Lekcija prosvetljenja u Davosu
FRIEDRICH MERZ,
predsednik vlade SR Nemačke
na Svetskom ekonomskom forumu 2026. u Davosu 22. januara 2026. izneo je stavove Nemačke.
Takoreći odmah po završetku njegovog govora u Srbiji su je javili analtičari
započinjući tumačenje Merzovog govora sa smernicama sumnje ka namerama Nemačke
saobrazne njihovom uvreženom i odomaćenom proruskom i antiEU diskursu.
Nasuprot pretpostavljamo sinhovnizovanom tumačenja nemačkih stavova u nekim etabliranim provladinim medijima i tabloidima ovde ojavljujemo transkript Merzovog govora sa autentičnim stavovima nemačkog kancelara..
Transkript govora objavljen je na website-u vlade SR Nemačke 22.januara 2026.
Dame i gospodo,
Mir i tišina ovde na „magičnoj planini“ u Davosu su u oštroj suprotnosti sa svetom čiji se stari poredak raspada zapanjujućom brzinom.
Dozvolite mi da podelim sa vama kako nova nemačka vlada gleda na ove tektonske promene i kako se mi nosimo sa njima. Ove promene imaju najdublje posledice po našu slobodu, našu bezbednost i naš prosperitet.
U ovim nedeljama i mesecima svedoci smo: Nova era je već počela.
Ruski agresivni rat protiv Ukrajine bio je najdrastičniji izraz do sada.
Ali promene sežu mnogo dublje. Kina se, strateškim vizijama, probila u redove velikih sila.
Globalna pol pozicija Sjedinjenih Država je dovedena u pitanje. A Vašington reaguje radikalnim preoblikovanjem svoje spoljne i bezbednosne politike.
Ušli smo u vreme politike velikih sila. Međunarodni poredak poslednje tri decenije – utemeljen u međunarodnom pravu – uvek je bio nesavršen. Danas su mu sami temelji poljuljani.
Ovaj novi svet velikih sila gradi se na moći, na snazi, a kada je u pitanju, na sili. To nije udobno mesto.
Ne moramo da prihvatimo ovu novu realnost kao sudbinu. Nismo na milosti i nemilosti ovog novog svetskog poretka.
Imamo izbor. Možemo oblikovati budućnost. Da bismo uspeli, moramo se suočiti sa surovim realnostima i zacrtati svoj put sa jasnim realizmom.
Pre dva dana, Mark Karni je rekao u ovoj sali sa ovog mesta: „Više se ne smemo oslanjati samo na moć naših vrednosti. Moramo takođe prepoznati vrednost naše moći.“
Delim to mišljenje. I kada pogledam u ovu sobu, u ovu salu, želim da kažem: Većina nas to deli. I to je dobra polazna tačka.
Evropski prijatelji, ako smem tako da kažem: Naša moć danas počiva na tri stuba: našoj bezbednosti, našoj konkurentnosti i našem jedinstvu.
Prvo, moramo masovno ulagati u našu sposobnost da se branimo. I to radimo.
Drugo, moramo brzo učiniti naše ekonomije konkurentnim. I to radimo.
Treće, moramo biti bliži jedni drugima, među Evropljanima i među istomišljenicima. Mi to radimo.
Dok idemo napred, nikada ne smemo zaboraviti jednu stvar: Svet u kome je samo moć bitna je opasno mesto - prvo za male države, zatim za srednje sile, i na kraju za velike.
Ne kažem ovo olako. U dvadesetom veku, moja zemlja, Nemačka, prošla je ovim putem do svog gorkog kraja. Povukla je svet u crni ponor.
Zato imajmo na umu: Naša najveća snaga ostaje sposobnost da gradimo partnerstva i saveze među jednakima zasnovane na međusobnom poverenju i poštovanju.
Podsećam vas, posle 1945. godine, Sjedinjene Američke Države su inspirisale nas Nemce da prihvatimo ovu logiku. Na tim temeljima, NATO je postao najjači savez u istoriji. Zato smo verni ovoj ideji.
Sada, poslednjih dana, administracija Sjedinjenih Država žestoko zahteva veći uticaj na Grenland. Vašington je tvrdio da je to imperativ za suzbijanje bezbednosnih pretnji na Krajnjem severu.
Pozdravljamo to što Sjedinjene Države ozbiljno shvataju pretnju koju predstavlja Rusija na Arktiku. Ova pretnja je sama po sebi izraz rivalstva velikih sila.
Usmerena je i na Evropu i na Sjedinjene Države. Svakodnevno je doživljavamo u hibridnim napadima u Baltičkom moru i u ruskom zimskom ratu protiv naroda Ukrajine.
Delimo uverenje da, kao evropski saveznici NATO-a, moramo učiniti više da kao NATO obezbedimo krajnji sever. Ovo je zajednički transatlantski interes.
Nemačka upravo to radi. Mi to radimo u okviru NATO-a. I učinićemo više.
Naši susedi, partneri u Evropi, uključujući Dansku i narod Grenlanda, mogu računati na našu solidarnost. Zaštitićemo Dansku, Grenland, sever od pretnje koju predstavlja Rusija.
Podržavaćemo principe na kojima je zasnovano transatlantsko partnerstvo, naime suverenitet i teritorijalni integritet.
Podržavamo razgovore između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Država na osnovu ovih principa. O tome sam razgovarao sa predsednikom Trampom, premijerom Fredriksenom, generalnim sekretarom Markom Ruteom i drugima ovih dana. Cilj ovih razgovora je da se postigne dogovor o bližoj saradnji među saveznicima na dalekom severu i šire.
Dobra je vest da pravimo korake u tom pravom smeru. Pozdravljam izjave predsednika Trampa od sinoć. Ovo je pravi put.
Ovo je pravi put, jer bi svaka pretnja sticanjem evropske teritorije silom bila neprihvatljiva.
I, dame i gospodo, nove tarife bi takođe potkopale temelje transatlantskih odnosa.
Ako se uvedu, odgovor Evrope bi bio jedinstven, smiren, odmeren i čvrst.
Dok nastavljamo, vodimo se jasnim kompasom.
Prvo, u novom dobu velikih sila, Evropa mora da stoji zajedno odlučno i suvereno.
I drugo, ne bi trebalo da odustanemo od NATO-a.
Na istorijskom samitu NATO-a u Hagu prošlog juna stvorili smo materijalne preduslove za ovo. Evropa će uložiti stotine milijardi evra u svoju bezbednost. To je bio izuzetan transatlantski uspeh!
Sada moramo popraviti poverenje na kojem je izgrađena Alijansa. Evropa zna koliko je to dragoceno. Duboko verujemo da to može biti najjača konkurentska prednost Sjedinjenih Država u doba velikih sila. Demokratije nemaju podređene. One imaju saveznike, partnere i prijatelje od poverenja.
Dozvolite mi da parafraziram ovo i na nemačkom:
Prešli smo prag novog sveta supersila. Oštar vetar duva u ovom svetu. Ovaj svet će nam doneti teškoće i opasnosti. Osećate to, svi to osećamo. Ali budimo jasni: Nismo na milosti i nemilosti ovog sveta. Možemo ga oblikovati. Zato se oslonimo na sopstvene snage sa razboritošću, kreativnošću i hrabrošću. I to je upravo ono što radimo.
Ulažemo masovno u sopstvenu bezbednost. Ponovo činimo našu ekonomiju konkurentnom. I stojimo zajedno u Evropi. To će nam pomoći da bolje odolimo izazovima ove nove ere. Pre svega, otvoriće nova vrata i stvoriti nove mogućnosti.
Čvrsto ćemo stajati za naš suverenitet. A naši susedi u Evropi mogu se osloniti na našu solidarnost.
Uprkos svim frustracijama i besu poslednjih meseci, nemojmo prerano napustiti transatlantsko partnerstvo. I ovo nije jeftino pozivanje na „princip nade“. Ne, mi Evropljani, mi Nemci, znamo koliko je dragoceno poverenje na kojem je NATO zasnovan. U doba velikih sila, i SAD će zavisiti od ovog poverenja. To je njihova i naša odlučujuća konkurentska prednost.
Dozvolite mi da to kažem i nemački:
Autokratije mogu imati podanike, ali demokratije imaju partnere i pouzdane prijatelje. Želimo da se vodimo ovim principom. Neumorno ćemo raditi kako bismo osigurali da se ovo ne zaboravi.
Pod mojim vođstvom, nova nemačka vlada postavila je dva cilja. Prvo, Nemačka mora povratiti ekonomsku snagu. Drugo, želimo da Evropu ponovo učinimo ključnim igračem – u globalnoj politici, ekonomski, a posebno u odbrani. Moramo biti u stanju da se branimo – i to moramo učiniti brzo.
Ovi ciljevi se dopunjuju. Ekonomska konkurentnost i sposobnost oblikovanja globalne politike su dve strane iste medalje. Nemačka može predvoditi put u Evropi samo ako smo ekonomski jaki. A geopolitički uticaj Evrope i naša odbrambena sposobnost u velikoj meri zavise od ekonomskog zamaha kontinenta.
Dame i gospodo, naše politike sada moraju biti izuzetno ambiciozne i hrabre. Moramo istovremeno napredovati u četiri oblasti.
Moramo nastaviti da podržavamo Ukrajinu u njenoj borbi za pravedan mir. Moramo postati sposobni da se sami branimo u Evropi. Želimo da smanjimo zavisnosti koje nas trenutno čine ranjivim. I četvrto, želimo da osiguramo da naša ekonomija može da iskoristi svoj puni potencijal za inovacije i rast.
To će funkcionisati samo ako radimo zajedno kao JEDNA Evropska unija. I budite uvereni: Nemačka se obavezuje da će ovde preuzeti posebnu odgovornost.
Zato smo odmah na početku mog mandata odlučili da povećamo nemačke vojne izdatke do pet procenata BDP-a. To je ogromno povećanje.
Jačanje naših vojnih kapaciteta znači potvrđivanje našeg suvereniteta. Sistematskim jačanjem naše odbrane smanjujemo našu ekonomsku i tehnološku zavisnost.
U ovoj agendi nema mesta za izolacionizam i protekcionizam. Umesto toga, govorimo o strateški koordinisanim vezama širom sveta. Evropske trgovinske ambicije su kristalno jasne.
Želimo da budemo savez koji nudi otvorena tržišta i trgovinske mogućnosti.
Želimo da ojačamo pravila za fer trgovinu i jednake uslove za sve. Evropa mora biti antiteza državno sponzorisanim, nepravednim trgovinskim praksama, protekcionizmu sirovina, tehnološkoj zabrani i proizvoljnim tarifama. Tarife ponovo moraju biti zamenjene pravilima, a ta pravila moraju poštovati trgovinski partneri.
U tom pogledu EU postiže veliki napredak. Merkosur je potpisan. Inače, duboko žalim što nam je Evropski parlament juče postavio još jednu prepreku na put. Ali budite uvereni: nećemo biti zaustavljeni. Sporazum sa Merkosurom je pravedan i uravnotežen. Nema alternative ako želimo veći rast u Evropi. I najverovatnije će ovaj sporazum privremeno biti stupljen na snagu.
Za nekoliko dana, predsednik Evropske komisije će otputovati u Indiju kako bi utvrdio principe sporazuma o slobodnoj trgovini između potkontinenta i EU. Bio sam u Indiji pre nedelju dana i nemam nikakve sumnje da era velikih sila predstavlja priliku za sve nas i za sve zemlje koje favorizuju propise iznad proizvoljne vladavine i vide veću korist u slobodnoj trgovini nego u protekcionizmu i izolacionizmu.
A Evropa udružuje snage sa novim partnerima, kao što vidite u našim naporima da finalizujemo trgovinske sporazume sa Meksikom i Indonezijom.
Da bismo najbolje iskoristili ova nova partnerstva, moramo da sredimo svoju kuću. Svesni smo tih problema. I Nemačka i Evropa su poslednjih godina protraćile neverovatan potencijal za rast odugovlačeći sa reformama i nepotrebno i prekomerno ograničavajući preduzetničke slobode i ličnu odgovornost.
To ćemo sada promeniti. Bezbednost i predvidljivost imaju prednost nad prekomernom regulacijom i pogrešnim savršenstvom.
Moramo značajno smanjiti birokratiju u Evropi. Jedinstveno tržište je nekada stvoreno da bi se formiralo najkonkurentnije ekonomsko područje na svetu. Ali umesto toga, postali smo svetski šampioni prekomerne regulacije.
To mora da se završi. Stoga sam mobilisao lidere EU da se okupe na posebnom samitu 12. februara, na kojem nameravamo da odredimo kurs.
Đorđa Meloni i ja smo formulisali niz predloga koje bismo želeli da vidimo razmotrenim. Među njima su i neke nove ideje: Predlažemo hitnu kočnicu za birokratiju, diskontinuitet u zakonodavnom radu, modernizovani budžet EU koji stavlja konkurentnost u centar pažnje. Želimo brzu, dinamičnu Evropu i administraciju orijentisanu na usluge.
Insistiraću na brzom napretku, uključujući i uniju tržišta kapitala. Ne možemo dozvoliti da naši evropski šampioni i dalje budu zavisni od tržišta kapitala van Evrope. Umesto toga, trebalo bi da budu u mogućnosti da rastu u Evropi, trebalo bi da budu u mogućnosti da se finansiraju u Evropi i trebalo bi da budu u mogućnosti da izađu na berzu u Evropi.
Kod kuće, činimo Nemačku ponovo konkurentnom kao mesto za poslovanje i investicije, kako u industriji, tako i u našim brojnim malim i srednjim preduzećima. Dozvolite mi da vam kažem: sa takozvanim „Mittelstand“-om u Nemačkoj se mora računati. Pružamo ciljaniju podršku inovatorima, uklanjamo prepreke sa njihovog puta i olakšavamo im pristup tržištima kapitala.
Smanjili smo troškove energije. Fokus našeg snabdevanja električnom energijom je na kombinaciji obnovljivih izvora energije, skladištenja i modernih gasnih elektrana. U narednim godinama, videćete ogromna ulaganja u najsavremenije elektrane, dalekovode i snabdevanje toplotom.
Ubrzaćemo napore za proširenje i modernizaciju infrastrukture. Petsto milijardi evra je stavljeno na raspolaganje za ovu svrhu.
U srži naših napora je digitalna transformacija. Veštačka inteligencija zahteva industrijske razmere. Nemačka ima jedan od najvećih svetskih bazena industrijskih podataka. To je samo jedan od razloga zašto ulažemo u visoko efikasne gigafabrike veštačke inteligencije, ubrzavamo širenje centara podataka i stvaramo digitalnu infrastrukturu za konkurentnu ekonomiju veštačke inteligencije u Nemačkoj.
Naša politika istraživanja i tehnologije vođena je novom Agendom visoke tehnologije. Mi smo globalni lideri u toliko oblasti najsavremenijih istraživanja. Želimo da osiguramo da inovacije doslednije dospevaju na tržište, gradeći industrije budućnosti.
I ko god želi da investira u budućnost – dozvolite mi da budem jasan: u Nemačkoj ćete naći veoma jakog partnera. Želimo da budemo vodeća investiciona lokacija za globalni kapital. Naša politika je da mobilišemo investicije privatnog sektora u infrastrukturu, visoku tehnologiju i industrijsku transformaciju – uz jasna pravila, jake institucije i dugoročnu pouzdanost.
A sada, dame i gospodo,
neka vas naslovi dana ne zbune. Pozivam vas: Pogledajte širu sliku:
Svet oko nas se menja neviđenom brzinom.
Pravac kojim se kreće mora da nas zabrine.
Svet velikih sila je nova realnost.
Evropa je shvatila poruku. Nemačka je takođe shvatila poruku. Moramo i hoćemo da se suočimo sa ovim izazovima.
Moja vlada će uraditi svoj domaći zadatak i slediti ambicioznu agendu reformi koja se vrti oko bezbednosti, konkurentnosti i evropskog jedinstva.
Neka nas inspiriše ono što je možda najvažnija lekcija prosvetljenja: Naša sudbina je u našim rukama. U našoj je odgovornosti i našoj slobodi da je oblikujemo.
Ovaj istorijski zadatak je pred nama. Nemačka želi da igra ključnu ulogu u njegovom savladavanju.
Hvala vam puno na pažnji.
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
