Povodom sednice SB OUN na kojoj se raspravljalo o Rezoluciji za EUFOR i BiH britanski dnevnik THE GUARDIAN objavio je ovaj tekst koji je napisao njihov spoljnopolitički  urednik i komentator JULIAN BORGER.
Tekst je objavljen od originalnim naslovom: ''Bosna je u opasnosti od raspada, upozorava visoki međunarodni zvaničnik'' i s podnaslovom ''Ekskluzivno: visoki predstavnik kaže da pretnja srpskih separatista da će formirati vlastitu vojsku rizikuje povratak u konflikt''

Bosna, rizici i pretnje 

Borbena vozila EUFORa

 
       Julian Borger

Glavni predstavnik međunarodne zajednice u Bosni upozorava da je ta zemlja u visokoj opasnosti od cepanja, i da postoji „veoma stvarna“ mogućnost povratka u konflikt.

U izveštaju za UN u koji je Guardian imao uvid, Christian Schmidt, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu,tvrdi da ako srpski separatisti ostvare svoju pretnju i formiraju vlastitu vojsku, cepanjem nacionalnih oružanih snaga na dva dela, biće neophodno poslati nazad više međunarodnih mirovnih snaga kako bi se sprečilo iskliznuće u novi rat.

Međunarodne mirovne snage u Bosni trenutno čini rezidualne EU snage (EUFOR) koje broje ukupno 700 ljudi. NATO je sveden na formalno prisustvo sa štabom u Sarajevu. Njihovi jednogodišnji mandati čekaju na obnovu ove nedelje u Savetu bezbednosti UN, ali Rusija preti da će blokirati rezoluciju ako se ne nje ne ukloni svaki pomen visokog predstavnika, čime bi se potencijalno umanjio Schmidt-ov autoritet kao na nadzirača Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995.

U svom prvom izveštaju od kada je došao na funkciju u avgustu Schmidt, nekadašnji ministar u vladi Nemačke, upozorio je da se Bosna suočava sa „najvećom egzistencijalnom opasnošću u svom post-ratnom periodu“.

Vođa bosanskih Srba, Milorad Dodik, preti da će se povući iz državnih institucija, uključujući tu i vojske koja je izgrađena uz međunarodnu pomoć u poslednjih četvrt veka, i ponovo formirati srpske oružane snage. Četrnaestog oktobra Dodik je rekao da će primorati vojsku Bosne da se povuče iz Republike Srpske (srpskog dela Bosne) opkoljavanjem njenih baraka i da ako zapad pokuša vojno da interveniše ima „prijatelje“ koji su mu obećali podršku za srpsku stvar, pretpostavlja se da misli na Srbiju i Rusiju.

Policija bosanskih Srba izvela je „protiv-terorističke“ vežbe prošlog meseca na Jahorini, odakle su srpske snage granatirale Sarajevo tokom opsade grada od 1992. do 1995. godine.

„To je ravno secesiji bez da se ona proglasi,“ napisao je Schmidt u izveštaju koji je poslat Generalnom sekretaru UN Antonio Guterres-u u petak. U njemu kaže da Dodikove akcije „ne ugrožavaju samo mir i stabilnost zemlje i regiona, već bi – ako međunarodna zajednica ne bude reagovala – mogle dovesti i do urušavanja samog (Dejtonskog) sporazuma.“

Visoki predstavnik je rekao da je moguće da bi došlo i do sukoba između bošnjačkih nacionalnih policijskih snaga i policije bosanskih Srba. „Ukoliko bi se oružane snage BiH (Bosne i Hercegovine) pocepale na dve ili više armija, morala bi se ponovo izvršiti procena neophodnog nivoa međunarodnog prisustva,“ Schmidt upozorava.

„Odsustvo reakcije na trenutnu situaciju ugrozilo bi (Dejtonski sporazum), dok bi nestabilnost u BiH imala šire regionalne implikacije,“ rekao je. „Mogućnosti za dalje podele i konflikt su veoma stvarne.“

Schmidt-ova upozorenja su dostavljena Savetu bezbednosti UN koji priprema svoju godišnju rezoluciju za obnavljanje mandata mirovnih snaga EUFOR-a i štaba NATO-a, o kojoj bi trebalo da se glasa već u sredu. Moskva preti da će blokirati rezoluciju ako se iz nje ne ukloni svaki pomen visokog predstavnika.

Kremlj se protivo Schmidt-ovom imenovanje od strane Saveta za implementaciju mira, ad hoc međunarodnog tela postavljenog da implementira Dejtonski mirovni sporazum i odbija da prizna njegov autoritet.

„Sumnjam da Rusija zapravo želi da okrnji autoritet kancelarije visokog predstavnika time što će ga srpečiti da podnese svoj izveštaj savetu,“ rekao je diplomata upućen u razgovore.

Kurt Bassuener, suosnivač i viši saradnik pri Savetu za politiku demokratizacije, thinktank sa sedištem u Berlinu, rekao je: „Izgleda da su Amerikanci, Britanci i Francuzi efektivno pristali da stvarno smanje broj pominjanja visokog predstavnika koji je bio uobičajen, standardni jezik svih ranijih rezolucija.“ Dodaje: „I dok to formalno ne podriva autoritet visokog predstavnika, politički ga i te kako minira.

Čak i ako se obnovi mandat EUFOR-a, u EU nema želje da se šalju pojačanja malim mirovnim snagama koje su ostale u Bosni. Neke zemlje članice, naročito Mađarska, podržavaju Dodika.

„Mislim da je voljan da se kladi na mogućnost da, ma koliko to bilo malo verovatno, može da mu uspe da u osnovi ubrzano stvara nove činjenice na terenu i računa sa idejom da će konfuzija i odlaganje paralisati i Sarajevo i međunarodnu zajednicu i da na kraju neće biti značajnijih međunarodnih posledica,“ kaže Jasmin Mujanović, politikolog.

Zamenik asistenta državnog sekretara SAD Gabriel Escobar rekao je Kongresu prošle nedelje da SAD rade sa EU da „obezbede da bude posledica za bilo kakve ilegalne ili destabilizujuće akcije“ u Bosni. Ostaje nejasno, međutim, da li bi Bajdenova administracija podržala vraćanje NATO-a nazad u mirovne snage.

Alida Vračić, direktorka Bosanskog think-tanka Populari, rekla je da večita pogoršavajuća kriza omogućava rukovdstvu zemlje da zamaskira svoju nesposobnost da upravlja.

„Dodik je potpuno pobesneo, ali kolektivno političari se nadaju da će moći da poentiraju na ovoj krizi i očekuje se da će građani biti jedini gubitnici,“ kaže Vračić.

„Ova diskusija je korisna, budući da ona izbacuje iz koloseka svu smislenu diskusiju poput one o činjenici da se Sarajevo guši u smogu, da su (regionalne vlade) proneverile novac tokom Covid-19 krize, da je stopa smrtnosti u Sarajevu gora nego što je bila tokom rata, da polovina zemlje živi u siromaštvu, da smo sproveli tačno nula reformi i da se u parlamentu već mesecima ne raspravlja o novim zakonima.“