SRBIJA, VOJSKA, BEZBEDNOST

CENA RAZDRUŽIVANJA SiCG (1)

…Parlament Srbije, među brojnim i važnim poslovima će imati i obavezu da svestrano razmotri i odgovornost za finansijske, a i druge ne manje značajne, loše posledice ponašanja sprske strane u periodu razdruživanja Srbije i Crne Gore.
FBD zato ponovo aktuelizuje svoj zahtev da parlament Srbije preispita odogovornost predstavnika Srbije u insitucijama SiCG i vlasti Srbije koji su dozvolili da SiCG nestaje i prestane da postoji bez usvojenog zakona o imovini, što je bila jedna od njihovih prvih i glavnih obaveza.
…Poslanici su dužni da onima koje će predstavljati, rasvetle i učinine transparentnim naprimer odgovornost za postupanje sa vojnom imovinom (koja se merila milijardama), kao i za brojne skrajnute finansijske afere u vojsci nekadasnje države, kao i oko njenog Fonda za reforme, a koje su, nekritički, sukcesijom postali vlasništvo i problem Srbije. (januara 2007.)
 

CENA RAZDRUŽIVANJA SiCG (2)

FBD ocenuje da vesti iz Crne Gore da tamošnje Ministarstvo odbrane pristupa prodaji brodova RM bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore postupkom poverljive prodaje, u kojem se od javnosti kritju i kupci ali i posrednici, nalažu da se u Srbiji konačno javno saopšti ko je i kada odlučio da flota bivše države ‘’čija se vrijednost mjeri desetinama milijuna eura’’ završi na način od kojeg Srbija nema nikakve koristi već je zapravo pokradena.
FBD ocenjuje da na odgovorima na ovo pitanje posebno moraju insistirati Zoran Stanković, poslednji ministar odbrane u nekadašnjoj državnoj zajednici, Boris Tadić poslednji član VSO nekadašnje državne zajednice iz Srbije, i Vojsilav Koštunica, čija vlada nije preuzela ništa da zaštiti srpske interese prilikom deobe vojne imovine Srbije i Crne Gore. (marta 2007.)

DRŽAVNA I CIVILNA KONTROLA BEZBEDNOSTI (1)

žOsude javnosti povodom pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića, pretnji smrću novinaru Dinku Gruhonjiću, napada na Sandžačku DP, smotre pripadnika Nacionalnog stroja u Beogradu itd. predstaljaju poslednju priliku da se ponovo pokrene i pitanje civilne kontrole bezbednosnog sektora, koja je od 5. Oktobra 2000. do danas ostala potpuno skrajnuta, a reforme njihovih službi, simboličke i kozmetičke.
Netransparentnost aktivnosti ovih službi i odustvo njihove državne i civilne kontrole predstavlja ozbiljnu opasnost za demokratski razvoj Srbije i dalje tokove njene evroatlanske integracije.
Osim državnih službi posebnu pažnju zavredjuju i privatne bezbednosne službe u kojima je angažovano više od 40.000 hiljada naoružanih ljudi, često sumnjive prošlosti i političke zaledjine u kontekstu nedavnih ratnih sukoba u regionu i aktivnosti paradržavnih i paravojnih službi. (aprila 2007. )

KADROVSKA POLITIKA U VOJSCI I SLUZBAMA BEZBEDNOSTI

FBD iznova ukazuje na važnost transparetnosti domena kadrovske politike, koja inače nikad nije ni bila pod realnom kontrolom parlamenata. Upliv šire demokratske javnosti, objektivnih medija i kompetentih NVO da i ne pominjemo.

Da su kriterijumi kadrovske politike bili transparentniji, kao što nisu, svakako se ne bi moglo dogoditi da se u Srbiji steknu okolnosti i ''kadrovski rasporedi'' na osnovu kojih se može dokazivati da su - prilikom odlučivanja o imenovanjima, izboru na visoke funkcije i sl. - gradjani rodjeni u Srbiji bili manje ravnopravni u odnosu na one koji su rodjeni van Srbije, ili su i srpsko državljanstvo uzimali naknadno. ( I to ne samo u Vojsci, već i MUP-u, MIP- u, drugim državnim organima, pri čemu je npr. interesantno koliko je to karakteristično i za službe bezbednosti, i vojnu i civilnu). (aprila 2007.)

DRŽAVNA I CIVILNA KONTROLA BEZBEDNOSTI (2)

Forum za bezbednost i demokratiju je od osnivanja imao polazište da izmeštanje bezbednosnih službi u nadležnost parlamenta i departizacija čelnih funkcija bezbednosnih službi, koje neće biti u funkcijii takve vlasti i partija već države i društva, mogu biti put prevazilaženja krize i u Srbiji, koja najduže od svih bivših jugorepublika plaća cenu starog bezbednosnog nasledja…

Bez obzira što je u Srbiji dosdašnja tranzicija ovih službi bila kozmetička a ne suštinska, FBD smatra da partije koje su istinski opredeljenje za demokratske metode vlasti još imaju niz mogućnosti da traisiraju put u tom pravcu (izbegavajući na taj način i mogućnost sopstvenih potčinjenosti službanama bezbednosti). To umesto njih može učiniti i parlament. iako šanse da se to dogodi u Srbiji nisu velike (maja 2007.)

SRBIJA I NATO

Forum za bezbednost i demokratiju ukazuje da Srbiju niko nije ni zvao da pristupi NATO paktu, kao i da ona realno još dugo neće biti u stanju da ispuni potrebne uslove za članstvo u ovoj ogranizaciji. U tom kontekstu aktuelno nametanje teme opredeljenja prema eventualnom članstvu Srbije u ovoj organizaciji, pominjanja antinato deklaracija i sl. predstavljaju izlišne radnje.

Osim toga što su politički kontraproduktivne i pragmatično štetne, one se prevashodno mogu sagledati u funkciji unutrašnjih političkih neslaganja i sukobljavanja u Srbiji, jednako kao što mogu biti i pokušaj zamagljivanja ili izbegavanja otvorenog suočavanja sa stvarnim političkim i egistencijalnim problemima zemlje.

FBD ističe da Srbija ulazi u razdoblje kada stranački interesi i način na koji ih stranke koje imaju vlast ostvaruju, mogu da ugroze elementarne interese zemlje, unutrašnju demokratiju i već ionako duboko obezvredjene rezultate 5. oktobra 2000. (septembra 2007.)

DRŽAVNA I CIVILNA KONTROLA VOJSKE I SLUŽBI BEZBEDNOSTI

Forum za bezbednost i demokratiju izražava zabrinutost što se novi zakoni o odbrani, vojci i službama bezbednosti donose u vremenskoj iznudici i za Srbiju lošim unutrašnjim i medjunarodnim političkim prilkama.

FBD ocenjuje da su na delu i dalje ona ista loša politička praksa i volubntarizam koji su primenjeni i prilikom donošenja novog ustava i koji u osnovi gradjanima nisu ostavili nikakvu mogućnost da utiču na donošenje tako značajnih odluka.

FBD ukazuje da i novi pomenuti zakoni u sebi zadržavaju i sadrže nerazrešene političke sukobe i podele i da oni suštinski ne predstavljaju značajniji pomak u tako važnim domenima kao što su vojska i službe bezbednosti.

Novi zakoni tako svoj smisao i domete iscrpljuju u sankcionisanju trenutnih političkih odnosa vladajućih političkih partija i predstavljaju prolongirano odlaganje u suočavanju sa zahtevima istinskih reformi.

U domenu skupštinske kontrole vojske i službi bezbednosti nema kvalitativnih pomaka, a širi društveni tzv. domen civilne kontrole pojavuljuje se samo kao svojevrsni kozmeticki ukras bez zakonske obaveze da bude preciziran detaljnijim propisima. (decembra 2007.)