Sputnik o svedočenju Escobara

Sputnik o svedočenju Escobara

Ruski državni medij na teritoriji Srbije SPUTNIK istog dana, 28.10.2021. objavio je i izveštaj i u istom tekstu i kritike o saslušanju specijalnog predstavnika SAD za Z. Balkan Gabriela Escobara pred Komitetom za spoljnu politiku američkog kongresa, a koji je u beogradskoj redakciji napisala NATAŠA JOVANOVIĆ.
Originalni naslov teksta bio je ''Zapanjujuće priznanje Eskobara: Neko iz Republike Srpske razbija Dodikov plan po naređenju Vašingtona''

OBRAD KESIĆ lobista za Dodika u SAD oglasio se na ruskom mediju u Srbiji Odmah posle Escobarovog hearinga

Gabrijel Eskobar danas se pohvalio da je zahvaljujući njegovoj molbi upućenoj određenim političkim akterima u RS propala ideja Milorada Dodika da jedinstvenim nastupom odbrani Republiku Srpsku. To je potvrda da postoje političari koji i dalje sarađuju sa Stejt Departmentom, spremni da primaju naloge iz Vašingtona, kaže za Sputnjik Obrad Kesić.

U moru poznatih činjenica koje potvrđuju kurs američke spoljne politike, specijalni izaslanik predsednika SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, u obraćanju ispred Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa, ipak je obznanio i nešto o čemu se do sada moglo samo nagađati.

Obrad Kesić, analitičar iz Vašingtona, navodi da je na pitanja članova Komiteta o situaciji u Republici Srpskoj i Crnoj Gori Eskobar odgovorio da je ona pod kontrolom Vašingtona — u slučaju RS preko opozicije, a u slučaju Crne Gore preko Vlade direktno.

Više od iznetih činjenica zapanjuje spremnost gospodina Eskobara da to javno potvrdi, komentariše u razgovoru za Sputnjik Kesić.

^{Vlada Crne Gore čeka odobrenja Vašingtona}

„Iako je Eskobar izbegao da imenuje političke aktere sa kojima je komunicirao u RS, jasno da je reč o opoziciji. Takođe, on je pred Kongresom rekao i da se Vlada Crne Gore obavezala da svako ime koje treba da bude postavljeno na neku funkciju mora imati saglasnost Amerike. Znači, pre nego se završi postavljanje funkcionera od strane Vlade, imena se šalju u Vašington. Nažalost, on je svojom izjavom potvrdio da postoje takvi političari koji i dalje sarađuju sa Stejt departmentom.“

Kada je reč o predsedniku Aleksandru Vučiću i Srbiji, Eskobar je ponovio da SAD podržavaju „Otvoreni Balkan“ i da ne smatra da ova inicijativa isključuje tzv. Berlinski proces, te da obe mogu istovremeno da se implementiraju. Pitanje na koje nije hteo direktno da odgovori, kaže Kesić, a tiče se Srbije, jeste sudbina kancelarije američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj.

„Eskobar je rekao da Stejt department podržava i želi da DFC ima veću ulogu, ali nije hteo da se izjašnjava oko dešavanja iza scene, gde se vodi borba između Ministarstva finansija koje DFC smatra nepotrebnim i i Stejt departmenta koji u ovoj kancelariji u Beogradu vidi ključni alat za uticaj na odluke koje se donose na prostoru Zapadnog Balkana.“

^{Dodik prvi na listi kritika}

Iako je, po rečima Kesića, izbegao da odgovori na pitanje da li će se koristiti sankcije u kontekstu procesa rešavanja pitanja izbornog zakona u BiH, Eskobar nije krio nameru da će kurs SAD biti agresivan, iznoseći lično iskustvo koje ima sa sankcijama, pogotovo na Balkanu.

„On je rekao da sankcije uspešno menjaju ponašanje političara i pojedinačnih funkcionera i da su najefikasnije one usmerene protiv pojedinaca. Sve ovo govori da gospodin Eskobar i dalje ima majnset iz devedesetih godina i misli da će Amerika pod pretnjama sankcijama i dalje moći da utiče na značajne odluke koje moraju da se donose na Zapadnom Balkanu. Iz svega, jasno je da će ova administracija sve više koristiti sankcije, zbog čega je i imenovala novog koordinatora za sankcije u Stejt departmentu i da će, što se tiče Zapadnog Balkana, sankcije biti usmerene ka pojedinačnim političarima i političkim funkcionerima.“

Kao prvi kandidat nametnuo se Milorad Dodik koji je, po Kesićevom svedočenju, bio glavna meta kritike specijalnog izaslanika predsednika SAD za Zapadni Balkan.

„Na prvom mestu se našao Milorad Dodik, a takođe u kontekstu BiH i pitanja procesa vezanog za donošenje izbornog zakona otvorila se mogućnost za donošenje sankcija i protiv Čovića ili Izetbegovića, a možda i obojice. Kritike su dalje pretrpeli EU, zato što neće da ubrza proces članstva za zemlje Zapadnog Balkana, zatim Rusija i Kina i na kraju Bugarska, jer blokira evropski put Severne Makedonije.“

^{Eskobar je čovek predrasuda}

Kesić primećuje interesantan detalj da je prvi put Kina zamenila mesto Rusije u količini kritike iznete na račun malignog uticaja koji SAD prepoznaju u „pokvarenim ekonomskim i energetskim potezima“. Rusija je, kaže, standardno figurirala kao „faktor destabilizacije regije“.

Sumirajući današnje izlaganje Eskobara, Kesić kaže da, izuzev pomenutih značajnih detalja, u suštini nije ništa novo najavio, već samo potvrdilo ono što znamo — da SAD žele da podrže inicijativu EU koja ima najveću ulogu i odgovornost za rešavanje problema na Zapadnom Balkanu, ali da su Amerikanci tu i da žele da budu od koristi.

Analizirajući Gabrijela Eskobara sa jedne i Metjua Palmera sa druge strane, Kesić primećuje nepremostive razlike.

„Palmer je mnogo bolje upućen u trenutnu situaciju, komforniji je sa činjenicama i nudi dublju analizu. Eskobar ima predrasude. Za njega su najvažnije one stvari gde je on bio lično uključen — obaranje Miloševića, podrška opoziciji i donošenje sankcija prema Srbiji. Takođe, ne treba zaboraviti ni njegov angažman u proglašenju nezavisnosti Crne Gore. On je fokusiran na te tačke, smatrajući ih najvećim uspesima spoljne američke politike, ali u ovakvim okolnostima to neće doneti veliku korist SAD. Palmer ima bolji uvid u sadašnje stanje i činjenice i svakako da Eskobaru treba vreme da dostigne taj nivo.“

Na pitanje kakav bi Zapadni Balkan trebalo da bude po meri i ukusu nove administracije SAD, Kesić kratko odgovara: Onaj u kojem bi svi lideri primali naloge od Vašingtona.

„Iako se svet menja, oni bi na taj način ostvarili cilj da preko malih zemalja i neodlučnih političkih lidera imaju mnogo veći uticaj nego što imaju trenutno.“