Posledice Trumpove bezbednosne doktrine
Photo: Courtesy Chartwell Speakers
IVO DAALDER
američki diplomata u NATO u vreme američkog predsednika Obame 6. decembra 2025. medju prvima je na websiteu SUBSTACKA na svom podcastu AMERICA ABRIAD objavio ovu kritičku analizu nove Trumpove bezbednosne doktrine koja razara svetski poredak uspostavljen posle kraja Drugog svetskog rata.
Originalni naslov glasio je
>Trumpova neozbiljna - ali opasna - strategija nacionalne bezbednosti<
Od kada je Kongres usvojio Zakon Goldvoter-Nikols 1986. godine, nove administracije su izdale novu Strategiju nacionalne bezbednosti. Mnogi od ovih dokumenata su obične izjave o prioritetima administracije i većina se čita kao dokument koji je sastavio odbor, što obično i jesu. Kada se jednom objave, brzo se zaborave.
Isto bi moglo da važi i za drugu Strategiju nacionalne bezbednosti predsednika Donalda Trampa , koju je Bela kuća objavila kasno u četvrtak (4. dec. prim FBD) uveče bez prethodne najave i pompe. Ali to bi bila greška. Jer ovaj dokument, iako neorganizovan i ispunjen floskulama i trampovskim hvalisanjem, pokazuje koliko se ova administracija udaljila od onoga što je nekada bio mejnstrim spoljne politike – dugo podržavanog i od strane republikanaca i demokrata – pa čak i od Trampove prve Strategije nacionalne bezbednosti izdate u decembru 2017. Umesto toga, dokument slika svet koji će američki protivnici prihvatiti, a njeni saveznici, prijatelji i partneri prezirati, ako ne i bojati se.
Veliki deo novog strateškog dokumenta je neuspešan pokušaj da se onome što je uglavnom bila nekoherentna i haotična spoljna politika prikaže kao konceptualna koherentnost. Ali postoje najmanje tri elementa strategije koja ističu radikalno odstupanje Trampove spoljne politike tokom drugog mandata od američke norme posle 1945. godine: okretanje ka zapadnoj hemisferi, osuđivanje Evrope i stavljanje profita iznad principa.
Hemisferijski osovina
Tramp voli 19. vek. Voli Jamesa Monroea, čija doktrina o zabrani stranog mešanja u zapadnu hemisferu nosi njegovo ime. Voli Vilijama Mekinlija zbog carina koje je uveo na spoljnu trgovinu. Voli Teddyja Roosevelta, koji je započeo snažnu ekspanziju u hemisferi, uključujući izgradnju Panamskog kanala.
Sada, u drugoj četvrtini 21. veka, Donald Tramp želi da se vrati u 19. vek i da zapadnu hemisferu učini svojom:
Nakon godina zanemarivanja, Sjedinjene Države će ponovo potvrditi i sprovesti Monroovu doktrinu kako bi obnovile američku prevlast na zapadnoj hemisferi i zaštitile našu domovinu i naš pristup ključnim geografskim područjima širom regiona. Uskratićemo konkurentima van hemisfere mogućnost da postavljaju snage ili druge preteće kapacitete, ili da poseduju ili kontrolišu strateški vitalnu imovinu na našoj hemisferi. Ova „Trumpova posledica“ Monroove doktrine je zdravorazumska i snažna restauracija američke moći i prioriteta, u skladu sa američkim bezbednosnim interesima.
Da bude jasno, ova „Trumpova posledica“ ide daleko dalje od Monroove doktrine, koja je bila odbrambena deklaracija da će se Sjedinjene Države suprotstaviti evropskoj kolonizaciji i intervenciji na zapadnoj hemisferi u zamenu za to da se Sjedinjene Države drže podalje od evropskih poslova. Umesto toga, „Sjedinjene Države moraju biti preovlađujuće na zapadnoj hemisferi kao uslov naše bezbednosti i prosperiteta – uslov koji nam omogućava da se samouvereno potvrdimo gde i kada nam je potrebno u regionu. “ Bez obzira, ili se tako implicira, da li se druge države u regionu slažu ili ne.
Iako dokument samo na prvi pogled ističe primat nacionalne države i važnost državnog suvereniteta, on jasno ističe da je „preveliki uticaj većih, bogatijih i jačih nacija bezvremenska istina međunarodnih odnosa“. Drugim rečima, prevlast opravdava dominaciju.
To je, naravno, fundamentalno odstupanje od ideje, utvrđene u Povelji UN i osnovi međuna- rodnih odnosa još od 1945. godine, da su države suverene i da moraju poštovati suverenitet drugih. Zaista, dok dokument samo naizgled govori o primatu nacionalne države i važnosti državnog suvereniteta, on jasno napominje da je „preveliki uticaj većih, bogatijih i jačih nacija bezvremenska istina međunarodnih odnosa“. Drugim rečima, prevlast opravdava dominaciju.
Da bi se istakla njena dominacija, u strateškom dokumentu se zalaže za prilagođavanje američkog vojnog stava kako bi se ojačalo američko vojno prisustvo u regionu, kako bi se „obezbedile granice i porazili karteli“ kroz „smrtonosnu upotrebu sile“, a ne „neuspešne strategije sprovođenja zakona iz poslednjih nekoliko decenija“. Ovo objašnjava raspoređivanje trupa na granici i veliko vojno gomilanje u Karipskom moru tokom poslednjih nekoliko meseci. Veće vojno prisustvo je takođe neophodno za „uspostavljanje i proširenje pristupa na strateški važnim lokacijama“. Iako dokument ne pominje nikakve specifičnosti, ovo je nesumnjivo referenca na Panamski kanal i Grenland, za koje Tramp tvrdi da su od strateškog značaja za Sjedinjene Države.
Ko god je mislio da je era imperijalizma završena, biće razočaran njegovim golim povratkom u ovoj novoj strategiji.
Kraj Evrope
Nije prošlo mnogo vremena otkako su predsednici odnose Amerike sa evropskim partnerima nazivali „ temeljcem spoljne politike SAD “. To više nije slučaj. Umesto toga, strateški dokument slika mračnu, pesimističnu sliku naših evropskih saveznika. Ukazujući na mogućnost „civilizacijskog brisanja“, dokument navodi:
Veće problemi sa kojima se suočava Evropa uključuju aktivnosti Evropske unije i drugih transnacionalnih tela koje podrivaju političku slobodu i suverenitet, migracione politike koje transformišu kontinent i stvaraju sukobe, cenzuru slobode govora i suzbijanje političke opozicije, pad nataliteta i gubitak nacionalnih identiteta i samopouzdanja.
To je izvanredna optužnica, tim pre što je malo toga istinito. Većina evropskih zemalja (sa izuzetkom Mađarske i nekih drugih koje su Tramp i njegove pristalice odavno prihvatile) postiže daleko više rezultate od Sjedinjenih Država na rang listi političkih i građanskih sloboda organizacije Fridom Haus . Stanovništvo rođeno u inostranstvu u Sjedinjenim Državama je veće nego u većini evropskih zemalja. Sloboda štampe u većini zemalja EU je daleko veća nego u Sjedinjenim Državama prema Indeksu slobode štampe . I svako ko zna bilo šta o istoriji Evrope 20. veka znaće izuzetan doprinos koji je Evropska unija dala miru i prosperitetu Evrope od kraja Drugog svetskog rata – stvarnost priznata 2011. godine kada je EU dobila Nobelovu nagradu za mir.
Evropi nisu potrebna civilizacijska predavanja od administracije koja je narušila vladavinu prava kod kuće i u inostranstvu, tretirala imigrante kao životinje, nazivala političke protivnike „domaćom ekstremističkom organizacijom“ i zastupala rasistički, beli, hrišćanski nacionalizam.
Iako Evropa ima svoje probleme – uključujući stagnirajuću ekonomiju, političke podele i nedostatak konkurentnosti – to je daleko od trošne slike koju je naslikala Trampova Strategija nacionalne bezbednosti. Međutim, poslednje što joj treba je ono što dokument nudi:
Američka diplomatija treba da nastavi da se zalaže za istinsku demokratiju, slobodu izražavanja i beskompromisno slavljenje individualnog karaktera i istorije evropskih naroda. Amerika podstiče svoje političke saveznike u Evropi da promovišu ovaj preporod duha, a rastući uticaj patriotskih evropskih stranaka zaista daje razlog za veliki optimizam. Naš cilj treba da bude da pomognemo Evropi da ispravi svoju trenutnu putanju .
Evropi nisu potrebna civilizacijska predavanja od administracije koja je narušila vladavinu prava kod kuće i u inostranstvu, tretirala imigrante kao životinje, nazivala političke protivnike „ domaćom ekstremističkom organizacijom “, zaustavila sve prijeme izbeglica osim belih Afrikanera za koje lažno tvrdi da su žrtve genocida i zastupala rasistički, beli, hrišćanski nacionalizam.
Ali napad na Evropu u ovom strateškom dokumentu nije samo ideološki. On je takođe i strateški. Ruska invazija na Ukrajinu predstavlja najozbiljniju pretnju evropskoj bezbednosti bar od kraja Hladnog rata. Razlog je jasan: Rusija Vladimira Putina pribegla je upotrebi sile kako bi pokušala da poništi posthladnoratovski poredak – poredak zasnovan na suverenitetu i nezavisnosti svih evropskih država. Međutim, dokument ne govori ništa o ruskim težnjama – zapravo, ne govori ništa o ruskoj pretnji. Umesto toga, tvrdi da problem proizilazi iz nedostatka samopouzdanja Evrope i njenog navodnog potkopavanja demokratije kod kuće. U još jednoj zapanjujućoj tvrdnji, dokument navodi:
Trampova administracija se sukobljava sa evropskim zvaničnicima koji imaju nerealna očekivanja od rata, a sve to u nestabilnim manjinskim vladama, od kojih mnoge gaze osnovne principe demokratije kako bi suzbile opoziciju. Velika evropska većina želi mir, ali ta želja se ne pretvara u politiku, uglavnom zbog podrivanja demokratskih procesa od strane tih vlada.
Zatim se sugeriše da je „osnovni interes Sjedinjenih Država da pregovaraju o brzom prekidu neprijateljstava u Ukrajini“ i da je najbolji način da se to uradi da Sjedinjene Države posreduju između Evrope i Rusije. Završetak rata omogućiće Vašingtonu da „ponovo uspostavi stratešku stabilnost sa Rusijom“. Nigde u strateškom dokumentu se ne sugeriše da bi uskraćivanje Rusiji njenih zahteva ili njene sposobnosti da ubira dobitke od upotrebe sile moralo biti preduslov za stratešku stabilnost.
Sve u svemu, novi strateški dokument jasno stavlja do znanja da Sjedinjene Države više ne veruju u savez zasnovan na zajedničkim interesima, vrednostima i pretnjama. On predstavlja kraj transatlantskih odnosa kakve smo poznavali u proteklih 80 godina.
Sve ovo stavlja najnovije napore Trampove administracije da pregovara o okončanju rata u Ukrajini – uključujući plan od 28 tačaka koji je administracija prvobitno predstavila predsedniku Volodimiru Zelenskom kao svršen čin – u sasvim drugačije svetlo. Tramp krivi Evropu, a ne Rusiju, za rat. On traži kraj rata sa kojim Rusija može da živi i koji će Ukrajina i Evropa morati da prihvate, sviđalo im se to ili ne.
Profit iznad principa
Više od 80 godina, uzastopni predsednici i administracije opravdavali su svoj međunarodni angažman na osnovu osnovnog skupa vrednosti i principa za koje su verovali da su temelj mirnih odnosa među državama. Sloboda. Demokratija. Ljudska prava. To je ono što je Amerikancima najviše značilo. I kao najveća i najmoćnija nacija na svetu, nacija zasnovana na principu da njeni ciljevi počivaju na zaštiti i unapređenju „života, slobode i težnje ka sreći“, Amerika je imala posebnu ulogu u odbrani i unapređenju ovih principa širom sveta. To je značilo biti vođa slobodnog sveta.
Ali u Trampovoj viziji Amerike, Sjedinjene Države više nisu Vođa. Niti više postoji slobodan svet. Umesto toga, najvažnije je zaraditi novac. Pored ideološkog napada na Evropu, nova strategija se fokusira na profit, a ne na principe.
Ovaj novi pravac je najočigledniji u njegovoj hemisferskoj politici regionalne prevlasti. Cilj je da se iskoristi američka dominacija za unapređenje poslovnih interesa SAD.
Vlada SAD će identifikovati strateške mogućnosti za akvizicije i ulaganja za američke kompanije u regionu i predstaviti te mogućnosti na procenu svakom programu finansiranja Vlade SAD. […] Uslovi naših sporazuma, posebno sa onim zemljama koje najviše zavise od nas i stoga nad kojima imamo najveći uticaj, moraju biti ugovori sa isključivim izvorom za naše kompanije. Istovremeno, trebalo bi da uložimo sve napore da potisnemo strane kompanije koje grade infrastrukturu u regionu.
Ali administracija ne traži ekonomsku prednost ili ne posmatra region samo u Americi. U Africi, strateški dokument predlaže prelazak sa pružanja pomoći na fokusiranje na trgovinu i investicije, posebno sa zemljama koje će „otvoriti svoja tržišta za američku robu i usluge“ ili ponuditi investicione mogućnosti u „energetskom sektoru i razvoju ključnih minerala“. Bliski istok, gde se energetske potrebe sve više zadovoljavaju proizvodnjom kod kuće, „istorijski razlog Amerike za fokusiranje na Bliski istok će nestati“. On više nije izvor sukoba, već „izvor i odredište međunarodnih investicija“.
Čak i u Aziji, koju dokument prepoznaje kao „ključno ekonomsko i geopolitičko bojište sledećeg veka“, najveći deo njegovog fokusa u regionu je na ekonomskim mogućnostima i zaštiti. Tajvan je važan zbog svojih poluprovodnika i zaštite vitalnih morskih puteva, a ne zato što je živa demokratija koju Sjedinjene Države pomažu i štite decenijama. Održavanje Južnog kineskog mora otvorenim za plovidbu je podjednako važno iz ekonomskih razloga, a ne iz geostrateškog razloga sprečavanja kineske dominacije Indo-Pacifikom. Čak i u odnosu sa Kinom, koju su i Tramp u svom prvom mandatu i predsednik DŽo Bajden identifikovali kao najvećeg strateškog konkurenta Sjedinjenih Država, novi strateški dokument ne govori o strateškoj pretnji koju Kina predstavlja i umesto toga se fokusira na izgradnju „istinski obostrano korisnih ekonomskih odnosa sa Pekingom“.
Neozbiljan dokument
Sve u svemu, nova Strategija nacionalne bezbednosti je duboko neozbiljan dokument – što dolikuje neozbiljnom predsedniku. Ali nije ništa manje važna – ili opasna – zbog toga. Ona odmah baca naše dugogodišnje saveznike (koji, čak i sam dokument priznaje, mogu pomoći Americi da ostvari neke od svojih ciljeva i potrebni su da pomognu u odvraćanju pretnji američkim interesima). I ukida široki, dvostranački konsenzus – razvijen u ne malom delu u politikama prve Trampove administracije – o potrebi da se politički, tehnološki, vojno i ekonomski takmiči sa Kinom. Ćuti o sve pretećim vezama između Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje. I napušta svaku pomisao da vrednosti i ideali koji su Ameriku učinili velikom i poštovanom treba da se održavaju, štite i unapređuju.
Ukratko rečeno, ovaj dokument će duboko uznemiriti američke saveznike i snažno ohrabriti njene protivnike.
* Ivo H. Daalder je predsednik Saveta Chicaga za globalna pitanja od jula 2013. Bio je stalni predstavnik SAD-a u Savetu Severnoatlantskog saveza (NATO) od maja 2009. do jula 2013. za vreme mandata predsednika Baracka Obame i angažovan u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD tokom administracije predsednika Billa Clintona.
** layout i bold FBD
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
