P10_TA(2025)0248

Polarizacija i pojačana represija u Srbiji godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu

PE778.780

Rezolucija Evropskog parlamenta od 22. listopada 2025. o polarizaciji i pojačanoj represiji u Srbiji godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu (2025/2917(RSP))

Evropski parlament,
– imajući u vidu Ugovor o Evropskoj uniji, a posebno članove 2 i 6 istog,

– imajući u vidu svoje prethodne rezolucije o Srbiji, posebno onu od 8. februara 2024. o situaciji u Srbiji nakon izbora1 i onu od 7. maja 2025. o izveštajima Komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu2,

– imajući u vidu radni dokument osoblja Komisije od 30. oktobra 2024. pod nazivom „Izveštaj o Srbiji 2024“ (SWD(2024)0695), priložen saopštenju Komisije od 30. oktobra 2024. pod nazivom „Saopštenje o politici proširenja EU 2024“ (COM(2024)0690),

– imajući u vidu prethodne izjave EU o Srbiji, posebno otvoreno pismo o Srbiji komesarke za proširenje Marte Kos od 5. februara 2025. godine i njene naknadne posete Srbiji u aprilu 2025. godine,

– imajući u vidu privremenu meru Evropskog suda za ljudska prava od 29. aprila 2025. godine kojom se naređuje Srbiji da se uzdrži od upotrebe zvučnih uređaja za kontrolu mase,

– imajući u vidu izjavu nekoliko specijalnih izvestilaca UN od 4. avgusta 2025. godine kojom se osuđuje nasilna represija srpske vlade nad mirnim demonstrantima,

– imajući u vidu brojne izveštaje i izjave domaćih i međunarodnih organizacija za ljudska prava, nezavisnih medija i grupa civilnog društva koje dokumentuju sistematska kršenja u Srbiji,

– imajući u vidu Evropsku konvenciju o ljudskim pravima,

– imajući u vidu Povelju o osnovnim pravima Evropske unije,

– imajući u vidu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima,

– imajući u vidu zahtev Srbije za članstvo u EU od 22. decembra 2009. godine,

– imajući u vidu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, s jedne strane,
i Republike Srbije, s druge strane1, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine,

– imajući u vidu zaključke predsedništva Evropskog saveta iz decembra 2006. godine, zaključke Saveta iz marta 2020. godine i zaključke predsedništva Evropskog saveta u Kopenhagenu od 21. i 22. juna 1993. godine, poznate i kao Kopenhagenski kriterijumi,

– imajući u vidu Saopštenje Komisije od 12. oktobra 2011. godine o zahtevu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (COM(2011)0668), Odluku Evropskog saveta od 1. marta 2012. godine o dodeljivanju statusa zemlje kandidata Srbiji i odluku Evropskog saveta od 27. i 28. juna 2013. godine za otvaranje pregovora o pristupanju sa Srbijom,

– imajući u vidu Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv korupcije od 31. oktobra 2003. godine, čija je Srbija potpisnica,

– imajući u vidu pravilo 136(2) i (4) svog Poslovnika,

A. budući da se 1. novembra 2024. godine nedavno renovirana betonska nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu srušila, usmrtivši 16 ljudi i povredivši druge; budući da godinu dana nakon tragedije istraga nije napredovala;

B. budući da su prisustvo i uticaj Kine u Srbiji značajno porasli poslednjih godina, zahvaljujući velikim infrastrukturnim ulaganjima, što izaziva zabrinutost u pogledu transparentnosti, usklađenosti sa standardima EU i zaštite životne sredine; budući da je projekat stanice bio deo brze železničke linije između Beograda i Budimpešte i da su ga realizovale dve kineske kompanije na osnovu međuvladinog sporazuma između Srbije i Kine, van okvira redovnog okvira javnih nabavki EU1; budući da je Komisija već upozorila u svom izveštaju o Srbiji za 2024. godinu na zaobilaženje pravila javnih nabavki putem takvih sporazuma; budući da je u martu 2025. godine Evropsko javno tužilaštvo pokrenulo istragu o mogućoj zloupotrebi sredstava EU dodeljenih za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu;

C. budući da je urušavanje nadstrešnice izazvalo neviđene nacionalne proteste koje su predvodili studenti zahtevajući pravdu, institucionalnu odgovornost, transparentnost, prevremene izbore, integritet izbora, poštovanje građanskih sloboda, podelu vlasti, slobodu medija, kraj sistemske korupcije i ulaganja u obrazovanje; budući da su se protesti od tada proširili po celom srpskom društvu;

D. budući da se između februara i kraja septembra 2025. godine održalo više od 10.700 protesta u više od 630 zajednica i 1.200 lokalnih skupština, uključujući najveći protest u srpskoj istoriji 15. marta 2025. i drugi najveći protest 28. juna 2025. godine, što ga čini najvećim lokalnim pokretom u poslednjih nekoliko decenija;

E. budući da su protesti koje je organizovao studentski pokret bili uglavnom mirni, iako je nažalost bilo nekoliko nasilnih incidenata tokom leta 2025. godine;

F. budući da su tokom masovnih protesta zabeleženi izolovani slučajevi prikazivanja radikalnih simbola i korišćenja ekstremne nacionalističke, proruske i šovinističke retorike, koji su izazvali široke kritike iz inostranstva i iz same Srbije;

G. budući da su prethodni izbori, kompromitovani pritiskom na birače, kupovinom glasova i organizovanim autobuskim prevozom birača unutar Srbije i iz inostranstva, održani pod nepravednim uslovima, a odlučno mešanje predsednika države i sistematske privilegije vladajuće stranke dovele su u pitanje ceo izborni proces; budući da su nezavisni posmatrači izvestili da nedavni lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću nisu bili ni slobodni ni pošteni;

H. budući da su srpske vlasti pribegle nasilju protiv političkih protivnika i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje; budući da je do početka 2025. godine represija eskalirala;

I. budući da su u martu 2025. godine, tokom najvećeg protesta u istoriji Srbije, prema nezavisnim izvorima, demonstranti napadnuti elektrošokerima, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost u vezi sa srazmernošću i zakonitošću upotrebe sile; budući da su organizacije za ljudska prava prikupile izjave od 3.400 učesnika pogođenih incidentom, uprkos zvaničnim poricanjima vlasti; budući da je srpska vlada pozvala rusku Federalnu službu bezbednosti (FSB) da istraži incident; budući da je zvanična istraga o incidentu, koja uključuje više od 170 izjava svedoka, još uvek u ranoj fazi, bez optužnica;

J. budući da su se od kraja 2024. godine protesti suočili sa represijom, uključujući batine, proizvoljna hapšenja, upotrebu suzavca, politički motivisana pritvaranja, deportacije i masovni nadzor; budući da je zabeleženo više od 1.028 hapšenja i najmanje 340 nasilnih incidenata, od kojih su neki prouzrokovali teške povrede i u kojima su učestvovali srednjoškolci, dok nezavisni posmatrači naglašavaju da ova brojka nije konačna;

K. budući da se od avgusta 2025. godine nasilje dodatno intenziviralo, uključujući policijsku brutalnost, mučenje i seksualno nasilje nad učesnicima, pretnje Jedinice za policijsku zaštitu (JZO), politički motivisana krivična gonjenja od strane Visokog javnog tužilaštva i kampanje blaćenja provladinih medija;

L. budući da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore, od kojih su neki potom korišćeni da se studenti i aktivisti optuže za pripremu napada na ustavni poredak i bezbednost Srbije, dok je elitna vojna jedinica Kobra raspoređena da reaguje na domaće sukobe, čak je u jednoj prilici ispaljivala bojevu municiju;

M. budući da je tokom nasilnih kontraprotesta policija štitila provladine gomile i bivše osuđenike, dok su policajci u civilu tukli i odvlačili opozicione ličnosti, studente i poslanike u Srpskoj parlamentarnoj grupi;

N. budući da su u julu i avgustu 2025. godine Komesar Saveta Evrope za ljudska prava i Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava apelovali na srpske vlasti da pokažu uzdržanost, zaustave represiju studentskog pokreta i poštuju ljudska prava i akademske slobode;

O. budući da su organizacije civilnog društva izrazile zabrinutost zbog predloženog nacrta zakona o izmenama Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim prestupnicima i krivičnoj zaštiti maloletnika iz 2005. godine, koji uvodi nova krivična dela i strože kazne koje bi mogle nesrazmerno ograničiti slobodu izražavanja i okupljanja; budući da takve odredbe rizikuju kriminalizaciju oblika mirnih protesta ili svakodnevnog građanskog ponašanja koji ne ugrožavaju javnu bezbednost ili ustavni poredak;

P. budući da je predsednik Vučić, koji nema formalna ovlašćenja nad policijskim radom prema Ustavu Srbije, proglasio proteste „obojenim revolucijama“ koje su organizovale i finansirale strane tajne službe zapadnih zemalja, kako su izvestili provladini mediji; budući da je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) podržala ovaj diskurs i optužila EU da sprovodi „subverzivne aktivnosti“ kako bi podstakla proteste; budući da su brojni novinari napadnuti ili im je uskraćena zaštita dok su izveštavali o protestima;

Q. budući da je predsednik Vučić takođe koristio dehumanizujuću retoriku protiv političara EU, uključujući poslanike Evropskog parlamenta, koji su izrazili podršku demonstrantima;

R. budući da su vlada i vladajuća elita normalizovale represiju pomilovanjem vladinih pristalica za nasilne napade koje su počinili, obustavljanjem javnog prevoza radi blokiranja protesta, politički motivisanim proterivanjima stranih državljana i okupacijom centra Beograda od strane provladinih demonstranata;

S. budući da je više od 150 stranih državljana sa proruskim stavovima prošlo obuku za rukovanje vatrenim oružjem u Srbiji sa namerom da podstakne nemire pred parlamentarne izbore u Moldaviji 2025. godine; budući da su počinioci ovog zločina, od kojih je jedan bio povezan sa visokim srpskim zvaničnikom, uhapšeni tek nakon medijskog negodovanja; budući da je srpska vlada izvršila direktan pritisak na parlamentarne izbore na Kosovu 2025. godine;

T. budući da je grupa srpskih državljana, koje su kasnije uhapsile srpske vlasti za sprovođenje zakona na zahtev stranih državnih vlasti, počinila zločine iz mržnje između različitih etničkih i verskih grupa u Francuskoj i Nemačkoj sa namerom podsticanja straha i nasilja;

U. budući da su srpske vlasti više puta izjavile da je Srbija i dalje posvećena pristupanju EU i sprovođenju neophodnih reformi, ali je tempo napretka u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, sloboda medija, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije znatno usporen;

V. budući da je predsednica Komisije fon der Lajen posetila Srbiju 15. oktobra 2025. godine;

W. budući da je Komisija u junu 2025. godine objavila da je, u skladu sa Uredbom (EU) 2024/12521, projekat rudarstva litijuma i bora kompanije Rio Tinto u Jadru uvršten na listu strateških projekata u trećim zemljama;

1. Podseća, godinu dana nakon tragedije, na 16 žrtava koje su izgubile živote kada se nadstrešnica srušila na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i izražava solidarnost sa povređenima; ponavlja svoje pozive na potpun i transparentan sudski postupak nakon istrage nadležnih organa kako bi se odgovorni izveli pred lice pravde u skladu sa vladavinom prava; poziva na nezavisni tehnički pregled strukturne štete, sveobuhvatni pregled građevinskih dozvola i nadzornih postupaka, kao i sveobuhvatnu procenu moguće korupcije ili nehata; poziva srpske vlasti da garantuju efikasan pristup pravdi i adekvatnu nadoknadu porodicama žrtava; naglašava potrebu da se šire ispita u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela tragediji;

2. Podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste pozivajući na odgovornost i demokratske reforme direktno povezane sa vladavinom prava, kao što EU očekuje od Srbije; Naglašava važnost građanske hrabrosti, posvećenosti nenasilju i angažovanja mladih za napredak Srbije na njenom evropskom putu; primećuje da su srpski studenti ušli u uži izbor za Saharovljevu nagradu za slobodu misli za 2025. godinu; podržava istinske pokušaje dijaloga o tome kako vlada može da ispuni zahteve studenata; duboko je zabrinut zbog izuzetno napete situacije u Srbiji i polarizacije koja bi lako mogla dovesti do nasilja, što je direktna posledica govora mržnje, promocije nasilja, kampanja blaćenja protivnika, anti-EU i proruske propagande koju široko šire mediji pod kontrolom vlade i vladini zvaničnici, kao i ozbiljnog neuspeha zvaničnih vlasti da se suoče i pomire sa prošlošću zemlje; poziva sve političke i društvene aktere u Srbiji da se uzdrže od takve retorike i da doprinesu negovanju klime međusobnog poštovanja, demokratskog dijaloga i deeskalacije tenzija; podstiče srpsku vladu da promoviše inkluzivno političko učešće i da garantuje jednak pristup medijima za sve političke stranke i kandidate; naglašava važnost depolarizacije javnog diskursa i negovanja političke kulture utemeljene u toleranciji, kompromisu i poštovanju demokratskih institucija; poziva civilno društvo, medije i obrazovne institucije da preuzmu aktivnu ulogu u prevazilaženju društvenih podela i jačanju demokratske otpornosti;

3. Izražava zabrinutost zbog sve veće političke polarizacije u Srbiji; Poziva sve političke aktere, predstavnike civilnog društva i relevantne zainteresovane strane u Srbiji da se uključe u konstruktivan dijalog, bez spoljnog pritiska ili mešanja, sa ciljem smanjenja političke i društvene polarizacije, izgradnje poverenja između institucija i pronalaženja održivog pravca za budućnost zemlje; Naglašava da suverenitet i politička putanja Srbije treba da odražavaju težnje njenih građana;

4. Najoštrije osuđuje talas nasilja, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji pod državnim uticajem; Osuđuje kampanje blaćenja, zastrašivanje medija i zloupotrebu ličnih podataka za diskreditaciju demonstranata i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija; poziva visoke zvaničnike da okončaju zapaljivu retoriku koja podstiče neprijateljstvo ili nasilje; osuđuje upotrebu nezakonitog nadzora demonstranata, kao što je upotreba špijunskog softvera Pegasus, Cellebrite i NoviSpy; posebno je zabrinut zbog upotrebe uređaja za dugometno čuvanje zvuka i široke upotrebe suzavca protiv civila; poziva na usvajanje i sprovođenje jasnih protokola o legalnim tehnologijama za kontrolu mase i nezavisnim mehanizmima za praćenje; poziva vladu Srbije da u potpunosti garantuje i poštuje pravo naroda na okupljanje i slobodu izražavanja u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima; dodatno osuđuje sve oblike govora mržnje i podsticanja na mržnju, posebno protiv nacionalnih manjina;

5. smatra da je srpsko rukovodstvo politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i slabljenje demokratskih institucija; žali zbog činjenice da visoki vladini zvaničnici aktivno šire teorije zavere da je urušavanje krošnje čin sabotaže ili teroristički napad; zabrinut je zbog nedostatka reakcije državnih institucija, uključujući organe za sprovođenje zakona i pravosuđa, da opovrgnu ove neosnovane tvrdnje;

6. upozorava na zloupotrebu krivičnog prava za suzbijanje građanskog aktivizma; naglašava da izmene Krivičnog zakonika, Zakona o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim prestupnicima i krivičnoj zaštiti maloletnika iz 2005. godine ne smeju dovesti do kriminalizacije normalnog, mirnog ponašanja ili nenasilnih oblika protesta; podseća da je srazmerna primena krivičnih sankcija osnova vladavine prava i obaveza Srbije prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima;

7. Zabrinut je zbog nezakonitih hapšenja izvršenih pre protesta 15. marta i 28. juna 2025. godine, kojima su prethodili procureli snimci intervjua sa osumnjičenima, a koje su objavili provladini mediji; primećuje da je kao rezultat toga uhapšeno nekoliko političkih aktivista i članova opozicione stranke Pokret slobodnih građana (PSG), a da su neki i dalje u kućnom pritvoru ili u egzilu; poziva na njihovo hitno puštanje na slobodu;

8. Poziva na hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile, proizvoljnim hapšenjima, pritvaranjima, mučenju, seksualnom nasilju nad pritvorenicima, politički motivisanim krivičnim gonjenjima i drugim ozbiljnim kršenjima ljudskih prava, uključujući pljuvanje i premlaćivanje pritvorenika koji su vezani, verbalno ponižavanje i pretnje smrću; poziva vlasti da temeljno istraže navode da ova kršenja potiču od visokih službenika jedinice za zaštitu (JZO) u okviru policije, tačnije od njenog komandanta Marka Krička; ponavlja da bi ove mere mogle predstavljati nehumano i ponižavajuće postupanje zabranjeno međunarodnim pravom i policijskim protokolima;

9. prima k znanju ostavku premijera Miloša Vučevića, koju je Narodna skupština potvrdila 19. marta 2025. godine, i naknadni izbor nove vlade koju je predvodio Đura Macut 16. aprila 2025. godine;

10. Prima na znanje hapšenje u avgustu 2025. i naknadno puštanje na slobodu Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, bivših ministara u vladi, pod optužbama za zloupotrebu službenog položaja i sumnju na štetu nanesenu državnom budžetu Republike Srbije od najmanje 115 miliona američkih dolara u vezi sa rekonstrukcijom železničke pruge između Beograda i Budimpešte, uključujući i urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu; Duboko žali zbog ometanja pravde koje je sprečilo da odgovorni za urušavanje nadstrešnice železničke stanice budu izvedeni pred lice pravde; osuđuje kampanje blaćenja koje se šire putem provladinih kanala protiv sudija i tužilaca koji rade na sprovođenju vladavine prava;

11. Oštro osuđuje odmazdu vlade protiv zaposlenih u sektoru obrazovanja i kulture zbog podrške protestima, uključujući otkaze, smanjenje plata, prisustvo policije na univerzitetskim kampusima i povlačenje sredstava sa javnih univerziteta;

12. Poziva srpske vlasti da odmah vrate finansiranje univerzitetima; poziva nadležne institucije da obezbede nesmetano učešće akademske i istraživačke zajednice u projektima koje finansira EU;

13. Osuđuje postupke vladajuće stranke u organizovanju ilegalnog kampa u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva i njegovo kasnije proširenje na trg sa pogledom na Narodnu skupštinu; ozbiljno je zabrinut zbog višestrukih izveštaja da vladajuća stranka mobiliše pojedince sa kriminalnom prošlošću za kontraprotestne aktivnosti, koji napadaju demonstrante pirotehnikom, dodatno eskalirajući tenzije, nasilje i polarizaciju u zemlji; osuđuje napade na pripadnike nacionalnih manjina, uključujući Slovake u Bačkom Petrovcu, Rumune, Bugare i Hrvate, i upotrebu etnički zasnovanih uvreda od strane provladinih medija;

14. Osuđuje proizvoljna predsednička pomilovanja pojedinaca koji su osuđeni ili procesuirani zbog nasilja nad studentima i drugim građanima koji učestvuju u mirnim protestima, smatrajući da takve akcije predstavljaju direktno mešanje u pravosuđe i ozbiljno potkopavaju vladavinu prava;

15. Poziva srpske vlasti da omoguće bezbedan povratak svih građana koji su pobegli iz zemlje zbog političke represije, zastrašivanja ili straha od progona, i da garantuju njihovu punu zaštitu i reintegraciju u skladu sa zakonom i međunarodnim obavezama Srbije;

16. Oštro osuđuje nezakonito hapšenje i proterivanje građana EU koji su dali izjave u kojima podržavaju demonstrante i javno objavljivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca; izražava zabrinutost zbog sve većeg broja slučajeva pritvaranja građana EU na srpskim granicama;

17. Najoštrije osuđuje verbalne napade visokih srpskih zvaničnika na poslanike Evropskog parlamenta zbog njihovog učešća u studentskim protestima ili izjava datih u tom kontekstu, pri čemu je verbalni napad predsednika Vučića na članove grupe Zelenih/Evropskog slobodnog saveza 5. septembra 2025. godine jedan od najočiglednijih primera;

18. Osuđuje otvoreno učešće Ruske Federacije u protestima u Srbiji u obliku dezinformacija koje šire njeni zvaničnici, uključujući Vladimira Putina, tvrdeći da su protesti deo „obojene revolucije“ koju podržava Zapad; odbacuje sve navode srpskih zvaničnika i provladinih medija da su EU i neke od njenih država članica bile uključene u organizovanje studentskih protesta kako bi pokrenule „obojenu revoluciju“; poziva srpske vlasti da preduzmu mere protiv takve zlonamerne propagande u domaćim medijima, umesto da učestvuju u njenom širenju; ostaje zabrinut zbog nacionalističke retorike prisutne u delu protestnog pokreta; osuđuje kontinuiranu upotrebu nacionalističke retorike, uključujući koncepte poput „Velike Srbije“ i „srpskog sveta“, koje su u prošlosti promovisali određeni članovi srpske vlade; podseća da takva retorika nema mesta u odnosima EU i Srbije i da ugrožava regionalnu stabilnost;

19. Sa zabrinutošću primećuje da postoje indikacije da, paralelno sa tekućim protestima, srpska vlada pregovara sa vlasnicima kompanije United Media kako bi „oslabila“ medijske kuće koje posluju u okviru te kompanije; upozorava da bi, ako se potvrdi, ovo predstavljalo ozbiljan napad na medijski pluralizam u Srbiji, koji je već ugrožen; poziva Srbiju da se uskladi sa politikama EU u borbi protiv spoljnog mešanja i kampanja dezinformisanja;

20. Poziva na hitnu i potpunu primenu svih preporuka međunarodnih misija za posmatranje izbora koje je sprovela Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) kako bi se obezbedili slobodni i pošteni izbori u Srbiji, posebno onih koje se odnose na nezavisnu reviziju biračkog spiska, transparentno i pluralističko imenovanje članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i obezbeđivanje poštenog i jednakog pristupa vremenu emitovanja na javnom emiteru RTS za sve političke aktere;

21. Poziva srpske vlasti da sprovedu potpuno transparentan i sveobuhvatan pregled tehničke bezbednosti svih infrastrukturnih objekata, uključujući i one na železničkoj pruzi od Beograda preko Novog Sada do mađarske granice, kako bi se osigurao njihov strukturni integritet, bezbednost i usklađenost sa međunarodnim standardima; poziva srpske vlasti da ne puštaju u rad nijedan infrastrukturni objekat koji nema potrebne dozvole i sertifikate za bezbednu i neprekidnu upotrebu, posebno one koji se nalaze na međunarodno i regionalno važnim transportnim koridorima;

22. Podstiče Srbiju da ojača saradnju sa Grupom država protiv korupcije (GREKO) i da u potpunosti sprovede svoje obaveze prema Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv korupcije; poziva na veću transparentnost vlasništva i finansiranja u javnim nabavkama za infrastrukturne projekte; naglašava da Srbija mora da zaštiti ekološke standarde i prava lokalnih i nacionalnih manjinskih zajednica prilikom odobravanja takvih projekata;

23. Poziva Komisiju i države članice da pažljivo prate sprovođenje reformi u okviru procesa pristupanja EU i programa reformi usvojenog u okviru Instrumenta za reforme i rast; priznaje napredak Srbije u određenim oblastima, uključujući ekonomski rast, povezanost regionalne infrastrukture i saradnju sa EU u oblastima upravljanja migracijama i energetske bezbednosti; pozdravlja učešće Srbije u projektima koje finansira EU u okviru Plana rasta Zapadnog Balkana i Zelene agende; podstiče Srbiju da nastavi da napreduje u sprovođenju reformi u skladu sa standardima EU i potvrđuje spremnost EU da podrži srpski narod u njihovim težnjama ka demokratskoj, prosperitetnoj i evropskoj budućnosti;

24. Naglašava svoju dugogodišnju posvećenost evropskoj perspektivi Srbije i njenom budućem članstvu u EU, istovremeno jasno stavljajući do znanja da napredak u pristupanju EU zavisi od punog poštovanja vrednosti EU, procesa koji je istinski zasnovan na zaslugama i poštovanja demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, kao dela Kopenhagenskih kriterijuma;

25. Ponavlja da pregovori o pristupanju Srbije EU treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka u osnovnim poglavljima, posebno o vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija i reformi javne uprave, punom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) EU i sankcijama protiv Rusije; podseća da Srbija ostaje značajan izuzetak na Zapadnom Balkanu u pogledu usklađivanja sa ZSBP; naglašava da je postepeno usklađivanje sa ZSBP ključni zahtev za sve zemlje kandidate za EU; poziva srpske vlasti da podstaknu činjenične i otvorene diskusije o pristupanju EU;

26. Ponavlja svoju snažnu podršku srpskim organizacijama civilnog društva, braniteljima ljudskih prava i nezavisnim aktivistima koji rade na jačanju demokratije, vladavine prava i osnovnih prava; poziva Komisiju da obezbedi adekvatno i pristupačno finansiranje i efikasne mehanizme zaštite za aktere civilnog društva; osuđuje svaki oblik zastrašivanja, uznemiravanja ili administrativnog pritiska na nevladine organizacije i aktiviste; naglašava ključnu ulogu civilnog društva u promociji transparentnosti, praćenju demokratskih standarda i pozivanju javnih vlasti na odgovornost;

27. Podržava brzo slanje ad hok misije EU za utvrđivanje činjenica u Srbiju, uz učešće Evropskog parlamenta, kako bi se na terenu procenilo stanje demokratije, tekući protesti, napadi na demonstrante i represija usmerena na studente, akademske krugove, nastavnike i profesore i radnike javnog sektora;

28. Poziva visoke zvaničnike EU da se uzdrže od davanja neosnovanih izjava kojima hvale proces reformi u Srbiji; pozdravlja promenu tona predsednice Komisije tokom njene nedavne posete Srbiji, što odražava tačniju procenu fundamentalnih problema Srbije i njenih negativnih rezultata u pogledu fundamentalnih reformi; prima k znanju najavljeni sporazum o nezavisnoj verifikaciji biračkog spiska i Savetu za regulaciju medija (REM), uz naglašavanje da se napredak procenjuje na osnovu sprovođenja reformi;

29. Poziva Komisiju da pokrene inicijativu za uvođenje ciljanih pojedinačnih sankcija protiv onih koji su odgovorni za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji, u skladu sa globalnim režimom sankcija EU za ljudska prava;

30. Poziva države članice EU da pojačaju zaštitne mere za ranjive osobe, uključujući hitne vize i programe preseljenja; poziva diplomatske misije EU i države članice da pažljivo prate sve tekuće sudske postupke u vezi sa protestima; poziva države članice EU da jedinstveno odgovore na nazadovanje demokratije u Srbiji, uključujući razmatranje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji;

31. Poziva sve zemlje učesnice predstojeće izložbe Ekspo 2027 u Srbiji da uzmu u obzir ozbiljne zabrinutosti i dokaze o široko rasprostranjenoj korupciji povezanoj sa vladajućim strukturama, kao i izveštaje o nepoštovanju osnovnih građevinskih standarda i zakonskih zahteva tokom organizacije i održavanja izložbe;

32. Nalaže svojoj predsednici da ovu rezoluciju prosledi predsedniku Evropskog saveta, Komisiji, potpredsedniku Komisije/visokom predstavniku Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, vladama i parlamentima država članica, predsedniku, Vladi i Narodnoj skupštini Srbije, Kancelariji OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, Parlamentarnoj skupštini OEBS-a i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.