Portal gradjanske Vojvodine autonomija.info objavio je 9.avgusta 2019.razgovor sa LATINKOM PEROVIĆ, istoričarkom i jednom od najboljih poznavalaca aktuelne istorije Srbije i regiona. Iz obimnog razgovora koji je sa njom vodio NEDIM SEJDINOVIĆ izdvajamo deo u kom je ona odgovorila na nekoliko pitanja o Srbiji danas. Originalni naslov celokupnog intervjua je LATINKA PEROVIĆ: Srbija nastavlja politiku Slobodana Miloševića

Nastavljanje politike Slobodana Miloševića

 Latinka Perović, kazivanje:

Ni istorijski, ni teorijski ne vidim da je došlo do dskintinuiteta sa vremenom Slobodana Miloševića SPS-a i ratova.

Na kraju, u Srbiji su na vlasti i na javnoj sceni osobe koje itekako imaju veze sa ratom. Ili su bili ministri u njegovim vladama i donosioci zakona, ili su bili njegov portparoli.

Za mene je orijentacija Srbije ka Evropi – prilično neuverljiva.
Mislim da je u pitanju samo retorika, i da je Srbija i dalje suštinski usmerena ka Rusiji, a da to Rusija koristi. Rusija je uvek prisutna na Balkanu, i nikada to nije negirala. Pogledajte samo kako se ponašaju ruski ambasadori u Beogradu.

Mislim da je Evropa podozrevala da je u pitanju samo retorika.
Na kraju, tu su i pokazatelji: rast korupcije, strašno stanje u medijima, status građanskih prava, status manjinskih prava. 
Potom, kako rekoh, javni govor. Recimo to identifikovanje Hrvata sa ustaštvom, to je vrlo opasno za naše buduće odnose. Govor o Albancima je rasistički govor.

Mislim da su to stvari koje rade protiv nas. 

Mislim da sve to međunarodna zajednica, sa svim tim previranjem u njoj, vidi: to naše nerazumevanje Evrope, koja traži formulu između složenosti i celine, to naše priželjkivanje da Evropa propadne, to naše potvrđivanje da ne treba sa Evropom da gubimo vreme, da uopšte ne treba u nju da ulazimo…

Bojim da je njihova procena realne situacije u Srbiji mnogo gora nego što se to vidi na osnovu službenih izjava, i da se oni ovde boje haosa. Zato i takvo određivanje prema aktuelnom režimu i tekućoj politici. Na neki način, diplomatišu i pokušavaju da usmere stvari.

U Srbiji je karakteristično veliko nasilje.
Lokalne zajednice su zatvorene, vladaju neke kabadahije koje imaju veze sa vrhom vladajuće stranke, poseduju novac i moć. Nema tu ništa od lokalne samouprave.
Opozicija je, zakonito, uvek određena vlašću. Ne nudi neke nove orijentacije, alternative, i sama je zaokupljena prostorima na kojima žive Srbi. Vidim sve to kao jedno opasno istorijsko nazadovanje.

Ako posmatrate odnos Srbije prema svetu, o tome je najbolje govorio glavni haški tužilac Serž Bramerc, koji je upozorio na negiranje počinjenih zločina, na rehabilitovanje onih koji su izdržali kaznu za ratne zločine i vratili se.
Razorene su institucije, one svedoče o tome da nema demokratizacije društva.

Kompetentni ljudi, kakav je recimo bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić (koji je odlično radio svoj posao), stalno su izlazili ili izlaze sa informacijama da nazadujemo.

Važan indikator je i nastavak odlaska mladih ljudi. Pratim ta istraživanja. Više nije glavni problem egzistencijalni, odnosno zaposlenje, već ljudi jednostavno ne mogu da podnesu ovu atmosferu, odsustvo nade, nepoštovanje.

Javni jezik je strašan.
Gde vi imate – pa to nije bilo ni u vreme najgoreg autoritarizma – da šef države optuži lokalnog funkcionera, koji je izabran na izborima, da je lopov, a da posle toga njegovi trabanti tu vest šire preko društvenih mreža.
To je rušenje svih formi, rušenje demokratskog potencijala.

Javni jezik je ono što dešifruje vlast u ovoj zemlji, ali i opoziciju. Na toj leksičkoj ravni, oni na neki način prestaju da se razlikuju.

Razumem ljude koji protestuju, iako su u pitanju različiti motivi.
Akademski deo ljudi koji protestuje nema nikakvo učešće u moći. Nekada je stručna javnost ovde nešto značila, a sada, u ovom raskopanom Beogradu, ne znači ama baš ništa.
Vlast stvara svoju elitu, proizvode se diplome i doktorati bez pokrića.

U pitanju je jedan intelektualni i moralni pad koji nikako ne obećava sjajnu perspektivu.

*bold fbd