Rezolucija Evropskog parlamenta od 15. Januara 2009.godine

o Sebrenici

Evropski parlament,

-   u skladu sa svojom rezolucijom od 7. Jula 2005. o Srebrenici (1)

-  u skladu sa Sporazumom o stabiliziji i pridruživanju Evropskih zajednica i njihovih država članica s jedne strane i Bosne i Hercegovine sa druge strane, potpisanog u Luksemburgru 16. Juna 2008. godine, i perspekitivama  članstva u EU  predočenim svim zemljama zapadnog Balkana na EU samitu u Solunu 2003. godine,

-  u skladu sa članom 103 (4) svog poslovnika,

A. zato što je u julu 1995. godine  bosanki grad Srebrenica, tada izolovana enklava, koju je Savet  bezbednosti UN Rezolucijom od 16. aprila 1993. godine poglasio Zaštićenom zonom, pala u ruke srpskih snaga predvodjenih generalnom Ratkom Mladićem  po direktivama tadašnjeg  Predsednika Republike Srpske, Radovana Karadžića,

B.  zato što su snage bosanskih Srba pod vođstvom generala Mladića i paravojne jedinice, uključujući i neregularne srpske policijske jedinice koje su na teritoriju Bosne ušle iz Srbije, u samo nekoliko dana po padu Srebrenice po hitnom postupku usmrtile više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka koji su se zatekli  u ovom području pod zaštitom Snaga Ujedinjenih nacija za zaštitu (UNPROFOR), a    blizu 25.000 žena, dece i starijih ljudi  prisilno deportovano; što je ovaj događaj najveći ratni zločin koji se dogodio u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, 

C.  zato što je ova tragedija od strane Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na teirtoriji bivše Jugoslavije (ICTY)  proglašena za genocid, koja se dogodila na teritoriji koju su Ujedinjene nacije proglasile bezbednom zonom, i što je  simbol  nesposobnosti međunardone zajednice u posredovanju u konfliktu i zaštiti civilnog stanovništva,

D.   zato što su jedinice bosanskih Srba višestruko kršile  odredbe Ženevske konvencije nad civilnim stanovništvom, uključujući deportaciju hiljada žena, dece i starijih osoba i silujući veliki broj žena,

E.  zato što uprkos izutetno  velikim naporima  da bi se otkrili i ekshumirali  brojni masovni i pojedinačni grobovi  i identifikovala tela žrtava, i što dosad obavljene ekshumacije ne omogućavaju kompletnu rekonstrkciju događaja u Srebrenici i njenoj okolini,

F. zato što ne može biti stvarnog mira bez pravde i zato što je potpuna i neograničena saradnja sa Haškim sudom i dalje osnovni zahtev u daljem nastavku procesa integracije u EU zemalja zapadnog Balkana

G. zato što je general vojske bosanskih Srba Radislav Krstić prva osoba koju je Haški sud proglasio krivom za učestvovanje u srebreničkom genocidu, zato što je najprominentniji optuženik, Ratko Mladić i posle gotovo 14 godina nedostupan, a podržavajući izručenje Radovana Karažića Haškom sudu,  

H. zato što je institucionalizacija dana sećanja najbolji način odavanja pošte žrtvama pokolja i   slanja jasne poruke budućim generacijama,

1.  seća se i odaje poštovanje svim žrtvama nasilja tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije; izražava saučešće i solidarnost porodicama žurtava, od kojih mnoge još uvek nisu dobile konačnu potvrdu o sudbini svojih rođaka;  priznaje da je taj kontinuirani bol sve veći zbog neuspeha se odgovorni za počinjeno privedu pravdi,

2.  poziva Savet i Komisiju da na odgovarajući način obeleže godišnjicu u Srebrenici i Potočarima prihvatajući predlog Parlamenta da se 11. jul u celoj Evropskoj uniji proglasi za dan sećanja na genocid u Srebrenici  i poziva da to učine i  sve države Zapadnog Balkana;   

3. poziva na dodatne napore da se preostali begunci privedu sudu, izražavajući svoju punu podršku značajnom radu Haškog suda  i naporima jer je suđenje odgovornima za maskr u Srebrenici i njenoj okolini važan dalji korak u pravcu mira i stabilnosti u regionu; i s tim u vezi nagalašava da treba posvetiti veću pažnju suđenjima  pred domaćim sudovima za ratne zločine, 

4.  naglašava važnost pomirenja kao deo integracionog procesa u Evropi; ističe važnost uloge verskih zajednica, medija i obrazovnog sistema u tom procesu, kako bi građani svih etničkih pripadnosti mogli da prevazidju tenzije prošlosti i otpočnu  mirnu i iskrenu koegzistenciju u interesu održanja mira, stablnosti i ekonomskog razvoja; insistira da sve zemlje čine dalje napore u izlaženju na kraj sa teškoćama i optrećenjima prošlosti,

5. upućuje svog Predsednika da prosledi ovu rezoluciju Savetu, Komisiji i vladama članicama, Vladi i Parlamentu Bosne i Hercegovine i njenim entitetima, i vladama i parlamentima zemalja zapadnog Balkana.

Napomena FBD : Prevod teksta preuzetog  sa oficijelnog web sajta Evropskog parlamenta

  INFORMATIVNI SERVIS FBD