno, pomoći ću. Recimo. Ali zašto bih vam pomogao pod vašim uslovima, kao dok sam morao da se takmičim. To jest, potpuno zavisite od jednog prodavca. Ne kažem da to može biti samo Kina, možda će i Indija hteti, a možda i ne, ne znamo. Odnosno, umesto onih prodavaca koje smo uvek imali, možda doći će novi, ali možda i neće. I u svakom slučaju zavisićemo od njih.

Pavel Kanigin : Sada se mnogo priča o tome da Rusija očigledno nije u stanju da brzo izvede ovu „specijalnu vojnu operaciju“, kako smo primorani da kažemo, sve to koči, a priča se da bi moglo da se proglasi i vanredno stanje. Ako u Rusiji bude vanredno stanje, da li će biti uvedena veoma ozbiljna ograničenja privredne aktivnosti, i kretanja?

Dmitrij Prokofjev : Naravno, biće ograničenja. Biće to sasvim drugačija privredna delatnost. Ali vidite, sada je vlast, bar, sva retorika vlasti, usmerena na to da nekako pokrenemo posao, da se oslobodimo poreza, da ne sprovodimo zakazane inspekcije. Sva ova retorika se čuje zvuči, ali se ni na koji način ne kombinuje sa vanrednim stanjem.

Pavel Kanigin : Dakle, ispada da vlada na neki način pokušava da ponovo pokrene ekonomiju?

Dmitrij Prokofjev: Vlada radi ono što mora u ovoj situaciji i nema drugih alata. Pre nego što slika bude jasna, koje količine resursa su generalno na raspolaganju. Jer sada je takva situacija – niko ne zna kolika će devizna zarada biti dostupna u privredi. A na kraju, vlasnici devizne štednje mogu jednostavno da kažu: da, nećemo ništa, imamo određenu količinu dolara, tiho ćemo ih prodavati, zamenićemo ih za krompir. I neće, na primer, razvijati bilo kakav biznis – i ta se opcija takođe može desiti – da se ljudi tako ponašaju. Vidite, možete narediti da uzmete lopatu i kopate rovove. Možete narediti da se dođe i do mašine, ali će biti gore. Čovek koji je za mašinom a pod batinom – ne znamo šta će. Ali je apsolutno nemoguće leteti u svemir ispod batine.

Natalija Ždanova : Dmitrije, koje alate sada ima vlada da podrži stanovništvo i poslovanje? I koliko ovih sredstava, koliko će trajati?

Dmitrij Prokofjev: Da ima resursa, već bismo ih videli. Za sada nema ničeg osim izjava. U ovom trenutku ne znamo šta će biti sutra. A vlast ne može da kaže, jer vlast ne zna, da govori prave reči, ali još ne može da izjave potkrepi nikakvim pravim akcijama, odnosno raspodelom novca. Jedina stvar koja je rečena jeste da će akcije ruskih preduzeća koje su pojeftinile biti otkupljene. Ne sumnjam u to. To je ono što sada sledi - ozbiljna preraspodela imovine. Akcije su naglo pale. Sada će se naći neki preduzimljivi mladi ljudi, ili ne baš mladi ljudi koji su pogledali berze - iz nekog razloga su valjaonice čelika pojeftinile - i koji će pomisliti i da li da kupim akcionarski paket?

Natalija Ždanova : Dmitrije, zar ne mislite da je sada u toku obrnuti proces, da se neće pojaviti ovi preduzimljivi momci, kako ste ih vi nazvali, već da će taj preduzimljivi momak biti u stvari sama država?

Dmitrij Prokofjev : Država je veštačka konstrukcija, država je skup reči. Odnosno, moć određenih ljudi na određenim pozicijama, sa specifičnim ovlašćenjima. Evo kako je Staljinov narodni komesar Lazar Mojsejevič Kaganovič rekao: svaka nezgoda ima prezime, ime i patronim (ime roditelja). Svaka državna odluka ima prezime, ime i patronim. Svaki nalog ima prezime, ime i pagtronim. Svaka kupovina ima prezime, ime i patronim. I upoznajemo te ljude.

Natalija Ždanova : Da li će zaista početi proces nacionalizacije?

Dmitrij Prokofjev : Šta znači nacionalizacija? To samo znači da će, opet, umesto uslovnog oligarha Ivana Ivanoviča Ivanova, novčanim tokom preduzeća upravljati direktor Ivan Ivanovič Ivanov, koji je do juče bio oligarh. Kako oni odluče, oni koji odlučuju, tako će i biti – ova pitanja se sada ne rešavaju na tržištu.

Natalija Ždanova : Možda neki praktičniji savet o trenutnoj specifičnoj situaciji, jer poslednjih dana vidimo redove na bankomatima, gde ljudi podižu gotovinu, ljudi pokušavaju da smisle nešto sa valutom, pokušavaju da kupe nešto. Šta sada ima smisla činiti, ako se emocije zaista ostave po strani, šta bi bilo ispravno u ovoj situaciji?

Dmitrij Prokofjev : Odmah dohvatite telefonski imenik, zovite sve svoje prijatelje, pitajte da li vam mogu dati nekakav posao ili vam nekako pomoći, i da li vi možete njima da pomognete. Kako mi u nečemu možete pomoći, tako i ja mogu pomoći vama. To je jedina opcija. Jer biće velikih naprezanja u poslu i socijalne i horizontalne veze mogu da nas spasu Trebalo bi da se sastajemo koliko god je to moguće, da se dogavaramo o zajedničkim kupovinama. To je ono što sada možete, a saznaćete mnogo zanimljivih stvari o svojim poznanicima. To je prvi savet. A kupujte ono što će se poslednje uvoziti.

Pavel Kanigin : Dmitrije, ipak želim na kraju da pitam, ako pretpostavimo da će se ovi talasi sankcija završiti ovde, koliko brzo možemo da se vratimo nekom prividu normalnog života koji smo imali pre 24. februara?

Dmitrij Prokofjev : Po dobrom scenariju, oporavak će trajati mesecima. Po srednje lošem. prosečnom scenariju, račun će trajati godinama. A po lošem scenariju, ovo bi moglo da traje decenijama, dvadesetak godina.

Natalija Ždanova : Sada se poredi situacija i kažu da će biti nešto slično kao iz 90-ih, kada su svi ljudi osiromašili – bonovi i prazne police.

Dmitrij Prokofjev : Ne, to će sada biti druga priča, jer su se devedesetih otvorile granice i Rusija je rasla kao deo sveta. Svet je rastao i Rusija je rasla. I Rusija je mnogo zaradila na otvorenosti svojih granica. Ovo će biti drugačija priča.

Natalija Ždanova : Hoće li biti gore nego 90-ih?

Dmitrij Prokofjev : Biće drugačije. Drugačije. Verujmo u najbolji scenario, da će sve biti u redu.

*radni prevod