NATO odgovorio Rusiji 

Dan pre dogovorenog roka Rusija je dobila nedvosmislene odgovore NATO-a na zahteve koje mu je isporučila, ali i predloge za deskalaciju situacije.
Ovde prenosimo transkrip, kako je o tome govorio JENS STOLTENBERG generalni sekretar NATO 26. januara 2022. koji je objavljen na portalu Saveta  

Suočavamo se sa kritičnim trenutkom za evroatlantsku bezbednost.
Nastavlja se jačanje ruske vojske u Ukrajini i oko nje, s više od 100.000 vojnika na položajima, a još ih je na putu, uključujući značajna raspoređivanja u Belorusiji.

Još jednom pozivamo Rusiju da odmah deeskalira situaciju.

NATO čvrsto veruje da se tenzije i nesuglasice moraju rešavati dijalogom i diplomatijom.
Ne silom ili pretnjom silom.

Dakle, danas je NATO preneo naše pisane predloge Rusiji.
To smo radili paralelno sa Sjedinjenim državama.

Dozvolite mi da ocrtam tri glavne oblasti u kojima vidimo prostor za napredak.

Prvo, odnosi NATO-a i Rusije.

Rusija je prekinula diplomatske odnose sa NATO-om, što otežava naš dijalog.
Dakle, trebalo bi da ponovo uspostavimo svoje kancelarije u Moskvi i Briselu.
Također bismo trebalo da u potpunosti iskoristimo naše postojeće komunikacijske kanale između vojske i vojske, kako bismo promovisali transparentnost i smanjili rizike, te takođe razmotriti uspostavljanje civilne telefonske linije za hitne slučajeve.

Drugo, evropska bezbednost, uključujući situaciju ui oko Ukrajine.

Spremni smo da saslušamo zabrinutost Rusije i upustimo se u pravi razgovor o tome kako podržati i ojačati temeljne principe evropske bezbednosti koje smo svi potpisali, počevši od Završnog akta iz Helsinkija.
Ovo uključuje pravo svake nacije da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane.
Rusija bi se trebala suzdržati od držanja sile prinude, agresivne retorike i zlonamernih aktivnosti usmerenih protiv saveznika i drugih nacija.
Rusija takođe treba da povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije, gde su raspoređene bez saglasnosti ovih zemalja, a sve strane treba da se konstruktivno angažuju u naporima za rešavanje sukoba, uključujući i Normandijski format.

Treće, smanjenje rizika, transparentnost i kontrola naoružanja. 

Istorija je pokazala da angažman na ovim pitanjima može pružiti pravu bezbednost za sve.
Dakle, potrebne su nam praktične mere koje će napraviti stvarnu razliku.
Kao prvi korak, predlažemo zajedničke brifinge o vežbama i nuklearnoj politici u Savetu NATO-Rusija.

Takođe, trebalo bi  modernizovati Bečki dokument o vojnoj transparentnosti i raditi na smanjenju svemirskih i sajber pretnji.

Trebalo bi da se konsultujemo o načinima za sprečavanje incidenata u vazduhu i na moru, i ponovo se posvetimo potpunom poštovanju međunarodnih obaveza u pogledu hemijskog i biološkog oružja.

Konačno, moramo imati ozbiljan razgovor o kontroli naoružanja.
Uključujući nuklearno oružje i kopnene rakete srednjeg i kraćeg dometa.

Ove oblasti predstavljaju dnevni red za smislen dijalog i pozvao sam saveznike i Rusiju na niz sastanaka kako bi se detaljnije pozabavili svim ovim pitanjima u Savetu NATO-Rusija.

Saveznici su spremni da se sastanu što je pre moguće.

U svim našim naporima nastavljamo da blisko sarađujemo sa Ukrajinom, kao i sa drugim NATO partnerima, uključujući Finsku, Švedsku, Gruziju i, naravno, Evropsku uniju.

NATO je odbrambeni savez i mi ne tražimo konfrontaciju.

Ali mi ne možemo i nećemo praviti kompromise na principima na kojima počivaju bezbednost  našeg Saveta i bezbednost u Evropi i Severnoj Americi.

Ostajemo u potpunosti posvećeni našem osnivačkom ugovoru i našem obećanju o kolektivnoj odbrani sadržanom u članu 5.
Preduzećemo sve potrebne mere da odbranimo i zaštitimo sve saveznike.

*radni prevod FBD