UPUTSTVA ZA ZEMLJORADNIKE I UZGAJIVAČE ŽIVOTINJA
 

Avian influenza (ptičji grip) je veoma zarazna ptičija bolest koja je epidemična kod živinoe u Aziji (Rumuniji, Turskoj…op. FBD). Uprkos neizvesnostima, stručnjaci iz oblasti živinarstva se slažu da je hitno razdvajanje zaraženih i izloženih ptica prva linija odbrane prilikom zaštite ljudskog zdravlja i smanjivanja naknadnih gubitaka u poljoprivrednom sektoru. Međutim, razdvjanje se mora obaviti na način koji će zaštiti radnike od izlaganja avian influenza virusu i tako smanji mogućnost zaraze, zamene gena ili mutacije.  
Izlozenost zaraženoj živini i njihovom izmetu ili prašini zagađenoj izmetom je bilo povezano sa ljudskom zarazom; međutim takvi slučajevi su retki.

Slede, ukratko, preporuke koje su napravile CDC i Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) koje se dopunjavaju u skladu sa povećanjem i dostupnošću više informacija

1.  Sve osobe koje su bile u neposrednom kontaktu sa zaraženim životinjama, zarazenim površinama ili nakon što su skinuli rukavice bi trbalo redovno da peru ruke. Ručna higijena bi trebalo da se sastoji iz pranja sapunom i vodom izmedju 15 i 20 sekundi ili upotrebe drugih standardnih procedura čišćenja ruku.

2.  Svi radnicima koji su angažovani prilikom razdvajanja, transporta ili odlaganja avian influenza-zaraženom živine bi trebala da se obezbedi prikladna zaštitna oprema:

·          Zaštitna odeća koja se može dezinfikovati ili skloniti, po mogućstvu radnički kombinezon ili hirurško odelo sa dugim zakopčanim rukavima i zaštitnu kecelju.

·          Rukavice koje se mogu dezinfikovati ili (posle upotrebi) uništiti; rukavice treba pažljivo skidati i odbaciti ili dezinfikovati i ruke bi nakon toga terbalo oprati.

·          Zaštitna respiratorna maska po važećim standardima.

·          Naočare

·          Čizme ili druga zaštitna obuća koja se može dezinfikovati ili uništiti.

3.  Neophodno je čišćenje okoline u oblastima razdvajanja koristeći gore navedene zaštitne mere.

4.   Nevakcinisani radnici bi trebalo da prime najnoviju influenza vakcinu kako bi se smanjila mogućnost dvojne zaraze avian i human influenza virusom.

5.  Dokle god su u  kontaktu sa zarazenom živinom ili zagađenim površinama radnici bi trebalo da svakodnevno uzimaju influenza antiviralni lek. Izbor leka bi, ako je to moguće,  trebao da se zasniva na osetljivosti ako je to moguće. Usled nemogućnosti testiranja osetljivosti, neuramindase inhibitor (oseltamavir) je prvi izbor, jer su manje šanse da će virus biti otporan na ovu vrstu leka nego na amantadine ili rimantadine.

6.  Potencijalno izloženi radnici bi trebalo da paze na svoje zdravlje usled potencijalnog razvoja groznice, raspiratornih simptoma i/ili konjuktivitis (očna infekcija) nedelju dana nakon zadnjeg izlaganja avian influenza-zaraženom ili izloženom živinom ili potencijalno avian influenza zagađenom okolinom. Osobe koje su se razbolele bi trebalo da traže medicinsku negu i, pre nego sto odu lekaru, treba da ga obaveste da su možda bili izloženi avian influenzi.  

PRIPREMA HRANE
 

1. Odvojite sirovo meso od kuvanog i mesa spremljenog za jelo

2. Ne koristite istu dasku za sečenje ili isti nož kada pripremate sirovo meso i kuvano meso ili meso spremljeno za jelo

3.Uvek operite ruke kada pripremate sirovu ili kuvanu hranu

4. Ne stavljajte kuvano meso u isti tanjir ili na istu površinu na kojoj je bilo pre nego sto je skuvano

5. Kuvajte temeljno svu hranu koja dolazi od živine, uključujući jaja. Žumanca ne bi smela  da se razlivaju ili da budu tečna.

6. Kuvajte hranu od živine na više  70 stepeni. Toplota će uništiti influenza virus.
7. Operite ljuske od jaja u sapunjastoj vodi pre upotrebe i kuvanja, i nakon toga operite ruke.
8. Nemojte koristiti sirova ili meko-kuvana (rovita) jaja u jelima koja se neće kuvati.
9. Nakon kontakta sa piletinom ili jajima operite temeljno sapunom i vodom  ruke, sve povrčine i sav upotrebljeni pribor.
10. Nemojte jesti neskuvanu piletinu ili živinske proizvode, kao ni hranu sa neskuvanom živinskom krvlju.
11. Kao i sa svim zaraznim bolestima, jedna od najvažnijih preventivnih mera je temeljno i često pranje ruku. Često pranje ruku sapunom i vodom ili bezvodnim na alkoholu baziranim sredstvima za čiščenje ruku otklanja potencijalno zarazne materijale sa vaše kože i pomaže sprečavanju prenosa bolesti.
12. Ako se razbolite i imate simptome poput groznice, teškoća pri disanju, kašalj ili bilo kakvu bolest koja zahteva hitnu medicinsku negu, obratite se lekaru. (Izvor: CDC, USA)

Korisni linkovi

1. Gradski zavod za zaštitu zravlja, Beograd http://www.zdravlje.org.yu/pticji.html

2. World Health Organization, "Avian influenza – fact sheet" http://www.who.int/csr/don/2004_01_15/en/

3. World Health Organization, "Avian influenza frequently asked questions," http://www.who.int/csr/disease/avian_influenza/avian_faqs/en/ 

4. US Department of Agriculture, Animal and Plant Health inspection Service, http://www.aphis.usda.gov/lpa/issues/ai_us/ai_us.html  

5. Centers for Disease Control and Prevention  http://www.cdc.gov/flu/avian/index.html