Čekajuči Trumpov diplomatski cunami
Američki portal COUNTERPUNCH objavio je kolumnu o tome šta Orbganizacija Ujedinjenih Nacija može da očekuje tokom druge vladavine Donalda Trumpa koju je napisao DANIEL WARNER.
Tekst je objavljen 9. januara 2025. pod originalnim naslovom
>U iščekivanju Trumpovog cunamija u Ženevi<
Daniel Warner
Kako se pripremiti za cunami? Nagomilajte vreće peska oko kuće. Zakačite prozore. Pređite na više tlo. Sve su to fizičke pripreme za prirodni fenomen. Ali šta se čini kada se sprema diplomatski cunami? Donald Tramp i njegov tim već su najavili akcije slične cunamiju protiv Ujedinjenih nacija i nekoliko njihovih agencija počevši od 20. januara. Ovde u Ženevi, na mestu mnogih organizacija UN, lokalna štampa je oglasila alarm. „Hoće li Donald Tramp marginalizovati međunarodnu Ženevu?“ Stephan Bussard ispitan u Le Tempsu. „Da li će Donald Tramp prekinuti dotok novca međunarodnoj Ženevi koji u velikoj meri zavisi od finansiranja SAD?“ pitao je Dorian Burkhalter u Svissinfo . Oba novinara su prepoznala značajan finansijski doprinos Sjedinjenih Država Ujedinjenim nacijama i preteće izjave nove administracije o smanjenoj podršci SAD.
Kako će izgledati diplomatski cunami? Sjedinjene Države su 2023. doprinele 28% svih donacija zemalja UN-u i njihovim agencijama, najviše od bilo koje zemlje. Poređenja radi, Kina, njen glavni globalni konkurent, doprinela je 15% ukupnom budžetu. Što je važno za agencije sa sedištem u Ženevi, 2023. Sjedinjene Države su doprinele 40% budžeta Kancelarije Visokog komesarijata UN za izbeglice i 44% za Zajednički program Ujedinjenih nacija za HIV i AIDS, najveći doprinos zemlje. Na globalnom nivou, Sjedinjene Države su takođe najveći donator, sa 25% za mirovne operacije Ujedinjenih nacija i kao i 34% za Svetski program za hranu. Veliko smanjenje američkog finansiranja imalo bi ozbiljne posledice po UN, koji je već u krizi likvidnosti, jer nisu sve zemlje platile svoje potrebne doprinose. Nedavna procena pokazuje da je samo 43% od traženih 50 milijardi dolara za humanitarnu pomoć za 2024. isplaćeno.
Koji su zloslutni znaci da dolazi finansijski cunami? Tramp je čuveno tvitovao pre nego što je prvi put postao predsednik da je telo od 193 člana „samo klub za ljude da se okupe, razgovaraju i dobro provedu“. Tokom svog prvog mandata, predsednik Tramp je prekinuo finansiranje Fonda UN za stanovništvo , povukao se iz kulturne organizacije UN Unesko, Pariskog klimatskog sporazuma i Saveta UN za ljudska prava, kao i podrivao Svetsku trgovinsku organizaciju. Takođe u svom prvom mandatu, Tramp je pokrenuo jednogodišnji proces povlačenja iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Iako je predsednik Bajden poništio odluku, kruže glasine da će predsednik Tramp ponovo povući SAD iz SZO ubrzo nakon 20. januara. Da bi upotpunila antipatiju Trampove administracije prema UN, Elise Stefanik, jaka Trampova saveznica i njegova imenovana ambasadorka SAD u Ujedinjene nacije u NJujorku, proglasile su da je potrebna „potpuna revizija“ američkog finansiranja UN. Stefanik, kao i mnogi članovi Kongresa, oštro se protive kritikama UN na račun Izraela zbog Gaze.
Za one koji nisu ljubitelji Ujedinjenih nacija, a ima ih mnogo, treba napomenuti da Ujedinjene nacije suočene sa predstojećim cunamijem nisu u situaciji snage. Jedan od glavnih razloga postojanja organizacije je održavanje međunarodnog mira i bezbednosti u skladu sa njenom Poveljom, počevši od člana 1, a posebno poglavlja VI i VII. Organizacija, konkretno Savet bezbednosti, bila je neefikasna u Ukrajini i Palestini, diplomatski rečeno. Naknadna polarizacija Saveta bezbednosti potkopala je veliki deo legitimiteta UN, a njeni efekti su se osetili u celom sistemu Ujedinjenih nacija. Kakvu god da su lidersku ulogu nekada imale, takođe su smanjili neentuzijastični demokratski predsednici, kao i neharizmatični generalni sekretari, i osećaj unutar globalnog juga da su UN ostatak kolonijalne prošlosti Zapada.
Dakle, Trampov cunami dolazi u najnepovoljnijem trenutku kada je sama institucija slaba i nespremna za veliku katastrofu. U ovom trenutku, UN u Ženevi, njenom evropskom sedištu, izgleda nesposobne da postave vreće peska po kući, začepe prozore ili se presele na više tlo. Da li je NJujork bolje pripremljen?
„Mislim da u NJujorku ima više rezignacije nego panike“, rekao je Ričard Gauen, direktor za pitanja UN u Međunarodnoj kriznoj grupi u NJujorku. „Znamo da će Donald Tramp ponoviti svoju anti-UN mantru“, primetio je, „Ali zabrinutost je veoma opipljiva u vezi sa budžetskom politikom SAD… Sa Donaldom Trampom, izgleda neizbežno da će se finansijska situacija organizacije pogoršati .” Što se tiče rešenja, šta je sa Evropom da preuzme finansiranje? Govan sumnja; „U 2017-2018, evropske države su delimično kompenzovale delimično američko povlačenje. Ali danas, s obzirom na rat u Ukrajini, nisam siguran da imaju finansijska sredstva i političku volju da deluju kao zaštitnici UN“, primetio je Gauen.
Govan je realan u vezi sa reakcijom Njujorka na Trampa; „Sekretarijat UN [sa sedištem u Njujorku] znao je da bi se mogli suočiti sa Trampovim povratkom tokom cele godine. Iza kulisa je postojalo mudro planiranje kako da se upravlja potencijalnim rezovima američkog budžeta. Dakle (generalni sekretar UN Antonio) Gutereš i njegov tim nisu potpuno nespremni, ali znaju da će sledeća godina biti izuzetno teška“, rekao je on za Rojters .
Iako se o veličini Trampovog cunamija 2.0 može raspravljati – Đan Luka Burči, bivši pravni savetnik SZO, tvrdio je da Trampov drugi mandat „možda bude ekstremniji, ali može biti i više strateški jer je Tramp naučio sistem koji nije zaista znaju u prvom mandatu.” – nema sumnje da će doći do velike promene u UN. Da li je to bitno? Verovatno ne u Ukrajini, Gazi ili u nekoliko drugih ratnih zona. Ali za njene specijalizovane agencije, posebno one koje se bave humanitarnim poslovima, rezovi bi mogli da utiču na desetine miliona života. Ukratko, može se očekivati da posle 20. januara neće biti teško samo za UN kao organizaciju, već će biti posebno kritično za ljude kojima služi u zadovoljavanju njihovih osnovnih ljudskih potreba.
* Amerikanac Danijel Warner je autor knjige Etika odgovornosti u međunarodnim odnosima, koji živi u Ženevi.
Molimo vas da razmislite o vašoj novčanoj pomoći
Forumu za bezbednost i demokratiju.
