SRBIJA NE SME DA UGOROZI I VREDJA RUSIJU  

E-novine, Beograd, Srbija, 28. avgust 2009.

MILORAD TIMOTIĆ**: Srbija je uvek bila zahvalna Rusiji za pomoć, nikad se nije svrstala ni u kakav savez sa njenim protivnicima, pa bi učlanjenje u NATO, ako je Rusija protiv toga, bilo prvi put da se Srbija uključuje u neku vojno-političku organizaciju čiji stav prema Rusiji nije uvek prijateljski. Zbog toga, i kada dođe vreme da se Srbija opredeljuje za pristupanje NATO, to bi trebalo da bude uslovno članstvo, odnosno članstvo uz jasan uslov da Srbija nikada neće učestvovati ni u kakvoj akciji NATO usmerenoj protiv Rusije

*Da li Srbija treba da postane članica NATO i zašto?

MILORAD TIMOTIĆ: Na to pitanje veoma je teško izričito odgovoriti. Kao i svaka istorijska odluka, i ova implicira pozitivne i negativne aspekte. Pristupanje NATO svakako bi doprinelo boljoj saradnji sa armijama susednih zemalja – Mađarske, Rumunije, Bugarske, Hrvatske – koje su već članice Alijanse. Članstvo u NATO bi omogućilo mnogo bolju i sadržajniju vojnu i bezbednosnu saradnju u regionu Jugoistočne Evrope. Osim toga, omogućilo bi Vojsci Srbije školovanje i obuku u vojnim školama članica NATO, kao i mogućnost da dobije neka sredstva, vojnu opremu i naoružanje. Nije manje značajna ni činjenica da bi na osnovu člana 5 Atlantskog ugovora Alijansa bila obavezna da brani Srbiju u slučaju spoljne opasnosti. Sve su to neke potencijalne prednosti, ali nije sigurno da bi član 5 mogao da bude primenjen u nekim za NATO nepovoljnim geostrategijskim okolnostima.

U sadašnjoj konstelaciji snaga izgleda da je Srbija u posebnoj poziciji u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana. Nije nerealna opcija da Srbija jedina od susednih zemalja ostane van NATO. Da li je takva pozicija prihvatljiva? To smo imali za vreme nesvrstavanja, pa je pitanje da li je mogućno i sada. Sve zavisi od procena strategijske situacije, koja se od tada radikalno promenila, i naših mogućnosti. Opšta je procena da je mogućnost međudržavnog sukoba u Evropi skoro isključena, ali bez obzira na to, ne može se ostati bez saveznika. Tu su dve opcije: NATO ili neutralnost uz blisku saradnju sa Rusijom. Može se i danas, kao u vreme SFRJ, sarađivati sa obe strane, jer one danas nisu politički i vojno suprotstavljene kao u to vreme.

Takođe, i NATO je na neki način u krizi, jer nema jasno određenog protivnika. Ostaje ono osnovno pitanje protiv koga je ta moćna i veoma skupa organizacija usmerena. Intervencije van zone odgovornosti, Irak, Avganistan, dosad su se pokazale kao neuspešne, a i konačan ishod će verovatno, isto tako, biti nezadovoljavajući.

U okviru NATO povremeno se manifestuju različiti interesi SAD i Evrope – to se pokazalo prilikom donošenja kontroverznih odluka za intervencije u Iraku i Afganistanu. Amerikanci su skloni donošenju odluka često zasnovanih na emocijama, pa i predrasudama, a nažalost konstruišu i obaveštajne podatke da bi te svoje odluke opravdali.

Sve to pokazuje da učlanjenje u NATO nije pitanje “biti ili ne biti”, kako se često postavlja, već pitanje konkretnih proračuna, strategijsko-bezbednosnih procena i postizanja maksimalnog konsenzusa na nacionalnom političkom nivou, kao i određene podrške javnog mnenja u zemlji. Zbog toga to pitanje i nije trenutno na političkom dnevnom redu.

Koje su prepreke uključenju Srbije u NATO? Ima više razloga koji trenutno ne čine aktuelnim uključenje Srbije u NATO. Većina bivših socijalističkih zemalja sprovodila je nacionalni referendum pre stupanja u Alijansu. U mnogima je bilo dosta teško pridobiti javno mnjenje za tu opciju, prvenstveno zbog očekivane cene članstva. U Sloveniji se javno mnjenje dosta dugo kolebalo dok nije dalo Vladi zeleno svetlo za priključenje savezu. U Srbiji je ova situacija izuzetno otežana NATO intervencijom 1999, o kojoj u javnosti još uvek žive negativna sećanja i nepovoljni stavovi prema toj organizaciji. Verovatno, danas, pa i u bližoj budućnosti, ne bi se na referendumu mogla dobiti podška građana za pristupanje NATO. Naravno, dosta će zavisiti i od medijskog tretmana ove teme.

Drugi i veoma suptilan i osetljiv razlog za uzdržanost kada je u pitanju pristupanje NATO je kompleks odnosa između Rusije i NATO i srpsko-ruski odnosi. Još 27. maja 1997. godine u Parizu je potpisan Osnivački akt o međusobnim odnosima, saradnji i bezbednosti između Rusije i NATO. Tada je to ocenjivano kao istorijsko ostvarenje, koje je trebalo da otvori novu eru u evropskim bezbednosnim odnosima, zasnovanu na demokratiji i kooperativnoj bezbednosti. Smatralo se da to pruža okvir za stvaranje jakog, stabilnog i trajnog partnerstva između NATO i Rusije. U okviru Osnivačkog akta formiran je Stalni zajednički savet NATO-Rusija za konsultacije i saradnju na principima reciprociteta i transparencije, a kad je potrebno, i za zajedničko delovanje radi sprečavanja ugrožavanja bezbednosti u Evropi. Međutim, kasniji razvoj vojno-političke situacije u Evropi i Aziji, naročito privredno i vojno jačanje Rusije i njeni zahtevi za jačom globalnom ulogom i uticajem, a naročito njene aspiracije da neposredno susedstvo odredi kao svoju zonu uticaja, doveli su do suprotstavljanja geostrategijskih interesa NATO i Rusije. Tako sada odnosi NATO i Rusije prolaze kroz faze padova i uspona, uz neizvestan budući razvoj. Kasnije je Rusija postala i članica Partnerstva za mir, a to je partnerstvo s NATO u očuvanju mira, kao i u razvijanju drugih brojnih oblika saradnje sa Alijansom. Njena aktivnost u tom programu zavisi od opštih odnosa sa NATO.

Odnosi Rusije i Srbije su drugi bitan razlog da se o pristupanju NATO pažljivo procene sve činjenica. Ako u srpskoj spoljno-političkoj orijentaciji postoji ma kakav zajednički imenitelj tokom poslednja dva veka, to je prijateljstvo i saradnja sa Rusijom, i ruska pomoć u kritičnim trenucima stvaranja srpske države. Pitanje je da li bi se Prvi srpski ustanak mogao održati devet godina bez ruske vojne i finansijske pomoći. Ruski vojnici su se borili zajedno sa Karađorđevim ustanicima u Timočkoj krajini, Istočnoj Srbiji, na Loznici, a posebno su odigrali odlučujuću ulogu u boju na Varvarinu 1810, kada je sloboda Srbije bila najozbiljnije ugrožena. Isto tako u ratu s Turskom 1876. godine, Rusija je stupila u rat da bi pomogla Srbima, kao i u Prvom svetskom ratu. Srbija je uvek bila zahvalna Rusiji za pomoć, nikad se nije svrstala ni u kakav savez sa njenim protivnicima, pa bi učlanjenje u NATO, ako je Rusija protiv toga, bilo prvi put da se Srbija uključuje u neku vojno-političku organizaciju čiji stav prema Rusiji nije uvek prijateljski. Zbog toga, i kada dođe vreme da se Srbija opredeljuje za pristupanje NATO, to bi trebalo da bude uslovno članstvo, odnosno članstvo uz jasan uslov da Srbija nikada neće učestvovati ni u kakvoj akciji NATO usmerenoj protiv Rusije.

*Može li Srbija u EU bez prethodnog članstva u NATO?
 

MILORAD TIMOTIĆ: U poslednje vreme normalan postupak je da se kandidati za EU najpre učlane u NATO, a zatim budu primljeni u EU. Kao i u svim ostalim diplomatskim rešenjima nije isključeno da se pojave izuzeci koji treba da potvrde pravilo. Mislim da bi Srbija mogla postati članica EU, a da prethodno ne postane članica Alijanse. Presedani u tom smislu su Austrija i Finska, koje su članice EU, ali nisu u NATO. To je bilo određeno specifičnim geopolitičkim okolnostima u kojima su se te dve zemlje nalazile – obema su nametnuta određena ograničenja u mirovnim ugovorima posle Drugog svetskog rata. Međutim, nije isključeno da bi Evropska unija uzela u obzir specifičnosti položaja Srbije danas i primila je u članstvo bez prethodnog pristupanja NATO.

*Da li je zvanični koncept vojne neutralnosti Srbije adekvatna alternativa za članstvo u NATO?
 

MILORAD TIMOTIĆ: Ako se uspostave izbalansirani odnosi sa NATO i Rusijom, verovatno bi to bilo mogućno. Nije jasno da li bi to koštalo više ili manje nego članstvo u NATO, ali je to stvar proračuna i konkretnih dogovora sa saveznicima.

*Da li članstvo u NATO savezu može da utiče na rejting zemlje i priliv stranih investicija?
 

MILORAD TIMOTIĆ: Realno je pretpostaviti da priliv stranih investicija prvenstveno zavisi od privredne i bezbednosne stabilnosti zemlje. Osim toga, investicije ne dolaze samo sa Zapada, već i iz drugih zemalja za koje je članstvo u NATO irelevantno.


 

*naslov FBD

**Milorad Timotić je zamenik predsednika UO Centra za civilno-vojne odnose