NT:Šta su glavni razlozi opadanja rejtinga Vojske SCG?

KRSTIĆ:Podsetio bih vas da je na samom kraju poslednje decenije prethodnog veka u Srbiji još jedino Vojska imala izuzetno visok rejting kod naroda - naročito u poredjenju s političarima čiji rejting nije dosezao ni polovinu rejtinga Vojske. A onda, od početka novog veka, dolazi do kontinuiranog, pa i ubrzanog pada tog rejtinga. Više faktora združeno je doprinosilo najpre padu, a onda i ubrzanom urušavanju tog rejtinga. Rekao bih naročito i pre svega  neočekivano nastavljanje miloševićevskog trenda-stila (i budžetskog i političkog), u  tretmanu Vojske. Tome još dodajte improvizaciju u reformama  (koja se najočiglednije manifestovala u smanjenoj obučenosti vojske, a   što je završilo poznatim vanrednim i tragičnim dogadjanjima),  sveznajuće ministre odbrane i načelnike  GŠ koji su, najčešće iz ličnih, pa je pretpostaviti i tako tužno sitnih, razloga i interesa uveravali i šarmirali sedokose ministre -  da je stanje u Vojsci dobro itd... O korupciji  da i ne govorim... Povodom nje se FBD oglašavao više puta, a oni ćutali.

Sada imam gorak osećaj da  se priča ponavlja i da će  na kraju  ove, sadašnje  priče o urušavanju ugleda Vojske i aktuelni političari      opet izvući,  a da će odgovornost, opet biti svaljena samo na, generale, oficire u   vrhu Vojske. 

NT:  Koji su uzroci zastoja reforme sistema odbrane SCG?

KRSTIĆ:Nije bilo jasnog koncepta te reforme. A onda je još i taj koji, kao, imamo uradjen na brzaka, kao ‘’politička kozmetika’’, da se nekom dopadne... I da sve bude još gore uz pogrešan redosled poteza - i političkih i zakonodavnih i ekonomskih - što se, naprimer, manifestovalo oko donošenja Strategije odbrane ili tzv. Fonda za reforme.

Ispalo je, na kraju,  da  se reforma svodi na netransparentnu rasprodaju pokretne i nepokretne imovine (tenkova, podmornica, zgrada itd.).

Nema uspešne reforme ako je ne prate valjane ekonomske analize i detaljni programi, povrh svega  još bez istinskih socijalnih programa za prekobrojne – posebno, naprimer u vazduhoplovstvu, gde se obrazovanje i obuka svakog pilota npr. meri u milionima evra, po zapadnim standardima.Umesto da zaradimo i kao Vojska, a i ti ljudi, može im se desiti da završe – na ulici.

NT:Da li se Vojska može profesionalizovati za nepune dve godine i da li to može da bude partijsko pitanje?

KRSTIĆ:Pa naravno da ću vam odgovoriti sa dvostrukim ‘’ne’’. Ne može se vojska

profesionalizovati za dve godine. Ko  kaže da to može taj nije ozbiljan, ili nije normalan, ili ne poznaje Vojsku,  ili ima neke druge i ne baš dobre namere, ni prema Vojsci ni prema državi. Susednoj Madjarskoj bilo je potrebno 12 godina, naprimer. I naravno: ne može niti sme da Vojska bude partijsko pitanje. Partijska politika je i dovela Vojsku u sadašnje stanje, kao i neodlučnost vrhova Vojske da se temeljno i odlučno  sprovede departizacija Vojske.

Zato i imate situaciju da Partije, i dalje, i kao nekad,  vode kadrovsku politiku u        Vojsci  i da je politička podobnost ili omiljenost kod političaraja od uticaja, prilikom napredovanja presudnija od sposobnosti.

      NT:Ko i zašto preko razbijanja Vojske razbija DZ SCG?

KRSTIĆ:‘’Velika Jugoslavija’’ pukla je kad je razbijen SKJ, a odmah zatim, skoro istovremeno i simultano  i JNA. To je bio početak... Za ovo što se danas dogadja sa Vojskom i DZ SiCG, neke moderne, ekspertske  stranke, posebno su zaslužne. A naročito jedna u Srbiji, koja drži ključeve finansija. Kako ubrzano ukinuti Vojsku? Najlakše  što joj skrešete budžet, a onda i taj skresani nakdandno skrešete za više od 6 milijardi, dok svi ćute, pa i Vojska. Ljudi bez para prinudjeni su na sve i svašta.

Mi smo kao FBD nudili konkretne i dobre projekte i  za reformu Vojske i za novi duh i karakter odnosa u državnoj zajednici. Dakako, s razlogom pretpostavljate da takvi pozitivno orijentisani projekti nisu mogli izazvati pažnju onih čiji su ciljevi suprotni tj da rasture i Vojsku i državnu zajednicu. Naročito su protiv nas bili ovdašnji samozvani baštinici atlanskih vizija.

NT:Koliko je opasno po zemlju to što je Vojska oslabljena, a postoje najmanje dva  bezbednosna rizika:Kosovo i jug Srbije?

KRSTIĆ: Naravno da ( stoji:Mnogo) je opasno. S jedne strane to direktno ide na ruku zagovornicima koncepta suverenog Kosova, a sa druge nudi nove mogućnosti za pripremu, oprecionalizaciju pa  i izvodjenje daljih dezintegracionih procesa i prekrajanja mapa u  regionu Zapadnog Balkana.

Napomena: Intervju je bez boldovanih delova objavljen u listu Nedeljni Telegraf od 16. februara 2005.