KRIMINAL NA KOSOVU I U SiCG UZROK KRIZE U REGIONU

(Sledeći izveštaj Tanjugovog dopisnika iznova potvrđuje opravdanost odluke FBD da objavi knjigu o allbanskoj mafiji na srpskom I pripremi njeno izdanje na engleskom jeziku. Nažalost, sve one strukture vlasti u Srbiji i DZ SiCG od kojih smo očekivali da nas podrže, a posebno objavljivanje engleskog izdanja to do danas nisu učinile.

Nećemo da verujemo, da mafija  i u tome ima uticaj. FBD)

PARIZ, 2. februara (Tanjug) -  Ekonomska situacija na Kosovu, kao rezultat bujanja organizovanog kriminala, pre može biti uzrok nove krize u regionu nego nestabilna bezbednosna situacija, konstatovano je u godišnjem izveštaju Saveta Evrope o organizovanom kriminalu u 46 zemalja članica.   

Trgovina drogom i ljudima i korupcija glavne su oblasti organizovanog kriminala u Srbiji i Crnoj Gori, a Kosovo ostaje «glavno mesto za kriminalce u jugoistočnoj Evropi», što utiče ne samo na region već i na čitavu Evropu, navodi se u izveštaju SE za 2005.

U Srbiji su glavne aktivnosti organizovanog kriminala ekonomski kriminal (38 od 92 slučaja istraženih u 2003.), krijumčarenje i trgovina ljudima (27 slučajeva), trgovina drogom (15 slučajeva).

U Crnoj Gori to je trgovina drogom (32 od 81 slučaja povezanih sa organizovanim kriminalom u 2003.), trgovina ljudima (28 slučajeva) ekonomski kriminal (21 slučaj) i reketiranje/iznudjivanje (16).    

U Srbiji, koja se nalazi na tzv. «Balkanskom putu», trgovina drogom je jedna od najopasnijih oblika organizovanog kriminala - 19 grupa organizovanih kriminalaca (od ukupno 47), čijih je 75 članova bilo pod istragom u 2003, bile su uključene u trgovinu drogom.  

Heroin se prenosi preko Kosova u Srbiju za lokalno tržište ili dalje do zapadne Evrope, dok sintetičke droge (amfetamin, ekstazi) stižu iz Holandije preko Madjarske i Hrvatske do Srbije, odakle se prenose do Bugarske i Turske, nekad u zamenu za heroin, navodi se u tekstu.    

U Srbiji se trguje ženama i decom za seksualnu eksploataciju, decom se trguje kako bi potom bila naterana da prose ili bila eksploatisana kao radna snaga.

U Srbiji je 64 odsto onih koji regrutuju buduće žrtve prisilne prostitucije njihovi poznanici, sudeći prema istraživanjima u zemlji, koje prenosi izveštaj.

Broj Srpkinja kojima se trguje u drugim zemljama se povećao poslednjh godina, dok se broj žrtava iz drugih zemalja koje su eksploatisane u Srbiji ili su prolazile kroz nju znatno smanjio.    

Na Kosovu, gde je ovaj fenomen naročito izražen, od 103 slučaja trgovine ljudima, 82 su dovedena u vezu sa organizovanim kriminalom, a 86 osumnjičenih trgovaca uhapšeno je u 2003/4.    

Kriminalci na veliko koriste korupciju kako bi olakšali granični prelaz. Korupcija pomaže i u slučaju krijumčarenja ilegalnih migranata, koji se prebacuju sa Kosova i iz Albanije u Grčku i Italiju.

SCG je važna tranzitna stanica za ilegalne migrante. Prema proceni navedenoj u izveštaju, izmeju 300.000 i 450.000 ljudi svake godine ulaze u Evropu.

Krijumčarenje imigranata postaje sve unosnije - cena po osobi se kreće od 2.500 do 8.000 evra - a predvidjanja su da uskoro može da zameni trgovinu drogom.

Kako je navedeno, organizovani kriminal u jugoistočnoj Evropi je usko povezan sa ekonomskim kriminalom, koji je u vezi sa proneverama poreza i carina, bankarskim malverzacijama, pranjem novca i privatizacijom.

U Srbiji, gde se materijalna šteta od ekonomskog kriminala u 2003. procenjuje izmedju 300 do 500 miliona evra, 18 slučajeva je dovedeno u vezu sa organizovanim kriminalnim grupama.

Prema zvaničnim podacima, u Crnoj Gori je registrovano 305 slučajeva korupcije u 2003. i 221 u 2004. ali ni jedan nije doveden u vezu sa organizovanim kriminalom.

Najveći broj korupcijskih slučajeva u Crnoj Gori, gde ima veoma malo presuda jer u njenom krivičnom zakonu korupcija nije definisana kao poseban kriminalni prestup, odnosi se na zloupotrebu službenog položaja.

Krijumčarenje cigareta je, prema ovom izveštaju smanjeno, ali ne i poreske i carinske prevare.

Južna srpska pokrajina pod upravom Ujedinjenih nacija je glavno tržište i izvor organizovanog kriminala, pre svega kada je reč o trgovini ljudima (82 slučaja povezana sa organizovanim kriminalom u 2003/4), trgovini drogom (ukupno 550 kilograma heroina zaplenjeno u 15 akcija u 2004.). Kad je reč o  ekonomskom kriminalu, najrasprostranjenija je korupcija.

Iako je zabeleženo oko 5.000 slučajeva ekonomskog kriminala, samo tri su jasno dovedena u vezu sa organizovanim kriminalcima «u konvencionalnom smislu».

Čak i u tim slučajevima, navodi se u izveštaju, odsustvo pravosudja i organizovane istrage je sprečilo otkrivanje šire mreže.

Kriminalne grupe u Srbiji su uglavnom deo labave mreže, ne nužno hijerarhijski ustrojene, a nacionalna pripadnost u njima nije od značaja.

Lokalne kriminalne grupe usko saradjuju sa kriminalnim organizacijama sa Kosova, iz Makedonije i Albanije. Nakon ubistva srpskog premijera Zorana Djindjića u martu 2003. godine, otkrivene su 123 grupe i njihova 844 člana.

Operacija «Sablja» pomogla je da se razbiju veze kriminalnih mreža u Srbiji sa onima na Kosovu i Metohiji i tako promenila strukturu organizovanog kriminala u Srbiji, stoji u izveštaju.

Već naredne godine su, medjutim, registrovane nove grupe, oko 62 sa 421 članom.

Karakteristika organizovanog kriminala u Srbiji ostaje nasilje, za razliku od Crne Gore, gde «nasilje povezano sa organizovanim kriminalom nije često».

Korupcija je glavni faktor koji olakšava organizovani kriminal na čitavom prostoru državne zajednice. Trgovina drogom na Kosovu je olakšana geografskim položajem  na «Balkanskom putu» i mrežom «Kosovara» koji su migrirali u zapadnu Evropu devedesetih godina.

Organizovani kriminal «ima uticaj na bezbednost, vladu i javne prihode na Kosovu (korupcija je znatno porasla od 2003.), kao i na Evropu uopšte, naročito u pogledu trgovine drogom, ljudima i krijumčarenju proizvoda, upozorava se u izveštaju.

Ekonomija na Kosovu je direktno pogodjena razvojem organizovanog kriminala, što ima negativan uticaj na poverenje gradjana prema lokalnim sudskim i političkim organima.