PLATFORMA

ZA  DONOŠENJE STRATEŠKIH DOKUMENATA

NACIONALNE BEZBEDNOSTI I ODBRANE SRBIJE

I  OPŠTI DEO

1.

Polazeći od dosadašnjih iskustava u Srbiji sticanih u prilikama donošenja i usvajanja dokumenata u vezi sa ostvarivanjem većinskog opredeljenja gradjana Srbije za ulazak u EU i važnosti da se takvom opredeljenju brže, efikasnije i što uspešnije izlazi u susret, smatramo posebno važnim da skrenemo pažnju na okolnosti i uslove predstojećeg donošenja  Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane Srbije.

Smatramo da  pri sadašnjem stanju i odnosu političkih snaga u Srbiji i situaciji u regionu,  ovi dokumenti postaju veoma važni u pogledu njihovog mogućeg uticaja na dalji tok evropskih integracija Srbije i punu i doslednu realizaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

2.

Napominjemo da  je Srbija jedina zemlja potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU koja nema ove dokumente, ali i da bi žurbu da se oni što pre donesu, pri sadašnjem odnosu političkih snaga u Srbiji, morao pratiti izrazitiji oprez da ona ne bude kontraproduktivna i štetna po evropske interese Srbije!

Naše stanovište potvrdjuju činjenice da je u Srbiji, naprimer, pominjanje ‘’evroatlanskih’’ procesa i integracije u poslednje vreme u potpunosti skrajnuto.da nam je trebalo gotovo pune dve godine da posle pristupanja programu Partnerstvo za mir stvorimo uslove za njegovo puno aktiviranje, kao i  da je  Narodna Skupština u svoju Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, kao rezultat partijskih nagodbi, u decembru 2007. godine unela tzv. princip neutralnosti koji ostavlja mogućnost za njegova najšira i najrazličitija tumačenja.

Pomenute okolnosti nisu  najpogodniji okvir za donošenje ovih dokumenata,  dok  su njihove implikacije kao i implikacije ovih dokumenata na evropske integracije Srbije daklekosežne.

Zato, naglašeno ističemo da se  ovi dokumenti ne tiču se samo državnih institucija i struktura, a pogotovo ne uskih partijskih ideologija i interesa njihovih elita, zbog čega se i zalažemo i smatramo da donošenje ovih dokumenata iziskuje najširu i svestranu raspravu.

3.

Očekujemo od Vlade i njenih nadležnih ministarstva, svesnih pomenute situacije,  da se pre donošenja ovih dokumenata ona još jednom razmotri i da se  izadje sa jasnim i javnim konceptom strateške komunikacije u njihovom donošenju kojim bi se preciznije razradili i odredili načini odnosa sa javnošću, posebno sa stanovišta evropskih i evroatlanskih integracija Srbije i time konkretno manifestovalo puno uvažanje  opredeljenja sopstvene javnosti za što brži ulazak u EU.

4.

Kao značajan cilj takve komunikacije, i garanciju kvaliteta strateških dokumenata posebno ističemo važnost i spremnost da se  sagledaju nasledjene predrasude iz doba blokovske podele sveta i pokušaji njihovog oživljavanja, kao  i okolnosti tragičnih  sukoba na prostorima Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo, i preduprede njihovi negativni uticaji  na donošenje strategija nacionalne bezbednosti i odbrane Srbije.

Ovo ističemo jer je dosad domaća javnost često nepotpuno, ali isto tako i kontroverzno, pa i tendenciozno i sa  suprotnim ciljevima, obaveštavana o procesima evroatlanskih integracija i jer  nije bilo svestranijih i ambicioznijih aktivnosti u pogledu odnosa i koordinacije subjekata koji utiču na kreiranje javnog mnenja u ovom domenu.

5.

Smatramo da to iziskuje potrebu donošenja posebnih akcionih planova i definisanja ciljnih grupa polazeći od rezultata istraživanja javnog mnenja.

Zalažemo se  da se posebna pažnja posveti: komunikaciji sa omladinom, majkama, starijim gradjanima, informisanju i edukaciji svih ciljnih grupa o značaju evroatlanskih integracija, i podsticanju interesovanja za njih, dosadašnjem napretku i problemima u tim procesima, a posebno raspravi o političkim pritiscima prema procesima reformi i kvalitetu I efikasnosti otpora prema njima, kao i razvijanju saradnje sa nevladinim organizacijama i ostalim segmentima civilnog  društva.

Naglašeno ističemo važnost da se takvi planovi i rasprava utvrde i vode i u  ministarstvima  državnim organima republike Srbije.

6.

Jednako tako ukazujemo i na važnost utvrdjivanja mehanizama kojima će se ostvarivati pomenuti ciljevi - korišćenje  elektronskih i štampanih medijia i drugih obilika komunikacije, konferencija, predavanja, kurseva i  seminara, sve do formiranja namenskih informativnih punktova i centara.

7.

Samo takav najširi pristup, uz njegovu potpunu transparentnost i uz  svestranost i pravovremenost može obezbediti potrebnu podršku javnosti i u donošenju ovih dokumenata, kao i u ostalim procesima evrointegracija, ili će u suprotnom takva podrška  i dalje biti izložena mogućnostima ili pokušajima političkih obmanjivanja ili manipulacija. 

II POSEBNI AKCENTI

Forum za bezbednost i demokratiju smatra da se prilikom donošenja Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije nacionalne odbrane u što većoj meri mora uvažiti,  podržati i podstaći opredeljenje Srbije za članstvo u EU i da se u tom smislu   moraju sagledati i uvažiti brojne a posebno sledeće činjenice:

1.

Da je integracija u Evropsku uniju najznačajniji  i najsloženiji poduhvat pred kojim stoje Republika Srbija i njeni gradjani i da taj poduhvat ima dalekosežne posledice ne samo za privredu i društvo već isto tako i za  bezbednost Srbije.

Zato pristup u donošenju strateških dokumenata  mora principijelno i dosledno polaziti od saznanja da se bezbednosno odbrambena pitanja ne mogu odvajati od utvrdjivanja zajedničkih interesa Srbije i Unije - pogotovo imajući u vidu negativna bezbednosna iskustva na prostorima Zapadnog balkana, uključujući i Kosovo.

2.

Posebno naglašavamo važnost utvrdjivanja odnosa Srbije prema  Evropskoj bezbednosno-obrambenoj politici (ESDP), kao integralnom delu Zajednicke spoljnopolitičke i bezbednosne politike EU (CSFP) i načina na koji spoljna i bezbednosna politika mogu biti uskladjivanji sa stavovima i delovanjem EU u svim važnim pitanjima globalnog, evropskog i regionalnog karaktera. 

3.

Ističemo, posebno, važnost sagledavanja spremnosti Srbije na komplementarnost sa konceptom Evropskog bezbednosno-odbrambenog identiteta (ESDI)!

Činjenica da se ESDI razvija u okviru NATO-a. iziskuje da se temeljno, bez ideologiziranja, fleskibilno razmotre vidjenja i odnos Srbije kao buduće članice EU prema NATO-u u kontekstu njegovog strateškog i drugih partnerstava sa EU jer se samo tako mogu obezbediti produktivna održivost i izvodljivost  strateških dokumenata za bezbednost i odbranu Srbije i izbeći mogući negativni uticaji na dalji i ubrzani tok evropske integracije Srbije.

U ovom kontekstu podsećamo da je upravo zahvaljujući svestranoj saradnji sa medjunarodnim insitucijama, NATO-om,  KFOR-om i EU, Srbija uspela da razreši teške bezbednosne izazove na Jugu Srbije na početku ove decenije!     

4.

U sagledavanju  bezbednosnog okruženja polazeći od prisustva medjunarodnih vojnih snaga u BiH i na Kosovu predvodjenih EU odnosno NATO-om, najave formiranja novih oružanih snaga na Kosovu i toga da se naša zemlja sada graniči sa tri članice EU koje su punopravne članice NATO-a i tri suseda koji će uskoro postati punopravni članovi NATO Saveza ili su već odmakli na tom putu, posebno ističemo važnost da se odnos prema NATO definiše u kontekstu opredeljenja Srbije za pristupanje EU pri čemu zastupamo stanovište da pozitivan odnos prema NATO-u iziskuje veću odlučnost i znatno tešnje i razvijenije odnose od opredeljenja da Srbija samo (pa čak i svedeno) učestvuje u okvirima NATO programa Partenrstvo za mir.

5.

Na kraju za Srbiju mora biti važno i uskladivanje bezbednosne politike u suzbijanju tzv. asimetricnih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji – terorizma, organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i trgovine ljudima, posebno ženama i decom. Reč je o bezbednosnim izazovima čiji  inicijatori i organizatori koriste Srbiju kao koridor, odnosno tranzitno podrucje na putu prema EU, koja je najcešce krajnje odredište delovanja. Ti izazovi nose snažan destabilizacioni potencijal i za samu Srbiju, zbog čega saradnja u borbi na suzbijanju ovih opasnosti predstavlja zajednicki interes i spada u red državnih prioriteta.

6.

Ne na poslednjem mestu prilikom donošenja ovih dokumenata  ukazujemo i na važnost da se temeljno  razjasne okolnosti i sagledaju odnos i mogući uticaj Strateškog energetskog sporazuma sa Rusijom na donošenje strateških dokumenata o bezbednosti i odbrani, posebno u domenu samostalnosti države u oblasti energetske politike. 

10. oktobra 2008.