General Krstić: Pregovori o Kosmetu izazivaju krizu na jugu Srbije

Beograd (FSOE) General-potpukovnik Ninoslav Krstić је, posle 5. oktobra 2000. u toku operacije rešavanja krize na jugu Srbije 2001. godine u opštinama Preševo, Bujanovac i Medvedja, kao prvi na toj funkciji, obavljao dužnost Komandanta združenih snaga bezbednosti (vojske i policije). Danas je potpredsednik Koordinacionog tela Saveta Ministara i Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medvedja i predsednik NVO ‘’Forum za bezbednost i demokratiju’’ u Beogradu.

Gospodine Krstiću, menja li se politička i bezbednosna situacija na jugu Srbije u svetlu poslednjih dogadjaja?

"Do promena političke situacije na jugu Srbije je došlo u poslednjih 6 meseci. Mi smo predvideli da će doci do promena jer je bilo indikatora da će albanska zajednica pokušati da reaktivira sve ono za šta se zalagala 1992.godine, sa ciljem da pomogne pregovaračkom timu iz Prištine u pregovorima o konačnom statusu Kosova. Sled dogadjaja je potvrdio validnost procene, pa nije iznenadjenje ni usvajanje Politčke platforme, koju su potpisale sve albanske političke partije u opštinama na jugu Srbije, i u kojoj su postvaljeni politički zahtevi o priključivanju ovog regiona Kosovu i zahtevi za pomoć u rešavanju problema lokalne albanske zajednice. Drugi nivo te političke zaoštrenosti su i predstojeći izbori kako za predsednika opštine Bujanovac tako i odbornika u opštinskoj skupštini, pa su i razlozi neadekvatnih reakcija političkih lidera ustvari preveliko pokazivanje „brige za svoju zajednicu“.

Na nedavnom mitingu u Bujanovcu zahtevalo se oslobadjanje osudjenih terorista iz tzv.“Trnovačke grupe“ uz nacionalističke parole i poruke, mnoštva albanskih zastava i ikonografiju koja podseća na neka prošla vremena. Čije su to poruke i kome su one namenjene?

"Prvo, ta ikonografija govori o tome da oni ne vide sebe u sastavu Srbije, drugo zahtevi da neko da bude oslobodjen nekakve odgovornosti se ne može tražiti na ulici i mitinzima. To je stvar i pravosudnih organa legitimne države. Moram da istaknem i nedavni pokusaj da se bivša Oslobodilačka vojska Bujanovca, Preševa i Medvedje (OVBPM) registruje pod tim nazivom kao udruženje gradjana što nije i ne sme se prihvatiti. Kasnije su pripadnici ove organizacije pokušali da naprave Udruženje ratnih invalida, ali kada im je to odobreno onda su odustali od toga. Mislim da čitava ta ikonografija govori da se oni zalažu za reaktiviranje jedne takve vojske i nastoje da svetu i ovdašnjoj vlasti priikažu da je to oslobodička vojska sa svim atributima, što nije istina, jer ja to najbolje znam.

Da li je slučajno izgovoren pozdrav okupljenim Albancima „zdravo narode istočnog Kosova“ Saliha Salihua predsednika opštinskog odbora Demokratske partije Albanaca i šta on znači u ovom trenutku?

"To je ono što sam i na početku rekao da postoji dvoslojnost te politike. Pod broj jedan, to je poruka kosovskim Albancima da oni žele da se pripoje Kosovu i Metohiji i da u narednim pregovorima tim sa Kosova zastupa i njhove interese. To je otvorena poruka da oni hoće da se otcepe od Srbije. Oni u suštini i menjaju mnoge nazive koje nažalost i naša štampa prihvata, pa se tako govori o „istočnom Kososvu“ koje nikad u istoriji nije postojalo. Vi ćete vrlo često čuti da i naši političari, što mene naročito čudi, da govore o nekakvoj preševskoj dolini. Taj naziv ni u geografskom smislu ne postoji. Postoji naziv „preševsko razvodje, preševska povija ili jednostavnije Vranjska kotlina“. Veštom zamenom pojmova su i Kosovo i Metohiju nazvali samo Kosmet pa i jug centralne Srbije, termin koji se često koristi, zamenjuju tezom da je to „Istočno Kosovo“. Pošto je pitanje KiM sada pod lupom svetske javnosti ne treba očekivati nerede, sve dok traju pregovori u Beču. Medjutim, ako pregovarački tim iz Prištine proceni da bi njima bilo korisno da dodje do neke pobune ili manjih incidenata oni će to i naručiti jer svi politički lideri sa juga Srbije idu po „svoje mišljenje“ u Prištinu. Ali sigurno je da će pregovarački tim voditi računa o stavovima medjunarodne zajednice jer takvi dogadjaji mogu za njih biti kontraproduktivni. Zato je za mene važno koje je sledeće pitanje: da li će to biti jug Srbije, da li zapadna Makedonija, delovi CG od Ulcinja do Bara, pa čak i severna Grčke. Sigurno je jedno, ako KiM dobije status nezavisnosti sledeće pitanje će biti jedno od navedenih jer će se pred očima svetske javnosti otvoreno formirati „Velika Albanija“ ili još verovatnije „Veliko Kosovo“.

Da li su vlasti u Srbiji trebalo odlučnije da reaguju povodom objavljivanja Političke platforme jer dogadjaji posle toga govore da je ona važna za Albance i da je oni eksploatišu isto kao i odluke referenduma iz 1992.godine.

"Koliko znam predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Rasim Ljajić je reagovao vrlo energično i javno objavio da se iz te Platforme može odmah usvojiti brža integracija Albanaca u lokalne organe samouprave, pre svega u pravosudju, policiji, zdravstvu, školstvu, javnim preduzećima, socijalnom zbrinjavanju, upotrebi jezika. Ipak mislim da su možda snažnije trebale da reaguju i druge političke organizacije a i vlasti Srbije u smislu da su pojedini delovi iz te platforme neprihvatljivi. Neprihvatljivo je povezivanje sa KiM, demilitaruzacija i povlačenje snaga bezbednosti iz Kopnene zone bezbednosti (KZB).

U vezi s tim, da li su zahtevi o demilitarizaciji i svojevrsni zahtev za ukidanjem KZB?

"Kopnena zona bezbednosti je stvorena Kumanovskim sporazumom iz 1999. godine, dubine oko 5 km, dužine oko 460 km. U početnom periodu bila zloupotrebljavana od strane ekstremnih Albanaca, pre svega na jugu Srbije jer su oni zatvorili sve pravce koji iz Bujanovca vode ka KiM. Kada je u pitanju demilitarizacija pominje se dogovor iz Končulja (selo na administrativnoj liniji, blizu Bujanovca). Tačno je. Postoji dogovor i po njemu sve vojne i policijske snage koje su dovedene sa strane po ulasku nasih snaga bezbednosti u KZB i razoružanja OVPMB, vrate nazad u svoje matične garnizone. U periodu od marta do maja 2001. godine proces posedanja KZB od strane naših snaga je završen. Potpisan je i Ugovor izmedju tadašnje SRJ i Komande KFOR-a, čiji sam ja potpisnik, da se u KZB može nalaziti samo onoliki broj vojnika i policajaca koliko procene komandanti na lokalniom nivou da im potrebno u datom trenutku.. Taj Ugovor sa KFOR-om isključuje da neki lokalni lideri utiču na poništenje ugovora pa i poništenje KZB. Ono sto je danas zadatak snaga bezbednosti u KZB je zaštita svih gradjana. Želim da naglasim činjenicu da su te snage posle posedanja KZB u 2001.godini, za samo tri meseca omogućli povratak preko 9.500 albanaca koje su pripadnici OVPMB proterali na Kosovo. Prisustvo snaga bezbednosti u KZB je i danas potrebno jer kontroliše i preseca puteve krijumčarenja droge, oružja, ljudi preko i sa Kosova u zemlje zapada. Samo u prošloj godini naše snage su uhvatile 80 grupa sa preko 380 lica koja su nameravala da se prebace u neku od zapadnih zemalja.

Jedno hipotetičko pitanje kao priofesionalnog vojnika. Zahtevi albanaca za demilitarizacijom regiona juga SRbije podrazumeva i svojevrsnu kontrolu nad delom Koridora 10. Izlaskom na taj koridor ostaje otvoren prostor do bugarske granice i povezivanja za tzv.“zelenom transverzalom“ koja je jedino tu i prekinuta. Time bi organizovanom kriminalu bio omogućen lakši prodor ka centralnoj Evropi. Šta mislite o tome?

"Mislim da je to jako važno pitanje i da o tome mora da vodi račina prvo Srbija i CG, ali i MZ. Očekujem da će se promenom režima na granicama i njihovo puno preuzimanje od strane policije, taj sistem osavremeniti i onemogućiti prolaz ilegalnih grupa. Boljom kontrolom ovih puiteva se čini i usluga zapadnim zemljama jer ćemo mi biti pravi branik za sprečavanje ilegalnog protoka ljidi, droge, oružja i drugih tehnologija.

U tom kontekstu sada se postavlja i pitanje izgradnje vojno-policijske baze Cepotina za koju stanonvici Bujanovca kažu da je „uslov za opstanak“ a Albanci “smetnja slobodnom kretanju ljudi“ i strah za albansko stanovništvo. Šta vi mislite?

"Suština priče o Cepotini je u sledećem: izgradnja ove baze je rezultat, takodje, jednog sporazuma. Njime se podrazumevalo da se vojska izviče iz škole u Bujanovcu i fabrike u Preševu ali da se za njene potebe mora izgraditi jedan objekat u kome bi ona bila smeštena. Na zahtev Kooredinacionaog tela, Komanda tadašnje 3.armije je odabrala lokaciju, obezbedjena su i sredstva u iznosu od 960 miliona dinara. Medjutim, očigledno je da neko vrši opstrrukciju, pre svega je to MO u prethodnom sazivu pa taj objekat ni do sada nije završen. Lično mislim da su tu upleteni raznorazni lobiji koji su onemogućili njegov završetak.

Izgradnja ove baze dobija političku dimenziju izjavama albanskih lidera da se prisustvo snaga policije i vojske može nadoknaditi multietničkom policijom. Može li multietnička policija kao koncept da zameni snage bezbednosti koje su sada tamo i obezbedi stabilnost tog regiona?

"Naravno kada se nešto ne uradi na vreme onda se pojavljuju i političke priče pre svega od onih koji verovatno i lobiraju da se ta baza ne izgradi. Multietnička policija je dobra stvar i to je projekat koji već ide od 2001 godine sa dobrim rezultatima ali ona je namenjena očuvanje bezbednosti samo u naseljenim mestima. Ova vrsta policije nigde u svetu nije na granici jer granica je u nadležnosti države a nije namenjena ni za očuvanje stabilnosti jer, prosto nije opremljena niti obučena za to. Kod nas to je Uprava za granice MUP-a Srbije i kao stručni organ vlade on preuzima odgovornost za bezbednost granice. Učešće multietničke policije u sistemu obezbedjenja granice sigurno neće biti prihvaćeno jer to ne postoji nigde u svetu.

Može li doći do etničkih incidenata kako je nedavno najavio Riza Halimi ako se ne reše „prava Albanaca“?

"Naravno da ovakve izjave kod jednog broja ekstremnih Albanaca, pripadnika OVPMB može da izazova takav efekat da se mogu usuditi na pojedinačne terorističke aktivnosti na jugu Srbije. Sa tog aspekta oni nisu isključeni. Mislim da vodeći lideri Albanaca i sa Kosova i juga Srbije moraju da povedu računa kada su u pitanju političke izjave jer jednom delu albanskog stanovništva one mogu da budu „inicijalna kapisla“ da napravi neki teroristički akt. Naravno oni za to trebaju da snose odgovornost. Hreo bih da ih podsetim da je Vlada Srbije od 2001 do danas, uložila sa MZ u razvoj regiona oko 4,7 milijardi dionara. Od toga vlada Srbije iz svog budžeta je uložila 60% ovih sredstava a ostalo su donacije MZ. Ove godine iz budžeta Vlade Srbije je planirano 713 miliona dinara za projekte u ove tri opštine. To je i interesu svih gradjana i razvoja tog regiona. I ako politički lideri misle dobro svom narodu ne bi smeli da šalju ovakve i slične poruke.

Kao dobar poznavalac prilika na jugu Srbije mislite li da je budućnost ovog regiona kao multietničkog moguć?

"Da, mislim da ima budućnosti jer stanovnici ovog regiona od uvek žive zajedno, postoji potpuna sloboda kretanja, ima dobrih komunikacija izmedju Albanaca, Srba i Roma. Mi nismo imali u poslednje tri godine ni jedan incident koji je za osnovu imao nacionalnu netrpeljivost. To je dokaz da mogu da zajedno žive dole na jugu".
(B.Ničić)

Copyright © 1999-2005 Forum for South-Eastern Europe