BLOG  Pravni ugao                                                                                                                                                             

26.12.2021.

Piše advokat LUKA JOVANOVIĆ
direktor programa FBD

            ADVOKATI U OBUSTAVI        

Ranije smo ovde pisali o pojedinim razlozima zbog kojih je Advokatska komora Beograda (a od juče i Šapca) ušla u obustavu rada. Primedbe koje se odnose na Nacrt izmena Zakona o parničnom postupku (ZPP) kao i na “dopunu” pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda od 16. septembra 2021. bile su ključni razlozi za proteste advokata koji traju više od pola godine. 

Međutim, ono o čemu se u ovom trenutku ne govori, a moralo bi, jeste kako smo došli u situaciju u kojoj područne advokatske komore samoinicijativno ulaze u obustavu rada mimo Advokatske komore Srbije?!
Zbog čega je ova šizma značajna kako za ostvarivanje ciljeva obustave tako i za samu advokaturu?
Kako ona može da se odrazi na budućnost advokatskih komora kao profesionalnih organizacija?

Odnosi između centralne i područnih komora često su bili prožeti nesuglasicama oko pojedinih pitanja od značaja za funkcionisanje advokature u Srbiji. Međutim, tek su protesti zbog nacrta izmena ZPP-a i stava VKS demonstrirali svu dubinu jaza između njih, kao i druge značajne koncepcijske razlike u načinu pristupa problemu koje ti akti predstavljaju.

Taj jaz se 6. novembra 2021.  pretvorio u naizgled nepremostiv bezdan. Istorijska odluka Skupštine Advokatske komore Srbije (o kojoj smo ovde takođe pisali) da prvi put u istoriji srpske advokature ignoriše preporuku Konferencije advokata Srbije, kojom se tražilo proglašavanje obustave rada advokata u celoj zemlji, učvrstila je pojedine komore u sastavu AKS u uverenju da Advokatska komora Srbije i njeno novoizabrano rukovodstvo nisu ni voljni ni sposobni da štite profesionalne interese komora koje su u njoj predstavljene.

Šta ovo u praksi znači za ostvarivanje ciljeva obustve (ili možda pre obustava)?

Nakon što je na vanrednoj sednici Skupštine Advokatska komora Beograda proglasila obustavu rada, već sada je izvesno da će je u tome, kao najveću komoru u sastavu AKS, pratiti i druge područne komore koje su nezadovoljne događanjima od 6. novembra. Posle Šapca,  do Nove godine možda i Zaječar, a u prvoj polovini januara 2022. pitanje priključivanja beogradskoj obustavi moglo bi se postaviti i u Kragujevcu i Nišu.

To bi dovelo do novih neprijatnih pitanja za rukovodstvo Advokatske komore Srbije:

Ako se već više od polovine advokata iz cele Srbije nalazi u obustavi rada kojoj se AKS eksplicitno protivila ( i čije proglašavanje isto tako pokušava da osujeti u preostalim područnim komorama!) može se pitati da li ona u takvoj situaciji i dalje predstavlja srpsku advokaturu?

Da li država sa tim i takvim  rukovodstvom uopšte i može da pregovara o prekidu obustave? 

Ukoliko se stav rukovodstva AKS prema obustavi ne promeni, kako onda izbeći utisku da se po pitanju ove nove obustave i ispunjavanja njenih zahteva nedavno izabrano rukovodstvo AKS i Republika Srbija ne nalaze s iste strane pregovaračkog stola?

Sadašnja situacija je nesumnjivo rezultat dubokih podela u advokaturi. Koje su, opet, odraz isto toliko dubokih, ako ne i dubljih, podela u samom društvu. Ona odlično sažima sve probleme koji postoje u odnosima između centralne I područnih komora, koji su se godinama gomilali. Možda više od svega ova situacija predstavlja do sada najveće dovođenje u pitanje pokušaja da se strukovnim udruženjima koja broje više od 11.000 članova apsolutistički rukovodi s vrha, iz jednog centra.

Ostaje da se vidi da li će područne komore uspeti da se izbore za svoje ciljeve.

Međutim, možda najvažnija bitka koju advokati i komore u opticaju  upravo biju, a čiji je kraj jednako neizvestan, i nije izričito naveden u ciljevima obustave! Jer, u pitanju je borba za demokratizaciju odlučivanja u samoj AKS, ostvarivanje pune transparentnosti rada njenih organa i  da se u praksi  ostvariuje  princip odgovornosti predstavnika prema onima koje predstavljaju.

To je bitka koju, verujem, građani Srbije poučeni vlastitim životnim iskustvom i te kako dobro razumeju. A za čiji ishod bi, zbog važnih odluka koje im u 2022. tek predstoje, trebalo da budu najviše zainteresovani.

Ova priča je, u poslednjim satima 2021. godine, dobila neočekivani obrt.
Naime, Viši sud u Beogradu je, u postupku povodom tužbe kojom se traži poništavanje odluke Skupštine Advokatske komore Beograda o proglašavanju obustave rada, usvojio predlog privremene mere po kojem se predmetna odluka stavlja van snage do okončanja postupka pred sudom.
Kakvi će biti efekti ova odluka suda i kakve će posledica ona imati po advokaturu u Srbiji ostaje da se vidi u narednim danima.
1.1.2022.