Trump, Biden
&
Covid-19
Donald Trump Joe Biden
Jedan od najstarijih američkih časopisa SCIENTIFIC AMERICAN prvi put se za svojih 175 godina izlaženja otvoreno uključio i javno opredelio za jednog od kandidata u izbornoj trci za predsednika SAD.
15. septembra 2020. na svom website-u s nadnaslovom Politika i etika objavio je ovaj tekst pod originalnim naslovom ''Scientific American podržava kandidaturu Joe Biden-a'', kako sledi
Za svojih 175 godina postojanja nikada nismo podržali ničiju kandidaturu za predsednika – do danas.
Časopis Scientific American nikada tokom svoje istorije duge 175 godina nije podržao nijednog predsedničkog kandidata. Ove godine bilo smo prinuđeni da to učinimo. Nismo to uradili olako.
Trumpove greške i...
Dokazi i nauka ukazuju na to da je Donald Trump naneo veliku štetu SAD i njihovom narodu – zato što poriče dokaze i nauku. Najdrastičniji primer toga je njegova neiskrena i nesposobna reakcija na pandemiju COVID-19, koja je do sredine septembra koštala života više od 190.000 Amerikanaca. On se ostrvio i na mere zaštite životne sredine, medicinsku negu i istraživače i javne naučne agencije koje pomažu ovoj zemlji da se izbori sa svojim najvećim izazovima. Zbog ovoga vas pozivamo da glasate za Joe Biden-a, koji nudi planove za zaštitu našeg zdravlja, ekonomije i životne sredine zasnovane na činjenicama.Ovi i drugi predlozi koje je izneo mogu vratiti zemlju nazad na kurs ka sigurnijoj, prosperitetnijoj i pravičnijoj budućnosti.
Pandemija bi predstavljala opterećenje za bilo koju državu i sistem ali Trumpovo odbacivanje dokaza i mera za zaštitu javnog zdravlja bilo je katastrofalno za SAD. Bio je upozoren nekoliko puta u januaru i februaru o nadolazećoj bolesti pa ipak nije razvio nacionalnu strategiju za obezbeđivanje zaštitne opreme, testova za coronavirus ili jasne zdravstvene smernice. Testiranje ljudi na virus i praćenje kontakata onih koje su potencijalno zarazili predstavljalo je način na koji su zemlje u Evropi i Aziji uspostavile kontrolu nad njihovim žarištima bolesti, spasile živote i uspešno ponovo otvorile poslove i škole. Međutim, u SAD Trump je tvrdio, netačno, da „svako ko želi da se testira može da se testira.“ Ovo je bilo netačno u martu i ostalo je netačno tokom leta. Trump se protivio čak u julu protivio finansijskom paketu od 25 milijardi dolara za povećanje broja testiranja i praćenje kontakata, koji je bio deo zakona o ublažavanju posledica pandemije. Ovi lapsusi su ubrzali širenje bolesti po zemlji – naročito među visoko ranjivim zajednicama čiji su članovi afro i latino Amerikanci, gde je broj smrtnih slučajeva nesrazmerno rastao u odnosu na ostatak stanovništva.
Nije samo testiranje bilo problem: da su skoro svi u SAD nosili maske na javnim mestima, to je prema proračunima Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu moglo da spase oko 66.000 života do početka decembra. Ta strategija ne bi nikome škodila. Zbog nje se ne bi zatvarala preduzeća. I ne bi koštala praktično ništa. Ali Trump i njegov podpredsednik prkosili su lokalnim propisima za nošenje maski, aktivno insistirajući na tome da sami ne nose maske na javnim nastupima. Trump je otvoreno podržao ljude koji su ignorisali guvernere u Mičigenu i Kaliforniji dok su pokušavali da uvedu socijalno distanciranje i ograniče javne aktivnosti kako bi iskontrolisali virus. Podstrekavao je guvernere u Floridi, Arizoni i Teksasu koji su se opirali ovim zdravstvenim merama, govoreći u aprilu – opet netačno – da „su najgori dani pandemije iza nas“ i ignorisao eksperte za zarazne bolesti koji su upozoravali na opasan povratni udarac ako bi se bezbednosne mere popustile.
I naravno, povratni udarac je došao, sa porastom broja zabeleženih slučajeva širom zemlje od 46 posto i povećanjem broja umrlih za 21 posto u junu. Države koje su sledile Trumpove zablude postizale su nove dnevne rekorde i veći broj pozitivnih na virus od onih koje to nisu činile. Početkom jula nekoliko bolnica u Teksasu bilo je puno pacijenata sa COVIDOM-19. Te države su morale ponovo da se zatvore, uz ogromne ekonomske gubitke. Oko 31 posto radne snage je u drugom navratu ostalo bez posla, nakon džinovskog talasa nezaposlenosti – više od 30 miliona ljudi i bezbroj zatvorenih poslova – koji su već desetkovali zemlju. Na svakom koraku Trump je poricao nedvosmisleni nauk da kontrola bolesti, a ne njeno nipodaštavanje, predstavlja put ka ponovnom otvaranju ekonomije i oporavku.
Trump je u više navrata slagao javnost o smrtnoj opasnosti od bolesti, govoreći da ona nije ozbiljna i da je „kao grip“ mada je sam znao da je smrtonosnija i da se daleko lakše prenosi, prema njegovim snimljenim razgovorima sa novinarom Bobom Woodward-om. Njegove laži su obodrile ljude da se upuštaju u rizična ponašanja, dalje šireći virus i napravile su razdor između Amerikanaca koji pretnju shvataju ozbiljno i onih koji veruju Trumpovim lažima. Bela kuća je čak objavila memorandum u kojem dovodi u pitanje stručnost jednog od vodećih specijalista za zarazne bolesti u zemlji, Anthony Fauci-a što je predstavljalo prezira dostojan pokušaj daljeg širenja nepoverenja.
Trumpova reakcija na najgoru krizu javnog zdravlja u Americi u poslednjih sto godina bila je izjava „ne preuzimam odgovornost nizašta.“ Umesto toga on je okrivio druge zemlje i svog prethodnika u Beloj kući, koji je otišao sa te funkcije tri godine pre izbijanja pandemije.
Ali, Trumpovo odbijanje da sagleda dokaze i da postupa u skladu sa njima ne odnosi se samo na virus. On je u nekoliko navrata pokušao da stavi van snage Zakon o priuštivoj zdravstvenoj nezi, bez nuđenja bilo kakve alternative; sveobuhvatno zdravstveno osiguranje je od ključnog značaja za suzbijanje bolesti. Trump je predložio rezove od milijardu dolara za Nacionalni institut za zdravlje, Nacionalne fondacije za nauku i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, agencijama koje povećavaju naše naučno znanje i osnažuju nas za buduće izazove. Kongres se suprotstavlja njegovim rezovima. On, ipak, istrajava, sasecanjem programa koji bi nas pripremali za buduće pandemije i povlačenjem iz Svetske zdravstvene organizacije. Ovi i drugi postupci povećavaju rizik da će se nove bolesti ponovo zateći i razoriti.
Trump isto tako još uvek pokušava da eliminiše zdravstvena pravila iz Agencije za zaštitu životne srednie, izlažući ljude većem riziku od srčanih i plućnih bolesti izazvanih zagađenjem. Zamenio je naučnike u savetodavnim odborima agencija predstavnicima industrije. U svojem istrajnom poricanju stvarnosti Trump je obogaljio pripreme SAD za klimatske promene, lažno tvrdeći da one ne postoje i povlačenjem iz međunarodnih sporazuma usmerenih na njihovo ublažavanje. Promene u klimi već izazivaju porast broja smrtnih slučajeva usled toplotnih udara i povećavanju broja teških oluja, požara i velikih poplava.
BIdenova obećanja
Joe Biden, s druge strane, dolazi pripremljen sa planovima za stavljanje COVIDA-19 pod kontrolu, poboljšavanje zdravstvene nege, smanjenje emisija ugljenika i obnavljanje uloge legitimne nauke u formiranju politika. On traži ekspertizu i pretočio je to znanje u solidne javne politike.
Po pitanju COVIDA-19 on ispravno tvrdi da je „pogrešno pričati o ’biranju’ između javnog zdravlja i naše ekonomije... ako ne pobedimo virus, nikada se nećemo u potpunosti ekonomski oporaviti.“ Biden planira da formira nacionalni odbor za testiranje, telo koje bi imalo ovlašćenja da komanduje kako javnim tako i privatnim resursima kako bi obezbedilo dodatne testove i dopremilo ih do svih zajednica. Želi takođe i da osnuje Korpus za javne zdravstvene poslove od 100.000 ljudi, među kojima bi bili mnogi koji su ostali bez posla tokom krize koju je izazvala pandemija, a koji bi pratili kontakte zaraženih i druge poslove u zdravstvu. Naložiće Administraciji za zdravlje i bezbednost na radu da implementira bezbednosne standarde kako bi se izbegla smrtonosna žarišta do kojih je došlo u postrojenjima za prerađivanje mesa i staračkim domovima. Dok je Trump pretio da će uskratiti finansijska sredstva školskim distriktima koji se ne bi ponovo otvorili, bez obzira na opasnost od virusa, Biden želi da potroši 34 milijarde dolara da pomogne školama da organizuju bezbedne redovne časove kao i učenje na daljinu.
Bidena o ovim problemima iz oblasti javnog zdravlja savetuje grupa ljudi u kojoj se nalazi David Kessler, epidemiolog, pedijatar i bivši direktor američke Agencije za hranu i lekove; Rebecca Katz, imunolog i specijalista za globalnu zdravstvenu bezbednost sa Univerziteta u Georgetown-u; i Ezekiel Emanuel, biotehničar sa Univerziteta u Pensilvaniji. U njemu nema lekara koji veruju u vanzemaljce i prokazane virusne terapije, od kojih je za jednu Trump rekao da je „veoma poštovana“ i „spektakularna.“
Biden ima inicijativu za zaštitu porodice, prepoznajući je kao ključ za održivi nivo javnog zdravlja i ekonomskog oporavka. Njegov plan obuhvata uvećanje plata za vaspitače i izgradnju novih obdaništa za decu pošto nemogućnost da priušte kvalitetnu negu drži mnoge radnike izvan ekonomije i predstavlja ogromno opterećenje za porodice.
Po pitanju životne sredine i klimatskih promena, Biden želi da potroši dva triliona dolara na energetski sektor bez emisija do 2035, da napravi energetski efikasne građevine i vozila, protežira solarnu energiju i energiju vetra, osnuje istraživačke agencije za razvijanje bezbedne nuklearne energije i bezbedne tehnologije za hvatanje ugljenika, i još mnogo toga. Ta investicija će proizvesti dva miliona radnih mesta za američke radnike, tvrde iz njegove kampanje, i plan za klimu će delimično biti plaćen ukidanjem Trumpovih poreskih olakšica za korporacije. Istorijski obespravljene zajednice u SAD dobiće 40 posto koristi od ovih energetskih i infrastrukturnih beneficija.
Ostaje neizvesno koliko će od ovih i drugih ambicija Biden biti u stanju da ostvari; mnogo toga zavisi od zakona koji treba da budu napisani i izglasani u Kongresu. Ali je zapravo svestan da mora da uvaži mnogobrojna istraživanja koja ukazuju na načine oporavka od naše trenutne krize i uspešno izlaženje u susret budućim izazovima.
Iako su Trump i njegovi saveznici pokušali da podignu prepreke koje će sprečiti ljude da bezbedno glasaju u novembru, bilo poštom bilo neposredno, od ključne je važnosti da ih prevaziđemo i da glasamo. Vreme je da izbacimo Trumpa i izaberemo Bidena, koji je poznat po tome da prati podatke i da se rukovodi naukom.
Beleška urednika portala SA od 15.09.2020.: Ovaj tekst je izmenjen u odnosu na njegovu verziju za štampano izdanje Scientific American za oktobar 2020. kako bi bolje izrazio nedavna izveštavanja.
Tekst je inače u originalu, u štampanom Scientific American no. 323, 4, 12-13 (oktobar 2020) objavljen pod naslovom „Od Straha ka Nadi“
*naslov, medjunaslovi i radni prevod FBD
