NEMOGUĆA MISIJA PETERA SORENSENA
U vremenu kad i Vučić i Kurti imaju prečia posla PETER SORENSEN novi predstavnik EU u dijalogu Beograda i Prištine nastupa u tišini, bez velikog zanimanja za zbivanja u trianglu Brisela, Beograda i Prištine, dok je njegov prethodnik Miroslav Lajčak ispraćen je s ravnodušnoću.
U takvom kontekstu oživljavanje dijaloga bilo bi ravno čudu napisao je u svom blogu AUGUSTIN PALOKAI a objavio kosovski dnevnik KOHA 3. februara 2025. po originalnim naslovom
>Svako ima važnijih stvari od dijaloga.<
Augustin Palokai
Miroslav Lajčák, bivši slovački ministar vanjskih poslova, bez velike pompe napustio je mjesto visokog predstavnika EU za dijalog između Kosova i Srbije.
Njegov odlazak bio je mnogo mirniji od načina na koji je došao na tu funkciju, budući da je prvi bio izabran na tu funkciju.
Otišao je sa nekoliko objava na društvenim mrežama, što je njegov omiljeni način komunikacije tokom njegovog krajnje netransparentnog mandata u Evropskoj uniji.
Nadalje, oproštajna debata sa poslanicima Evropskog parlamenta održana je "in camera", odnosno na sjednici zatvorenoj za javnost. Mnogi poslanici su tada izrazili iznenađenje zašto je to zatvorena rasprava kada im Lajčak nije rekao ništa važno, ništa što nije rekao javno. Pohvalio se i pomenuo da je 2020. godine "oživeo dijalog" koji je tada bio gotovo paralizovan. A za neuspjehe i nedostatak napretka odgovornost je prebacio na strane u dijalogu.
Ako se nakon pet godina "oživljavanje dijaloga" čini kao najveći uspjeh, to se zapravo više pokazuje kao neuspjeh.
A Lajčak ne napušta ovaj proces kao mnogo živ. U stvari, barem se čini paraliziranim kao što je bio i pre dolaska. Došao je s velikim očekivanjima, sa velikom ambicijom da se postigne sveobuhvatan sporazum "u roku od meseci, a ne godina".
Poslanici Evropskog parlamenta, koliko god nemoćni, barem oslikavaju stvarno stanje u EU.
Većina njih je Lajčaku, kako se navodi, rekla da su neuravnotežen pristup stranama, mere prema Kosovu i tolerancija prema Srbiji prepreke postizanju napretka u dijalogu.
Ovakav pristup EU posebno je kritikovan nakon napada u Banjskoj.
Izvori kažu da se Lajčak složio sa njima i rekao da je i on tražio, posebno nakon terorističkog napada u Banjskoj, da se ukinu mere protiv Kosova, ali da to „nije u njegovim rukama, već u rukama država članica.
" Ali neke diplomate kažu da je Lajčak često imao naviku da se prilagođava i ostavlja utisak da se slaže sa svojim sagovornicima.
Ne vjeruju da je Lajčak bio iskren kada je tražio ukidanje mjera, ostavljajući utisak da želi da se ukinu, ali znajući da se to neće dogoditi.
Sada kada je Lajčak završio svoj mandat, sve je veći broj diplomata koji mu nalaze zamerke, koji ga kritikuju zbog manjka posvećenosti.
Neki kažu da je više vremena provedeno na konferencijama u prelepim mestima poput Davosa, Dubrovnika, Budve, Bleda, New Yorka i drugih mesta, nego na sastancima u okviru dijaloga.
Nije bilo ni oproštajnih poseta Kosovu i Srbiji.
Ali nije poznato da li je u Prištini i Beogradu i bilo volje da se sastanu s njim, jer su obe zemlje zaokupljene mnogo važnijim stvarima od susreta licem u lice sa izaslanikom EU kome ističe mandat.
Nije se mnogo šuškalo ni o izboru Lajčakovog naslednika, Petera Sorensena.
On je izabran i potvrđen kroz formalne procedure, bez rasprave.
Savet EU samo je izdao saopštenje kada je njegov izbor potvrđen.
Sastav tog saopštenja jasno govori da ovog puta nema velikih očekivanja. Što pokazuje da se čak i EU složila da je ovo beskrajan proces.
„Zadatak novog specijalnog predstavnika biće da omogući dijalog, koji će doprineti sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, a posebno primeni Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju, usvojenog u februaru i martu 2023.“, navele su zemlje članice EU u saopćenju Saveta.
Sorensen ima mnogo sličnosti, ali i mnogo razlika sa Lajčakom.
Rad u strukturama službe EU za spoljne poslove iu regionu Zapadnog Balkana je ono što ima mnogo sličnosti. Ali Sorensen je više diplomata nego političar.
To može dovesti do toga da bude manje izložen, da radi tiše, ali s druge strane može biti i nedostatak, jer neće moći vršiti bilo kakvu težinu da izvrši pritisak na strane u dijalogu, osim ako će za ovo imati snažnu i javnu podršku glavnih država EU.
Sorensen preuzima zadatak da omogući dijalog kada je ovaj proces u mnogo neizvjesnijem stanju nego što je bio kada je Lajčak preuzeo dužnost prije pet godina.
Svi "učesnici" u dijalogu imaju važnijeg posla od dijaloga.
Dakle, očekivanja nisu velika.
Kosovo ima izbore i posle njih čeka težak proces formiranja vlade.
Srbija se suočava sa dramatičnim razvojem događaja koji su prvi put uzdrmali moć predsednika Aleksandra Vučića, uprkos snažnoj podršci koju ima od EU i SAD.
Evropska unija se takođe suočava sa izazovima u odnosima sa SAD, sa porastom krajnje desnice u EU.
O dijalogu govore samo ako ih neko pita.
Nedostatak konkretnih rezultata, predugačak proces, stvorio je zamor od dijaloga, ne samo na Kosovu, već iu EU.
Srbija je možda jedina u ovom procesu koja više voli da produžava status quo, odugovlači proces dijaloga i izbegava trenutak kada će morati da prizna realnost i prihvati da Kosovo postoji kao država. Srbija je, ako su Lajčak i Borel rekli istinu - da postoji "sporazum na putu normalizacije odnosa", koji je, štaviše, u potpunosti obavezujući za obe strane - trebalo da prizna tu realnost na osnovu ovog sporazuma. Ali nije.
Ovaj sporazum će biti star dve godine za tri sedmice od kako je rečeno da je postignut. A nije učinjen nijedan korak ka njegovoj implementaciji.
Ova činjenica više govori o uspješnosti dijaloga od svih izjava EU zajedno i svih Lajčakovih objava na društvenim mrežama.
U postojećim okolnostima, bilo bi čudo da Sorensen još jednom uspe da oživi dijalog, ako se pod oživljavanjem zaista podrazumijeva dijalog usmjeren na potpunu normalizaciju odnosa između dve države.
*layout FBD
Molimo vas da razmislite o vašoj novčanoj pomoći
Forumu za bezbednost i demokratiju.
