Nekoliko sati pre nego što će u Briselu početi sastanak na kome  će EU razmatrati šta joj je činiti nakon što je avion jedne kompanije iz EU prinudno prizemljen u Belorusiji,
portal POLITICO pod originalnim naslovom Aleksandar Lukašenko, medjunarodni terorista objavio je osvrt koji je napisao JEORG FORBRIG direktor Nemačkog Maršalovog fonda za centralnu i istočnu Evropu iz koga su se već moglo naslutiti
kako će na kraju istog dana, 24. maja 2021. EU  i reagovati i uvesti sankcije Belorusiji

      
Ruta aviona skrajnutog na letu preko Belorusije i putnici u Ryanair'ovou avionu u prinudnom šestočasovnom  za zadržavanju na aerodromu kraj Minska

Otmica aviona EU i reakcija 

   Joerg Forbrig

Teroristička operacija Aleksandra Lukašenka je postala globalna.

U nečuvenom napadu na evropski civilni vazdušni saobraćaj i bezbednost, beloruski diktator naredio je vojnoj letelici da presretne let Ryanair-a FR 4978 koji je putovao iz Atine (Grčka) ka Viljnusu (Litvanija).

Nakon prinudnog sletanja u Minsk u nedelju, Lukašenkove bezbednosne snage pretražile su avion, ispitivale nekih 150 putnika i članove posade, pretežno građane EU, i zadržali dvoje putnika. Jedan od njih je Roman Protaševič, blogger i aktivista čiji su kanali na društvenim mrežama neumorno kritikovali nelegitimnost i brutalnost vlasti u Belorusiji.

Kidnapovanjem civilnog vazduhoplova zarad ućutkivanja političkog protivnika, Lukašenko je svoj teror izmestio sa domaće na međunarodnu pozornicu.

Već više od godinu dana, autokrata iz Minska vodi rat protiv naroda Belorusije. Suočen sa narodnom pobunom protiv njegove dvadesetšestogodišnje vladavine, Lukšenko se vratio  oprobanim i dokazanim metodama represije: zatvarao je potencijalne konkurente iz opozicije i kritičare, koristio huntine metode protiv mirnih masovnih protesta, zabranio je organizacije civilnog društva i nezavisne medije.

Do danas je više od 35.000 Belorusa bilo uhapšeno, hiljade njih je bilo zlostavljano i mučeno od strane policije i još na hiljade njih je suočeno sa krivičnim prijavama i višegodišnjim zatvorskim kaznama. Makar sedam ljudi je umrlo, više od 400 ljudi su politički zatvorenici i desetine hiljada ljudi je pobeglo iz zemlje.

Lukašenkov problem je taj što je njegov teror – koji Belorusi smatraju najgorim još od 1930-ih i 1940-ih – možda jeste rasterao demokratski bunt sa ulica, ali i iz misli naroda.

Diktator oseća da je samo prigušio narodno nezadovoljstvo i ostaje nesiguran da li će uspeti da zadrži svoju vlast. Toliki je njegov strah da je rizikovao međunarodnu eskalaciju otimanjem stranog aviona kako bi mu istaknuti kritičar dopao šaka. Jasno je da je ovo, primarno, trebalo da zastraši mnoge opozicionare iz Belorusije u izgnanstvu koju mu se i dalje suprotstavljaju iz inostranstva. Otmica Protaševiča trebala je da bude signal da se oni ne mogu osećati sigurnima ma gde da borave u Evropi.

Ipak, Lukašenko očito računa sa tim da će njegov međunarodno prekoračenje ostati nekažnjeno. Svakako se oseća ohrabreno mlakim reakcijama evropskih političara na njegove najnovije zločine protiv naroda Belorusije; do sada je morao da se suoči samo osudama iz EU i par slabih sankcija. Najzad, Lukašenkov gambit mogao bi da bude sračunat na jačanje ruske podrške njegovom režimu. Minsku očajno treba finansijska pomoć i njegov najnoviji izazov EU, u velikoj meri prožet anti-Zapadnim duhom iz Kremlja, mogao bi da odreši kesu Moskve.

Hitra i svestrana akcija EU je sada esencijalna. Prvo i osnovno, EU mora da zahteva hitno oslobađanje Protaševiča i njegove saputnice, Sofije Sapege. Kako je malo verovatno da će beloruski režim uslišiti ovaj zahtev, EU bi trebala da obrati maksimalnu pažnju, pruži svu pravnu i materijalnu pomoć ovom najnovijem političkom zatvoreniku, na montirani proces u kojem bi tužilaštvo moglo da zahteva i smrtnu kaznu.

Paralelno sa tim, EU bi morala da se iskoordiniše sa Organizacijom za međunarodno civilno vazduhoplovstvo i pokrene međunarodnu istragu o ovom incidentu. Ta istraga bi morala tačno da razjasni okolnosti pod kojima je došlo do prinudnog sletanja, da učini javnim sve komunikacije između aviona i vazdušne kontrole Belorusije i utvrdi da li je došlo do kršenja međunarodnih sporazuma. Posebna pažnja se mora obratiti na otkrivanje identiteta trojce ruskih državljana, verovatno operativaca, koji su se iskrcali sa leta u Minsku. Ukoliko bi se potvrdila umešanost Kremlja, Rusija bi i sama morala da odgovara za incident.

Dok se incident u potpunosti ne rasvetli, bilo bi neodgovorno od strane EU da smatra Belorusiju pouzdanim partnerom u vazdušnom saobraćaju. Morala bi odmah da oglasi beloruski vazdušni prostor za nebezbedan za evropske aviokompanije i da ih savetuje da po potrebi preusmere svoje letove. Kao dodatnu kaznenu meru trebalo bi odmah suspendovati širom EU sve letove beloruske nacionalne aviokompanije Belavia.

Istovremeno, EU mora povećati mere zaštite za izgnane opozicionare iz Belorusije. Mnogi od njih su našli utočište i nastavljaju svoju borbu iz nekoliko zemalja EU, među kojima su Litvanija i Poljska. Naročito eksponiranim pojedincima, grupama u dijaspori i emigrantskim organizacijama treba bezbednosna pomoć, kako analogna tako i digitalna. Pored takve zaštite na njihovim radnim mestima, mora se obezbediti i njihovo neometano putovanje Evropom i šire, budući da je režim u Belorusiji mnoge od svojih kritičara stavio na Interpolove poternice.

Najzad, ali nikako na kraju, EU mora ubrza i maksimalno proširi svoj četvrti paket sankcija protiv Lukašenkovog režima. Kaznene mere koje su za sada na snazi, uglavnom zabrane putovanja i zamrzavanje imovine za nekoliko desetina predstavnika režima, nisu ni izbliza srazmerne Lukašenkovoj brutalnosti i brutalnosti njegovih pomoćnika. Pored proširivanja liste lica targetiranih sankcijama za par stotina imena, EU bi morala konačno da preduzme mere protiv izvora prihoda ovog represivnog režima, sankcioniše ključna preduzeća u naftnoj i hemijskoj industriji, između ostalog. Predstojeće američke sankcije predstavljaju dobar početni nacrt za takve mere.

Incident od nedelje predstavlja još jedan tragičan podsetnik da politička kriza u Belorusiji nastavlja da se pogoršava, sa još više posledica izvan granica te zemlje. Neka Lukašenkov akt vazušne piraterije protiv EU bude njegov poslednji akt državnog terora.