NEUTRALNOST SRBIJE JE NEPRIHVATANJE MEDJUNARODNIH NORMI

E-novine, Beograd, Srbija, 09. septembar 2009.

BILJANA KOVAČEVIĆ VUČO*:Koncept neutralnosti, kako se ovde tumači, zasnovan je na izbegavanju prihvatanja međunarodnih normi, standarda i obaveza, a stalno poređenje sa razvijenim demokratskim neutralnim zemljama treba da posluži kao izgovor za ovaj iznuđeni politikantski potez vlasti. Vlast u Srbiji fingira neutralnost i želi da poruči i dokaže građanima da je njena neutralnost ideološko nesvrstavanje uz NATO, a u suštini tako shvaćena neutralnost znači neprihvatanje određenih standarda i obaveza.

*Da li Srbija treba da postane članica NATO i zašto?

Da. Zato što NATO nije više ideološki blok i ne zasniva se na rivalitetu sa suprotnim taborom nego se sve više afirmiše kao organizacija koja treba oružane snage u zemljama u tranziciji da uskladi sa precizno definisanim međunarodnim kriterijumima i razradi mehanizam njihovog stavljanja pod civilnu demokratsku kontrolu. To se posebno odnosi na obaveštajne i kontraobaveštajne službe u oružanim snagama, a mi u Srbiji najbolje znamo šta to znači, naročito kad se te službe ne bave svojim poslom nego se bave (uglavnom izmišljenim) unutrašnjim neprijateljima. Uostalom, kad se pogleda ko u Srbiji vodi anti NATO histeriju (glavni ratni huškači, kriminalcii, ljudi optuženi za ratne zločine ili njihovi podržavaoci) jasno je da bi i sam Gandi u Srbiji podržao ulazak u NATO pakt. Jedna od najvažnijih pretpostavki za demokratizaciju države predstavlja reforma vojske, međutim u Srbiji čak i pod uslovom da postoji konsenzus o potrebi modernizacije i deideologizacije vojske, koji ne postoji, to ne bi moglo da se izvede bez suštinske pomoći i podrške međunarodne zajednice, odnosno NATO saveza.

*Može li Srbija u EU bez prethodnog članstva u NATO?

Naravno da može, međutim, u poslednje vreme, to nekako nije uobičajeno. Problem Srbije je što ulazak u Evropsku uniju ona veštački i neprirodno naglašeno odvaja, pa čak i suprotstavlja, od ulaska u NATO pakt. Dok se s jedne strane EU predstavlja kao zajednica zemalja kojoj Srbija ne samo geografski pripada, nego je i najprirodniji član, i od koje će Srbija imati samo ekonomske koristi, a nikakve obaveze, dotle se NATO pakt i dalje satanizuje, kao monstrum organizacija koja širi zlo, mržnju i ubistva po svetu, stvara „veštačke NATO države”, bombarduje nevine civile i sl. Ovaj pristup veštačkog odvajanja prirodnih saveznika, pokazuje da Srbija suštinski ne želi evroatlantske integracije sa svim što one sa sobom nose, paketom mera zakona i standarda koji se moraju poštovati, već se politikantski fokusirala na EU kao obećanu utopiju, a odmak od Alijanse pokazuje proglašavanjem „neutralnosti” i sličnim potezima i stalnim koketiranjem sa anti-NATO kampanjom koja se kod nas ne vodi na isti način kao i u drugim zemljama u kojima se suprotstavljaju kriterijum za i protiv ulaska u NATO, koji su legitimni, nego permanentnom satanizacijom NATO i stalnim podsećanjem na NATO bombardovanje, kao neprijatljeki akt prema Srbiji koji se ne sme zaboraviti.

*Da li je zvanični koncept vojne neutralnosti Srbije adekvatna alternativa za članstvo u NATO?

Nije, zato što je koncept neutralnosti, kako se ovde tumači, zasnovan na izbegavanju prihvatanja međunarodnih normi, standarda i obaveza, a stalno poređenje sa razvijenim demokratskim neutralnim zemljama treba da posluži kao izgovor za ovaj iznuđeni politikantski potez vlasti. Vlast u Srbiji fingira neutralnost i želi da poruči i dokaže građanima da je njena neutralnost ideološko nesvrstavanje uz NATO, a u suštini tako shvaćena neutralnost znači neprihvatanje određenih standarda i obaveza.

*Da li članstvo u NATO savezu može da utiče na rejting zemlje i priliv stranih investicija?

Naravno da može. Zemlja koja je čvrsto integrisana u međunarodne strukture garantuje određeni nivo razvijenosti demokratskih institucija, pravne sigurnosti i političke stabilnosti. Ovde se opet vraćamo na početak i objašenjenje uloge NATO, koji više nije samo vojni savez u kompeticiji sa drugim savezima, već ozbiljna politička organizacija, a članstvo bi Srbiji moglo da donese samo koristi, tj. da ubrza njenu transformaciju u uređenu i normalnu državu, što naravno znači i pogodno tle za investicije.

*Autorka je predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava

*naslov FBD