NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE

PREDSEDNIKU GOSPODINU PREDRAGU MARKOVIĆU

PREDSEDNIKU ODBORA ZA KULTURU I INFORMISANJE GOSPODINU ALEKSANDRU LAZAREVIĆU

Poštovana gospodo predsednici,

Povodom odluka Saveta RRA o dodeli nacionalnih frekvencija za emitovanje televizijskog programa i aktuelnih reakcija javnosti na te odluke  predlažemo vam da što hitnije pokrenete proceduru izmena i dopuna važećeg Zakona o radiodifuziji.

Svesni smo da bi i u samoj Skupštini mogli da se suočite sa teškoćama da li za to postoje i politička volja i snaga i sposobnost - pogotovo što su u poslednje vreme učestale takve ideološke podudarnosti vlasti i opozicije koje su katkad  potpuno obeshrabrujuće, ali je  vaša individualna građanska dužnost prema onima koji su vas birali da to bar pokušate.

Kopije ovog pisma dostavićemo i Predsedniku stranke kojoj pripadate, kao i Ministru za kulture i medije i njegovoj stranci, budući da ocenjujemo da to što Vlada smatra kako nije odgovorna za odluke Saveta, ne isključuje da je i sama tim odlukama i reakcijama ugrožena, kao i sada potrebna stabilnost političkih prilika u Srbiji.

OBRAZLOŽENJE

Forum za bezbednost i demokratiju procenjuje da sve što se dogadja posle odluke Saveta RRA o nacionalnim tv frekvencijama vodi  nepotrebnoj i dodatnoj destabilizaciji političkih prilika u Srbiji.

FBD  upozorava da nikakva izuzeća, kažnjavanja ni peticije (koje u osnovi pružaju podršku (van)institucionalnoj borbi za ostvarivanje osujećenih privatnih interesa u oblasti nacionalnih resursa)  ne mogu razrešiti niti popraviti situaciju koju su  svojim načinom rada, odlukama,  a posebno svojim javnim istupima, ponekad  iritantnim do bahatosti ili drskosti,   izazivali pojedini članovi Saveta RRA.

FBD smatra važnim da naglasi da su dugo očekivane odluke RRA o nacionalnim frekvencijama bile poslednja prilika za jasno i principijelno razjašnjavanje i svođenje računa sa erom Miloševića  i glavnim protagonistima ’’slobodnog’’ procvata  pokretanja televizija u tom ozloglašenom vremenu; u domenu medija, uz koje se i sa kojima se i krenulo ka istorijskim i društvenim ponorima u minuloj deceniji .

Ne braneći Savet RRA,  FBD konstatuje da su njegovi članovi stvari ’’(raz)rešili’’ na očekivanom nivou -  tj. isto onako kao su to učinili i svi oni koji su za to imali priliku u  drugim domenima -  tj. nikako  polovično i sa nagodbama, daleko od očiju javnosti.

Zato se sada ponovo  suočavamo sa starom boljkom,  kratkim pamćenjem i instrumentalizacijom građana da (opet) podržavaju i one i ono protiv čega su godinama bili. 

FBD smatra  je da je, samo naizgled, paradoksalno da je  svojim načinom rada  i odlukama  Savet RRA radikalizovao i osnažio one iste snage i pojedince koje su bile medijske lučonoše, perjanice i tv moguli  mliloševićevog režima i doba, i kod gubitnika i kod dobitnika!  

I to je njegova najveća moralna odgovornost - ostavljajući po strani nerazumno samovlasno poništavanje biografija i  ugleda njegovih članova,  koji su ih imali.

FBD se ovih dana, takođe,  nada(o) da će Savet RRA, u suočavanju sa reakcijom javnosti smoći intelektualne hrabrosti  da  prevaziđe svoju  monolitnost i arogantno odbranaštvo; da će njegovi članovi umesto prkosnog pozivanja na svoj status, koji nema niko drugi u ovoj zemlji, između sebe raspraviti o odgovornosti ko je za ono što se poslednjih dana događa najzaslužniji; da će manifestovati civilizovani respekt  prema stanovištima i kritikama da su obesmislili  osnove  demokratskog duha i očekivanja sa kojima se svojevremeno pristupilo izradi i Zakona i statusa Saveta, i da će neki od njih i sami zbog toga ponuditi ostavku.

FBD zbog  odsustva svega izrečenog, kao i onog što se u javnosti sada događa, smatra da je jedini mogući i legalan način da se  ovo stanje popravi, a slična u budućnosti izbegnu,  hitna izmena i dorada postojećeg Zakona o radiodifuziji, i oročavanje donetih odluka dok se to ne uradi.

FBD naglašava da bi izmene tog zakona morale bi biti takve da sačuvaju nezavisnost Saveta RRA i još više ga dobrane od političara i kao krupnog kapitala, ali da se članovi saveta  više obavežu u pozicioniranju u demokratskih procedura i odgovornosti posebno prema interesima demokratije i najšire javnosti.

FBD na kraju, ali ne i na poslednjem mestu  podseća takođe da je ovo tek vrh  ’’brega -od –frekvencija’’ i strahuje šta se sve može događati prilikom njihovih dodela na regionalnom nivou, na kojima bi, kako je počelo, blamaže mogle biti još veće.

Beograd, 28.04. 2006.      

                                                                                                         Za FBD   

    Milan Jovanović, direktor