Na samitu lidera država iz regiona Zapadnog Balkana u Skoplju 22. novembra 2023. iznet je predlog da se pokrene stalni format NATO-Zapadni Balkan.
Sada je na redu NATO.
Tekst o tome objavio je i makedonski portal NEZAVISNI pod orgininalnim naslovom
>Grupa NATO-Zapadni Balkan za smanjenje tenzija u regionu<
Photo Courtesy Nezavisen
Ramin predlog
Na današnjem neformalnom sastanku lidera NATO-a iz regiona iznet je priedlog uspostavljanja formata NATO-Zapadni Balkan u kojem će učestvovati ne samo zemlje članice Alijanse, već i Beograd, Priština i Sarajevo.
Ovaj predlog izneo je albanski premijer Edi Rama, a podržao ga je i hrvatski predsednik Zoran Milanović.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka u Skoplju rekao da će takav predlog biti razmotren.
"Naravno da to zajedno razmotrimo i da se češće sastajemo i pozivamo i zemlje partnere", rekao je Stoltenberg, koji je u svom obraćanju rekao da je Zapadni Balkan važan za NATO.
Edi Rama je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da je generalni sekretar sa velikim interesovanjem pozdravio predlog da se stvori format NATO samita sa Zapadnim Balkanom na kojem će, kako je pojasnio, biti prisutne i učestvovati ne samo zemlje članice NATO-a u ovom regionu, već i zemlje partneri NATO-a.
„Zapravo, ostale zemlje Zapadnog Balkana koje danas nisu prisutne, kao i drugi deo zemalja članica koje su u granicama našeg regiona, a koje imaju neposredan interes za stabilnost i demokratski napredak regiona. “, rekao je Rama.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović Ramin predlog smatra pametnim i dobrodošlim, bez obzira na to što imamo nekoliko inicijativa u raznim oblicima i organizacijama, koje se međusobno prepliću, pa čak i poništavaju.
Stoltenberg je nakon sastanka sa čelnicima naveo da je Zapadni Balkan strateški važan za NATO i da, iako ne postoji direktna vojna prijetnja nijednoj od zemalja regiona, i dalje postoje razlozi za zabrinutost zbog nastalih tenzija. "Vidimo pretnje secesionizmom u BiH, krhku sigurnosnu situaciju na Kosovu i zastoj u pregovorima između Beograda i Prištine, a autoritarne države poput Rusije ugrožavaju naš demokratski integritet sajber pretnjama", rekao je Stoltenberg nakon sastanka kojem je prisustvovao premijer Dimitar Kovačevski i njegove kolege iz Albanije i Crne Gore Edi Rama i Milojko Spaić, te hrvatski predsednik Zoran Milanović.
Prema Stoltenbergovim rečima, u NATO-u postoji zabrinutost za razvoj događaja u pojedinim zemljama Zapadnog Balkana, te se stoga mora prepoznati snaga i značaj Alijanse u regionu.
„NATO je godinama prisutan u ovom regionu. Na Kosovu smo pojačali naše prisustvo sa oko 1000 dodatnih vojnika i sa težim naoružanjem. Uvek smo oprezni, pažljivo pratimo situaciju i uvek ćemo učiniti sve što je potrebno da zaštitimo i odbranimo sve saveznike, rekao je Stoltenberg.
Stoltenberg je istakao da se obraća svima u regionu sa porukom da je važno izabrati dijalog i diplomatiju umesto sukoba i rata, ističući da je dijalog Beograda i Prištine neophodan za njihov mir i prosperitet, dok najnovije predloge za uspostavljanje Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom, smatra korakom napred.
"Vreme je da se prevaziđu regionalni sukobi, koji su predugo trajali", rekao je Stoltenberg.
U tom kontekstu ističe da je Makedonija valjani saveznik u NATO-u koji daje važan doprinos zajedničkoj sigurnosti, ali je i primer uspešnih multietničkih odnosa i društva u kojem ljudi iz različitih etničkih grupa zajedno žive i grade državu u miran suživot.
Šef Alijanse je dodao da je na sastanku bilo reči i o ruskoj agresiji na Ukrajinu, te je apelovao na obe strane da prekinu sukob, pozdravljajući doprinos NATO saveznika u tom pogledu, posebno u uslovima teške situacije na bojnom polju.
Makedonski premijer je naveo da je naš domaći zadatak da nastavimo da radimo brzo i predano do pune integracije u EU, kao što smo radili sa integracijom u NATO. "Članstvo u EU je naš cilj i nemamo drugu alternativu", rekao je on.
Premijer je informisao da je na sastanku bilo reči o aktuelnim pitanjima za region i posvećenosti Alijanse njegovoj stabilnosti i bezbednosti, ali i izazove vezane za sajber sigurnost.
„Detaljno smo razgovarali o bezbednosti regiona. Osiguravamo regionalnu sigurnost u celosti kroz zemlje članice NATO-a. Ova sigurnost i stabilnost zemlje i regiona sa sobom nosi i ekonomski prosperitet, o čemu smo razgovarali i sa današnjim sagovornicima“, rekao je Kovačevski.
Prema njegovim rečima, investitori iz evropskih zemalja i iz SAD-a u Makedoniji i regionu prepoznaju mesto gde mogu uložiti svoj novac čime će obezbediti bolje plaćene poslove i povećanje životnog standarda građana.
“Članstvo u EU je naš cilj i nemamo drugu alternativu. Da li ćemo uskoro biti tamo, sada zavisi samo od nas i odluka koje moramo da donesemo u našoj Skupštini“, rekao je Kovačevski.
Edi Rama je istakao da je potrebno povećati broj NATO snaga na Kosovu i garantovati granicu između Kosova i Srbije. Prema njegovim rečima, ta granica je van kontrole i služi ilegalnim aktivnostima, krijumčarenju oružja, narkotika i aktivnostima koje dodatno ometaju političko delovanje, ultranacionalističke pozadine i koje izazivaju velike poremećaje, rekao je Rama novinarima.
On je izrazio žaljenje što se i pored višestrukih pokušaja da se značajno poveća ne samo pažnja, već i broj trupa koje treba da obezbede neprikosnovenost Kosova, dogodio "tragični događaj" u Banjskoj i da se to više nikada ne sme ponoviti.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović je, odgovarajući na novinarsko pitanje, rekao da je nakon incidenta na severu Kosova ostao veoma nesklon uvođenju sankcija Beogradu.
„Bio sam veoma rezervisan u pogledu neophodne reakcije prema Beogradu i uvođenju sankcija, za šta su se mnogi zalagali. Smatram da su sankcije kao instrument spoljne politike promašene. I nisam to učinio da bih oslobodio Hrvatsku bilo kakve odgovornosti za neko nedozvoljeno ponašanje, učinio sam to iz uverenja, ne očekujući bilo kakvu uslugu”, rekao je Milanović.
*radni prevod FBD
