O saradnji sa Haškim sudom

SRAMOTA

Sramota što je Srbija prva zemlja u svetskoj istoriji koja je proglašena odgovornom za kršenje konvencije o sprečavanju genocida više se ne može izbrisati, ali se bar može umanjiti.
Posle jučerašnje predsude Medjunarodnog suda pravde u Hagu Forum za bezbednost i demokratiju ocenjuje da se mora utvrdi personalna odgovornost za onaj deo te presude u kojoj je Srbija proglašena krivom.
FBD ukazuje da je to posebno važno za aktuelne srpske političare, ukoliko ne žele da tu odgovornost snose kolektivno i u osnovi je tako prebace na čitavu Srbiju i sve njene gradjane. … Nije dovoljno doneti samo deklaraciju koja se u ovoj presudi od Srbije traži već utvrditi imena prezimena i funkcije onih zbog kojih je taj deo presude napisan, a mogao je biti izbegnut. (februara 2007.)
 

USLOV SVIH USLOVA

Forum za bezbednost i demokratiju u potpunosti podržava one NVO u koje i sam spada, a koje insistiraju na punoj i bezuslovnoj saradnji Srbije sa Hagom kao uslovom svih uslova njene evropeizacije i puta ka članstvu Evropskoj uniji.
..U Srbiji kakva je danas, jasan i javni stav o nužnosti potpune hitne i bezuslovne saradnje Srbije sa haškim sudom poslednja preostala brana rehabilitaciji ideologije Slobodana Miloševića i retorike i duha njegovog vremena.
Odnos prema saradnji sa Hagom u tom smislu je u Srbiji nažalost još uvek osnovni kriterij polititičke izuzetnosti.
Ta izuzetnost ne ogleda se u pogadjanjima ko je veći ili manji Evropljanin već u insistiranJu na prinicipijelnom razračunavanju sa politikom koja je odavde vodila do sukoba i ratnih zločina, na jasnoći moralnog i političkog stave, bespogovornoj osudi i sudskom procesuiranju svih ratnih zločinaca sa prostora nekadašnje države. (aprila 2007. )

OBAVEŠTAVANJE JAVNOSTI

FBD smatra da bi se utvrdjivanjem odgovornosti za strategiju i kvalitet obaveštavanja javnosti u Srbiji oko hapšenja Zdravka Tolimira delotvorno predupredila strahovanja da je antihaški lobi u Srbiji još uvek toliko jak da od njega zaziru čak i vlast i oni čija je zakonska dužnost da mu se na svaki način i u svakoj prilici suprotstavljaju.
Ukoliko se ne utvrdi ko se u slučaju Tolimir plašio sopstvene javnosti ili bio protiv njenog istinitog obaveštavanja o saradnji sa Hagom, dakle hapšenju Tolimira, Srbija će se ponovo dramatično suočiti sa dalekosežnim i neproduktivnim posledicama iznova reaktiviranog suštinskog pitanja o stvarnom kvalitetu idejne i akcione usaglašenosti onih koji sačinjavaju novu vladu i to oko najvažnijeg uslova bez kojeg se ne može realizovati evroatlanska orijentacija, a koja je, navodno, uspostavljanjem nove vlade u Srbiji izborila novi četvorogiodišnji mandat. ( juna 2007.)

ZAVRŠNE REČI KARLE DEL PONTE

Završno izlaganje Karle del Ponte pred Savetom bezbednosti UN  je veoma ozbiljno, posebno za Srbiju i kredibilitet njenih vlasti kako kod sopstvene, tako i kod medjunarodne javnosti. FBD sa velikom zabrinutošću upozorava na onaj deo izlaganja Karle del Ponte u kome ona tvrdi kako ‘’postoje ozbiljni nedostaci nadgledanja službi bezbednosti od strane vodjstva zemlje’’, da ‘’službe bezbednosti ne sprovode dosledno odluke donete na najvišem nivou’’, te da ‘’civilne bezbednosne službe nevoljno saradjuju sa odgovarajućim stranama vojniih službi’’! Ovakve tvrdnje otvaraju i najozbiljnija unutrašnja politička i bezbednosna pitanja jer stvaraju prostor za sumnje o visokom stepenu ukupnog, unutrašnjeg bezbednosnog rizika.
Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu FBD ukazuje da najnoviji podaci Karle del Ponte o kretanju i boravku haških optuženika u Srbiji, koji se datumski poklapaju sa madatima onih koji su i danas na vlasti u Srbiji (a koji su na svojevrstan način potvrdjeni i od strane nekih ovdašnjih visokih zvaničnika) otvaraju ozbiljna pitanja i sumnje u pogledu verodostojnosti iskaza domaćih političara, i prošle i buduće. (decembra 2007.)